Opsednuti ste time šta će biti sutra, da li ćete biti zdravi, imati posao... Kako suzbiti strah od budućnosti?

Dok čekamo rezultate pregleda ili odluku o poslu, lako je da u mislima prođemo kroz najgore scenarije. Strah od budućnosti može da nas zaokupi i kad smo već uradili sve što je do nas. Kada se ista briga stalno vraća, može da pomogne da utvrdimo postoji li nešto što možemo da uradimo danas.

Zašto nas neizvesnost toliko uznemirava

Kada čekamo odgovor koji može da nam promeni planove, prirodno je da razmišljamo o mogućim ishodima. To nam može pomoći da prikupimo informacije, pripremimo se za razgovor ili napravimo rezervni plan. Kada smo sve to već uradilia misli se i dalje vraćaju na isto pitanje, briga može da nam oteža da se usredsredimo na svakodnevne obaveze.

Preporučujemo

Posebno je teško kada imamo malo informacija, a mnogo toga nam zavisi od ishoda. Ako nam poslodavac još nije rekao da li će nam produžiti ugovor, lako je da njegovo ćutanje protumačimo kao loš znak. Odatle misli mogu brzo da pređu na to kako ćemo da platimo račune ili koliko će nam vremena trebati da nađemo drugi posao.

Psiholozi izrazom „netolerancija na neizvesnost“ opisuju sklonost da nas nepoznat ishod snažno uznemiri. Na primer, dok čekamo nalaz možemo više puta dnevno da proveravamo da li je stigao, iako znamo kada se očekuje. Svaka provera može nakratko da nas umiri, pa se potreba da ponovo proverimo vrati čim pomislimo na ishod.

Kako da prepoznamo da se vrtimo u krugu brige

Jedan od znakova je da u mislima stalno ponavljamo isti razgovor ili pokušavamo da predvidimo kako će neko da reaguje. Pred razgovor za posao ima smisla da pripremimo odgovore na pitanja koja očekujemo. Ako je priprema gotova, a mi satima zamišljamo šta bi moglo da pođe po zlu, možemo da primetimo koliko nam vremena oduzima briga.

Nekada se briga vidi po tome koliko često tražimo od bliskih ljudi da nas umire. Možemo, recimo, više puta da pitamo partnera da li misli da smo pogrešili na razgovoru za posao. Čim nam padne na pamet neki detalj koji ranije nismo pomenuli, možemo ponovo da osetimo potrebu da čujemo njegovo mišljenje.

Strah od budućnosti može da utiče i na odluke koje odlažemo. Neko se danima sprema da zakaže razgovor o promeni radnog mesta jer ne zna kako će nadređeni da reaguje. Dok razgovor odlaže, ostaje bez informacija koje bi mu pomogle da odluči šta dalje.

Kako da procenimo šta možemo da uradimo danas

Kad se pojavi pitanje „šta ako“, zapišite konkretnu brigu. Ako vas muči da li ćete sledećeg meseca moći da pokrijete troškove, zabeležite šta već znate o prihodima, računima i rokovima. Tako ćete lakše da uočite koja vam informacija nedostaje i gde možete da je dobijete.

Ako postoji nešto što možete da uradite, odredite kada ćete time da se pozabavite. Možete, na primer, da proverite rok za uplatu ili da se raspitate o plaćanju na rate. Odaberite korak za koji već imate dovoljno informacija i vremena. Neke brige mogu da se razreše tek kada dobijemo odgovor od druge osobe ili ustanove. Ako čekate nalaz, možete unapred da odredite kada ima smisla da pozovete ordinaciju. Do tada se vratite obavezi koju ste prekinuli kada vam je briga privukla pažnju.

Šta da radimo kada se ista briga stalno vraća

Ako vas misli o budućnosti prekidaju dok radite ili razgovarate s nekim, odvojte desetak minuta u toku dana da se pozabavite brigama. Kada se neka od njih javi ranije, ukratko je zapišite i vratite se onome što ste radili. U vreme koje ste odvojili pogledajte beleške i proverite da li se pojavila nova informacija ili mogućnost da nešto preduzmete.

Obratite pažnju i na to kada je briga najizraženija. Možda ćete primetiti da se pojačavaposle večernjeg čitanja vesti ili dok u krevetu proveravate poslovne poruke. Ako se to ponavlja, probajte da te aktivnosti pomerite ranije i pratite da li vam je uveče lakše da se opustite.

Ponekad iza opšteg osećaja da će nešto da pođe po zlu stoji vrlo konkretna bojazan. Pred razgovor za posao možete, recimo, da primetite da vas najviše muči pitanje zašto ste napustili prethodni posao. Ako unapred uvežbate odgovor na to pitanje, imaćete na šta da se oslonite čak i ako osetite tremu.

Kada je vreme za razgovor sa stručnjakom

Ako zbog brige često teško zaspite, gubite koncentraciju ili odlažete važne obaveze, razgovarajte sa izabranim lekarom ili psihologom. Vredi da se javite i ako primetite da sve češće izbegavate susrete i situacije koje su vam ranije bile deo svakodnevice. Recite koliko dugo to traje i navedite primer iz prethodnih nekoliko dana.

U randomizovanoj kliničkoj studiji objavljenoj u časopisu Behavior Therapysa 60 odraslih osoba sa generalizovanim anksioznim poremećajem, istraživači su ispitali terapiju usmerenu na podnošenje neizvesnosti. Tokom 12 nedeljnih seansi učesnici su kroz praktične vežbe proveravali svoja predviđanja o tome šta bi moglo da se dogodi u neizvesnim situacijama. Na kraju tog perioda briga i simptomi anksioznosti smanjili su se više kod učesnika koji su prošli terapiju nego kod onih koji su čekali na nju.

Za prvi razgovor dovoljno je da svojim rečima kažete šta vas trenutno najviše opterećuje. Možete da pomenete šta ste već pokušali i u kojim situacijama vam je bilo lakše. Na osnovu toga sa stručnjakom možete da razmotrite kakva vam podrška odgovara.

(eKlinika.rs)