Dijagnoza raka dojke je veliki emocionalni teret. Trenutak saznanja da imaju rak mnogi opisuju kao nadrealan

Kada rečenica „Imate karcinom dojke” postane vaša stvarnost, svet može da se promeni u samo jednom trenutku. Čak i kada vas lekar uverava da je reč o ranom stadijumu, da su terapije izuzetno delotvorne i da je prognoza odlična, emocionalni uticaj bolesti ne postaje ništa manji.

Psihološki uticaj dijagnoze na mentalno zdravlje

Klinički psiholog dr Kim Oney sa Cleveland Clinic objašnjava psihičke posledice koje prate ovu dijagnozu i pruža smernice za suočavanje sa emocijama tokom celog procesa lečenja. Dobre statističke šanse kod karcinoma u ranom stadijumu ne poništavaju emocionalni teret, ističe dr Oney. Psihički pritisak često počinje i pre zvanične dijagnoze, nastavlja se tokom lečenja i traje dugo nakon ulaska u remisiju.

Preporučujemo

1. Šok i reakcija nervnog sistema

Trenutak saznanja dijagnoze mnogi opisuju kao nadrealan. Često se precizno sećaju gde su sedeli, šta su nosili i kojom im se bojim glasa lekar obratio. Čak i kada lekar odmah naglasi da je rak u ranom stadijumu i lako lečiv, telo reaguje u skladu sa kriznim stanjem.

- Naš centralni nervni sistem je stvoren da nas štiti od uočenih pretnji. Kada čujete nešto što zvuči opasno, vaš simpatički nervni sistem reaguje u sekundi - objašnjava dr Oney.

Uobičajene reakcije organizma obuhvataju:

• Ubrzane misli i otežanu koncentraciju
• Razdražljivost, osećaj utrnulosti ili neverice
• Fizičke simptome poput znojenja, ubrzanog rada srca i promena u disanju
• Ovakve reakcije nisu preterivanje, već prirodan i ljudski odgovor na stresni podražaj.

2. Anksioznost tokom procesa lečenja

Donošenje odluka o operaciji, čekanje patohistoloških nalaza i odabir zračne ili hormonske terapije donose konstantne talase neizvesnosti.

Često se javljaju pitanja poput:

• Šta ako se bolest proširila?
• Šta ako pronađu još nešto?
• Šta ako terapija ne uspe?
• Šta ako je prognoza lošija nego što mi govore?

Fizičke nuspojave terapije - poput hroničnog umora, problema sa spavanjem i smanjene kognitivne fokusiranosti - dodatno otežavaju emocionalno suočavanje. Dr Oney naglašava da su anksioznost i zabrinutost u potpunosti prirodne u situacijama velike neizvesnosti.

3. Promene na telu i doživljaj sopstvenog identiteta

Operacija je najčešće prvi korak u lečenju ranog karcinoma dojke. Bez obzira da li je u pitanju lumpektomija ili mastektomija, sa ili bez rekonstrukcije, svaka promena izgleda može da utiče na samopoštovanje.

Normalno je osećati tugu za ranijim izgledom tela, nesigurnost zbog ožiljaka ili distanciranost od sopstvenog tela.

- Kombinacija oprečnih emocija je potpuno uobičajena. Možete istovremeno biti zahvalni što je rak otkriven rano i osećati duboku tugu zbog svega što se promenilo -ističe dr Oney.

Karcinom dojke ne utiče samo na fizičko zdravlje, već i na osećaj identiteta. Prihvatanje tih promena važan je deo procesa zaceljenja.

Prelazak u fazu preživljavanja i strah od povratka bolesti

Mnogi očekuju da će se po završetku terapije život odmah vratiti u normalu. Međutim, kod pojedinih pacijenata anksioznost tada zapravo raste. Tokom aktivnog lečenja, učestali pregledi daju osećaj sigurnosti. Kada terapija prestane, izostanak redovnog kontakta sa medicinskim timom može da stvori osećaj nesigurnosti. Kontrolni snimci i pregledi mogu da izazovu intenzivan strah, dok svaki blagi bol može da pokrene sumnju na povratak bolesti (recidiv).

Pored toga, pacijentkinje sa ranim stadijumom ponekad smatraju da „nemaju pravo” da se nazivaju osobama koje su preživele rak jer nisu prošle kroz najteže oblike lečenja.

- Svako iskustvo sa karcinomom dojke je drugačije i svako je legitimno. Ako vam je dijagnoza prekinula svakodnevni život i morali ste da prođete kroz lečenje i neizvesnost, vaše iskustvo je u potpunosti validno - jasna je dr Oney.

Koraci za lakše suočavanje sa emocionalnim teretom

Ne postoji jedan univerzalan način za prevazilaženje stresa, ali sledeće strategije dr Oney mogu da pomognu u procesu oporavka:

Imenujte svoja osećanja. Umesto potiskivanja emocija radi „pozitivnog razmišljanja”, jasno definišite kako se osećate („Uplašena sam zbog sledećeg pregleda”, „Tužna sam zbog promene na svom telu”). Imenovanje emocija pomaže mozgu da ih obradi.

Preispitajte katastrofične misli. Kada se javi bol, odvojite činjenice od straha. Zapitajte se šta su stvarni dokazi, a šta procena izrečena od lekara.

Uvedite male dnevne rutine. Jednostavne navike, poput jutarnje šetnje ili redovnog vremena za spavanje, daju nervnom sistemu signal sigurnosti i vraćaju osećaj kontrole.

Ostanite u vezani sa bliskim ljudima. Izolacija može pogoršati emocionalno stanje. Izaberite jednu ili dve osobe od poverenja i jasno im recite kako mogu da vam pomognu (odlazak u šetnju ili pratnja na pregled).

Ograničite prekomerno pretraživanje informacija. Nekontrolisano pretraživanje simptoma na internetu povećava anksioznost. Zapišite pitanja i postavite ih direktno svom lekaru.

Potražite stručnu psihološku pomoć. Istraživanja pokazuju da se skoro 50 odsto žena sa dijagnostikovanim ranim karcinomom dojke suočava sa depresijom, anksioznošću ili oboma tokom prve godine od dijagnoze.

Neki od glavnih pokazatelja da je potrebno obratiti se psihologu ili psihoterapeutu su:

• Osećaj preplavljenosti koji traje većinu dana
• Otežano svakodnevno funkcionisanje
• Izbegavanje kontrolnih pregleda usled straha
• Česte napade panike ili osećaj beznađa.

Psihološka podrška predstavlja važan deo ukupnog lečenja i oporavka, a suočavanje sa emocionalnim posledicama dijagnoze ne morate da prolazite sami.

(eKlinika.rs)