Biblioterapija deluje: Kako nam čitanje knjiga pomaže da bolje razumemo sebe, emocije i odnose sa drugima

Priče o tuđim životima ponekad nam pomažu da jasnije sagledamo sopstvene emocije, odnose i odluke. Novinarka portala Healhline čitala je četiri knjige tokom četiri nedelje i u njima pronašla povod za razmišljanje o roditeljstvu, perfekcionizmu, promenama i identitetu.

Eksperiment novinarke: Šta je osmislila i sa kojim ciljem? 

Knjigu često otvaramo da bismo se odmorili ili nakratko udaljili od svakodnevnih briga. Međutim, susret sa književnim junacima može da nas vrati upravo onome što nas zaokuplja: odnosima sa bliskim ljudima, strahovima, gubicima i pitanjima na koja još nemamo odgovor.

Novinarka Simina Findlay odlučila je da tokom mesec dana pročita po jednu knjigu nedeljno. Kao majka jednogodišnje devojčice, birala je kraća dela koja je mogla da uklopi u svakodnevne obaveze. Želela je da proveri može li joj književnost pomoći da bolje razume sebe i pronađe više smisla u danima koji su joj delovali jednolično.

Njeno iskustvo pokazuje kako čitanje može da podstakne lično preispitivanje. Ipak, važno je razlikovati takvo iskustvo od biblioterapije koja se primenjuje u okviru stručnog rada.

Šta je biblioterapija i kako se razlikuje od čitanja iz zadovoljstva

Biblioterapija podrazumeva namensku upotrebu odabranih tekstova radi podrške emocionalnom i mentalnom zdravlju. U zavisnosti od pristupa, mogu se koristiti književna dela, ali i strukturisani materijali za samopomoć.

Čitanje priče može da bude povod da prepoznamo sopstvena osećanja, razmotrimo postupke književnih junaka i sagledamo problem iz drugačijeg ugla. Kada se tekstovi koriste u terapijskom radu, njihov izbor i razgovor o pročitanom povezani su sa potrebama osobe i ciljevima tretmana.

Samostalno čitanje romana nije isto što i psihoterapija. Na primer, smernice britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje i izvrsnost nege (NICE) među mogućnostima za lečenje manje teške depresije navode vođenu samopomoć, koja uključuje strukturisane materijale i podršku obučenog stručnjaka. To ne znači da se isti efekti mogu pripisati bilo kojoj knjizi ili samostalnom čitalačkom izazovu.

„Mali Princ“: Zašto odnosi postaju posebni kroz brigu

Prve nedelje autorka je izabrala „Malog Princa“ Antoana de Sent Egziperija. Iako se često doživljava kao knjiga za decu, ova priča otvara pitanja bliskosti, privrženosti i odgovornosti koja mogu da budu važna i odraslima. Posebno ju je dirnuo odnos Malog Princa prema njegovoj ruži. Susret sa drugim ružama navodi ga da razume da njegova ruža za njega ima posebno značenje zbog vremena, pažnje i brige koje joj je posvetio.

Dok je posmatrala ćerku kako se igra, autorka je ovu misao povezala sa roditeljstvom. Odnos se gradi kroz svakodnevnu prisutnost, nežnost i odgovornost prema detetu.

Za čitaoca, takva scena može da otvori i šire pitanje: kojim odnosima posvećujemo vreme i kako pokazujemo ljudima da su nam važni?

„Šahovska novela“: Kada način na koji smo izdržali teškoće postane opterećenje

Druge nedelje na redu je bila „Šahovska novela“ Stefana Cvajga. U središtu priče je čovek koji tokom zatočeništva i izolacije pod nacističkim režimom pronalazi mentalno utočište u šahu. Ono što mu pomaže da podnese ekstremne okolnosti postepeno prerasta u iscrpljujuću preokupaciju. Kasniji susret sa šahovskom tablom ponovo ga dovodi u stanje velike napetosti.

Autorka je ovu priču povezala sa sopstvenim perfekcionizmom i pritiskom koji je osećala kao mlada majka. Prepoznala je potrebu da zastane kada postane preopterećena i da prihvati podršku druge osobe. Njeno čitanje novele bilo je podsetnik da ne mora uvek da nastavi istim tempom. Ponekad nam je potreban predah, a ponekad neko ko će primetiti da smo stigli do granice svojih mogućnosti.

To je lično tumačenje književnog dela, ali ne i dokaz da su svakodnevni stres i posledice ekstremne traume isto iskustvo.

„Bonsai“: Kako prihvatamo udaljavanje i promene u odnosima

Treći izbor bio je kratki roman „Bonsai“ Alehandra Sambre, priča koja je autorku podstakla da razmišlja o završenim vezama i ljudima sa kojima je izgubila kontakt. Nakon odlaska na studije u inostranstvo i preseljenja u drugu zemlju, iza sebe je ostavila deo nekadašnjeg života. Razmišljala je o ljudima koji su joj ranije bili bliski, a o čijoj svakodnevici više gotovo ništa nije znala.

Ovo iskustvo mnogima može da bude poznato. Prijateljstva se menjaju, partnerski odnosi se završavaju, a selidbe i nove obaveze ponekad udalje i ljude koji su dugo bili povezani.

Priča ju je podsetila da odrastanje podrazumeva i prihvatanje neizvesnosti. Ne možemo uvek znati kako žive ljudi iz naše prošlosti, niti očekivati da će svaki odnos zadržati nekadašnji oblik. Njegovo ranije značenje, međutim, time ne mora da bude izbrisano.

„Čas zvezde“: Ko smo izvan uloga koje svakodnevno imamo

Poslednje nedelje autorka je pročitala „Čas zvezde“ Klaris Lispektor. Knjiga ju je uznemirila, ali i navela da se zapita kako razume sopstveni život i koliko joj je važno da je drugi zaista upoznaju. Razmišljala je o svom unutrašnjem kritičaru, potrebi da pronađe smisao i ulogama kojima opisuje sebe: majka, spisateljica, urednica, osoba koja živi van zemlje porekla.

Te odrednice govore nešto o njenom životu, ali ne obuhvataju sve što ona jeste. Zato se pred njom otvorilo pitanje koje prevazilazi samu knjigu: šta ostaje kada na trenutak sklonimo zanimanje, obaveze i očekivanja drugih?

Književnost joj nije ponudila jednostavan odgovor. Pružila joj je prostor da se pitanjem zadrži duže nego što bi to možda učinila u svakodnevnoj žurbi.

Kako da čitanje postane prilika za razmišljanje o sebi

Za ovakvo čitanje nije neophodno završiti knjigu za nedelju dana. Autorkin tempo bio je deo njenog ličnog izazova, a ne pravilo koje treba slediti. Možete da izaberete delo koje vas privlači i čitate onoliko koliko vam prija. Posle odlomka koji vas posebno dotakne, zastanite i razmislite:

Koje osećanje je ova scena probudila u meni?

Da li sam prepoznao nešto iz sopstvenog života?

Kako razumem postupke junaka i šta bih ja uradio u sličnoj situaciji?

Da li mi je čitanje donelo olakšanje ili me je dodatno uznemirilo?

Nema obaveze da nastavite knjigu koja vam trenutno ne prija. Ako o pročitanom želite da razgovarate u okviru psihoterapije, možete sa svojim terapeutom razmotriti kako se teme iz knjige povezuju sa vašim iskustvom.

Knjige mogu da pruže podršku, ali iskustvo svakog čitaoca je drugačije

Posle četiri nedelje autorka nije tvrdila da joj se život iz korena promenio. Osećala je da je sebe upoznala malo bolje i da su joj knjige pomogle da jasnije sagleda pojedine odnose, potrebe i unutrašnje pritiske.

Vrednost čitanja ponekad je u pitanju koje nastavi da nas prati i nakon poslednje stranice. Za razumevanje tog pitanja potrebno je vreme, a ista knjiga može različitim ljudima da znači sasvim različite stvari.

Čitanje može da bude deo brige o sebi. Kada su psihičke tegobe uporne, intenzivne ili otežavaju svakodnevno funkcionisanje, potrebno je potražiti stručnu pomoć, nezavisno od toga koliko nam knjige prijaju.

(eKlinika.rs)