Zašto neki ljudi beže od odgovornosti kada nastane problem

Dok sve funkcioniše, pojedini ljudi rado ističu svoju ulogu, odluke i zasluge. Međutim, kada problem postane vidljiv i kada treba objasniti ko je šta znao i uradio, njihova priča se menja. Odjednom nisu bili obavešteni, nisu učestvovali u donošenju odluke ili su, kako tvrde, verovali da je sve u redu. Zašto je nekim ljudima toliko teško da kažu: „Pogrešio sam“?

Preuzimanje odgovornosti nije samo priznanje da smo nešto uradili. Ono podrazumeva spremnost da prihvatimo posledice svojih odluka, ispravimo ono što možemo i podnesemo mogućnost da drugi promene mišljenje o nama.

Upravo tu nastaje problem. Za osobu kojoj su položaj, autoritet i slika o sopstvenoj sposobnosti veoma važni, priznavanje greške može da deluje kao ozbiljna pretnja. Umesto da kaže šta se zaista dogodilo, ona počinje da umanjuje svoju ulogu, menja redosled događaja ili traži nekoga na koga bi mogla da prebaci odgovornost.

Kada „ja sam zaslužan“ postane „nisam ništa znao“

U psihologiji je poznat obrazac nazvan samopodržavajuća pristrasnost. To je sklonost da uspehe češće pripisujemo svojim sposobnostima, znanju i trudu, a neuspehe spoljnim okolnostima, drugim ljudima ili informacijama koje navodno nismo imali.

Velika meta-analiza, objavljena u časopisu Psychological Bulletin, obuhvatila je 266 istraživanja i 503 nezavisna rezultata. Pokazala je da je ova pristrasnost široko rasprostranjena, iako njena izraženost zavisi od uzrasta, kulture i psihološkog stanja osobe. Drugim rečima, ljudi često sopstvene uspehe doživljavaju kao dokaz svojih kvaliteta, dok za negativne ishode lakše pronalaze uzroke izvan sebe. 

To ne znači da je svako ko se brani nepošten. Ponekad čovek zaista nije imao sve informacije ili nije mogao da utiče na ishod. Problem postoji kada osoba počne da poriče ono što je znala, umanjuje svoju moć odlučivanja ili prikazuje sebe kao posmatrača događaja u kojima je aktivno učestvovala.

Zašto je priznati greške nekima toliko teško

Priznati grešku znači prihvatiti raskorak između slike koju imamo o sebi i onoga što smo uradili. Osoba koja sebe vidi kao sposobnog rukovodioca teško prihvata da je pogrešno procenila zaposlenog. Neko ko veruje da dobro kontroliše situaciju može dugo da prikriva problem, jer bi njegovo prijavljivanje istovremeno otkrilo i da nije uspeo da ga reši.

Što je više vremena, autoriteta i ugleda uloženo u neku odluku, to može biti teže odustati od nje. Priznanje tada ne glasi samo: „Ova odluka nije bila dobra“, već se doživljava kao: „Ja nisam dovoljno sposoban.“ Da bi zaštitio sliku o sebi, čovek počinje da prilagođava priču.

Tada se mogu pojaviti različiti oblici ponašanja:

• poricanje odgovornosti – osoba priznaje da je problem postojao, ali negira sopstvenu ulogu
• selektivno neznanje – tvrdi da nije znala ono što joj sada ne odgovara da je znala
• umanjivanje problema – govori da situacija nije bila ozbiljna ili da niko nije mogao da predvidi posledice
• prebacivanje krivice – odgovornost usmerava na kolege, zaposlene ili okolnosti
• upravljanje utiskom – pokušava da pred nadređenima sačuva sliku o sebi kao sposobnoj i pouzdanoj osobi
• traženje žrtvenog jarca – izdvaja jednu osobu kao glavnog krivca za problem koji je nastajao duže i u kojem je učestvovalo više ljudi

Posebno zbunjuje kada osoba, nakon što problem izađe na videlo, počne da ispituje druge kao da tek pokušava da sazna šta se dogodilo. Takvo ponašanje može biti iskren pokušaj da se prikupe informacije, ali može predstavljati i pripremanje odbrane: ko je šta rekao, šta postoji u pisanoj formi i na koga se deo odgovornosti može prebaciti.

Nije svako poricanje gaslajting

Izraz gaslajting često se koristi za svako laganje, izbegavanje odgovornosti ili neprijatno ponašanje. Međutim, nisu sve takve situacije gaslajting.

O gaslajtingu možemo govoriti kada neko uporno menja ili poriče stvarnost i pokušava da navede drugu osobu da posumnja u sopstveno pamćenje i procenu. To su poruke poput: „To se nikada nije dogodilo“, „Pogrešno si razumela“, „Ti preteruješ“ ili „Nikada nisam rekao da tako postupiš“, iako postoje jasni dokazi da jeste.

Ako osoba samo pokušava da zaštiti sebe i prebaci krivicu, preciznije je govoriti o izbegavanju odgovornosti, poricanju ili samopodržavajućoj pristrasnosti. Ako sistematski pokušava da ubedi druge da se događaji nisu odigrali onako kako ih pamte, ponašanje može imati i elemente gaslajtinga.

Kako se postaviti prema osobi koja menja priču

Rasprava o tome „ko je kakav čovek“ najčešće ne vodi nikuda. Osoba koja već pokušava da zaštiti svoju poziciju verovatno neće priznati odgovornost zato što su joj kolege objasnile da nije u pravu. Mnogo je korisnije ostati miran i držati se proverljivih činjenica.

Treba govoriti samo o onome čemu smo lično prisustvovali, navesti kada se nešto dogodilo i, ako je moguće, sačuvati mejlove, poruke i dogovore. Posle važnog sastanka korisno je poslati kratak pisani rezime onoga što je zaključeno.

Rečenica poput: „Mogu da govorim samo o informacijama koje sam imala i događajima kojima sam prisustvovala“ štiti osobu od uvlačenja u nagađanja i tuđe sukobe. Jednako je važno ne pristajati na naknadno menjanje istorije samo zato što neko ima višu funkciju.

Cilj nije javno poniziti onoga ko je pogrešio niti mu uzvratiti istom merom. Cilj je sprečiti da činjenice budu zamenjene verzijom događaja koja trenutno najviše odgovara osobi sa najvećom moći.

Odgovornost nije slabost, već sposobnost da se greška popravi

Ljudi koji priznaju grešku ponekad kratkoročno mogu da izgube deo ugleda. Ipak, dugoročno obično zadržavaju više poverenja od onih koji su pokušali da prikriju svoju ulogu.

Rečenica „Pogrešio sam, ovo je bio moj deo odgovornosti i evo šta ću učiniti“ ne pokazuje nesposobnost. Ona pokazuje da osoba može da podnese neprijatnost, sagleda posledice svojih odluka i nešto nauči.

Bekstvo od odgovornosti možda privremeno štiti položaj. Međutim, kada ljudi shvate da će u slučaju problema svako biti prepušten sam sebi ili proglašen krivcem, nestaje ono bez čega nijedan odnos i nijedan kolektiv ne mogu dugo da funkcionišu – poverenje.

(eKlinika.rs)