Usamljenost u starosti otvara vrata bolestima: posledice osećaju i srce i mozak

Kada razgovori, posete i zajedničke aktivnosti postanu retkost, posledice mogu da prevaziđu osećaj tuge. Dugotrajna usamljenost i društvena izolacija povezane su sa većim rizikom od fizičkih i mentalnih bolesti, zbog čega društvene veze zaslužuju mesto u brizi o zdravlju starijih.

Usamljenost nije isto što i život bez ukućana

Osoba koja živi sama može da ima bliske prijatelje, redovne kontakte i ispunjenu svakodnevicu. Istovremeno, neko ko deli dom sa porodicom može da se oseća duboko usamljeno.

Preporučujemo

Društvena izolacija označava nedostatak kontakata i odnosa, dok je usamljenost bolan osećaj da nemamo povezanost koja nam je potrebna. Za zdravlje su zato važni i dostupnost drugih ljudi i kvalitet odnosa sa njima. Povremena poseta ne mora da ublaži usamljenost ako osoba nema priliku da razgovara otvoreno i oseti da je neko razume.

U starijem dobu kontakte mogu da prorede gubitak partnera, penzionisanje, smanjena pokretljivost ili teškoće sa sluhom i vidom. Povlačenje zato ne treba automatski tumačiti kao želju da osoba bude sama.

Posledice mogu da pogode srce, krvne sudove i mentalno zdravlje

Usamljenost i izolacija prepoznate su kao značajni zdravstveni rizici. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, povezane su sa većim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa, slabljenja kognitivnih sposobnosti i prevremene smrti. Povećan je i rizik od depresije i anksioznosti.

To ne znači da će svaka usamljena osoba da oboli, niti da nedostatak društva sam objašnjava nastanak bolesti. Rizik zavisi od više činilaca, uključujući postojeće zdravstveno stanje, životne navike i dostupnost pomoći. Veza deluje i u suprotnom smeru: bolest može da oteža izlaske i druženje, a sve manje kontakata može dodatno da ugrozi zdravlje. Tako osoba kojoj je podrška najpotrebnija postepeno može da ostane bez nje.

Dugotrajna izolacija može da naruši san i svakodnevne navike

Uticaj usamljenosti ne završava se na raspoloženju. Dugotrajno emocionalno opterećenje može da održava stresni odgovor organizma, uz promene zapaljenskih procesa i imunskog funkcionisanja.

Istovremeno, usamljene i izolovane osobe mogu manje da se kreću, lošije da spavaju ili češće da posežu za alkoholom i cigaretama. Ove navike dodatno povećavaju zdravstveni rizik. To su mogući putevi koji povezuju društvenu nepovezanost sa bolešću, a njihov značaj nije isti kod svih ljudi. Važno je da podrška obuhvati i praktične prepreke. Nekome je potreban razgovor, a nekome prevoz, pristupačan prostor ili pomoć da ponovo učestvuje u aktivnostima koje voli. Dostupno okruženje i socijalna podrška deo su očuvanja zdravlja u starosti.

Šta klinička studija otkriva o društvenim kontaktima i mozgu

Vezu između učestalosti kontakata i strukture mozga ispitala je velika opservaciona klinička studija JPSC-AD, objavljena u časopisu Neurology.

Istraživanje je obuhvatilo 8.896 osoba iz Japana, starih najmanje 65 godina, koje nisu imale demenciju. Učesnici su prošli pregled magnetnom rezonancom i naveli koliko često kontaktiraju sa rođacima i prijateljima koji ne žive sa njima. Ređi kontakti bili su povezani sa manjim ukupnim volumenom mozga, kao i manjim volumenom pojedinih oblasti, uključujući hipokampus, koji ima važnu ulogu u pamćenju. Zabeležen je i veći volumen lezija bele mase. Depresivni simptomi statistički su objašnjavali deo uočene povezanosti.

Studija ne dokazuje da izolacija izaziva smanjenje mozga niti da češće druženje sprečava demenciju. Analiza je prvenstveno merila učestalost kontakata, a ne subjektivni osećaj usamljenosti. Rezultati ukazuju na povezanost koju treba dalje istraživati.

Povlačenje i gubitak interesovanja ne treba pripisivati godinama

Kada starija osoba prestane da se raduje susretima, izgubi interesovanje za ranije aktivnosti ili deluje trajno potišteno, potrebno je da se proveri šta stoji iza promene. Usamljenost može da prati depresiju, ali i zdravstvene teškoće koje otežavaju komunikaciju i izlazak iz kuće.

Depresija nije neizbežan deo starenja. Mentalne tegobe kod starijih često ostaju nedovoljno prepoznate i lečene, dok stigma može dodatno da oteža traženje pomoći. Zbog toga razgovor o raspoloženju treba da bude deo zdravstvene procene, naročito posle gubitka bliske osobe ili značajnog pogoršanja zdravlja.

Ako se uz povlačenje pojavljuju teškoće sa pamćenjem ili obavljanjem svakodnevnih zadataka, potreban je pregled. Takve promene zaslužuju procenu, bez unapred donetog zaključka da su posledica usamljenosti.

Redovan kontakt i konkretna pomoć mogu da prekinu izolaciju

Podrška je korisnija kada odgovara interesovanjima i mogućnostima osobe. Organizovana aktivnost neće svakome prijati, ali zajednička šetnja, razgovor sa komšijom ili povratak starom hobiju mogu da budu dobar početak.

Praktični koraci mogu da uključe:

• Dogovorene pozive i posete, u terminima na koje osoba može da računa.
• Zajedničke aktivnosti koje joj prijaju, poput šetnje, šaha, ručnog rada ili odlaska na kulturni događaj.
• Pomoć oko prevoza i pristupa, kada izlazak iz kuće predstavlja prepreku.
• Jednostavno korišćenje telefona ili video-poziva, uz strpljivo objašnjenje ako je potrebno.
• Povezivanje sa lokalnim grupama i službama podrške, prema željama i potrebama osobe.

Važno je da starija osoba učestvuje u dogovoru i bira kontakte koji joj znače. Aktivnosti koje imaju smisao mogu da doprinesu boljem raspoloženju i kvalitetu života. Ako usamljenost prati uporna potištenost ili pad svakodnevnog funkcionisanja, podršku porodice i zajednice treba dopuniti stručnom procenom.

(eKlinika.rs)