Zašto neki ljudi ne umeju da uživaju čak ni kada imaju sve? Dr Maja Rueger otkriva šta je zreli hedonizam

Možemo da putujemo na najlepša mesta, jedemo u najboljim restoranima, imamo uspešnu karijeru i sve što smo nekada želeli, a da ipak ne osećamo istinsko zadovoljstvo. Zašto nam je toliko teško da se opustimo, zbog čega osećamo krivicu kada ništa ne radimo i kako da naučimo da zaista uživamo u životu? Odgovori na ova pitanja kriju se u pojmu koji mnogima zvuči neobično: zreli hedonizam.

Kada kažemo da je neko hedonista, najčešće zamišljamo osobu koja voli dobru hranu, vino, putovanja i životna zadovoljstva. Ali, da li je to zaista hedonizam? I da li je moguće da neko ima sve uslove za uživanje, a da je potpuno izgubio sposobnost da u njemu uživa?

Preporučujemo

O tome je u ePodcastu govorila dr Maja Rueger, doktor medicine, psihoterapeut i autorka publikacije o zrelom hedonizmu, otkrivajući koliko naše vaspitanje, osećaj odgovornosti, društvene mreže, pa čak i davno zaboravljena iskustva iz detinjstva mogu da utiču na sposobnost da budemo zadovoljni.

Da li zaista uživamo ili samo radimo ono što se smatra uživanjem?

Prema rečima dr Maje Rueger, postoji velika razlika između aktivnosti za koje verujemo da bi trebalo da nam pričinjavaju zadovoljstvo i stvarne sposobnosti da to zadovoljstvo osetimo.

– Mi putujemo, jedemo lepu hranu, pijemo lepo piće i slično, a mnogi u stvari i ne uživaju u tome što su pojeli, popili ili gde su išli. Tako da je to jedna bitna razlika: šta radimo i koje su to aktivnosti za koje mislimo da su predmet uživanja, a šta je u stvari zaista taj autentični doživljaj hedonizma, ono u čemu zaista uživamo. Jer vrlo često smo izgubili taj kapacitet da nešto doživimo na pravi način – objašnjava dr Rueger.

Koliko puta smo bili na prelepom mestu, a više pažnje posvetili fotografisanju nego onome što se dešava oko nas? Ili otišli na koncert i gotovo sve vreme proveli snimajući telefonom?

Dr Rueger podseća na prizor sa jednog koncerta, na kojem gotovo svi snimaju nastup, dok jedna starija žena jednostavno sluša muziku i uživa.

– Kad pijemo kafu, kad uživamo na suncu, koliko smo svesni tog momenta? Jedno svesno uživanje, onaj mindfulness doživljaj ovde i sada, nekako vrlo često izostaje i mi to radimo po nekom autopilotu.

Upravo u tome krije se jedna od važnih razlika između površnog zadovoljstva i zrelog hedonizma.

Perfekcionizam kvari hedonizam: zašto stalno odlažemo zadovoljstvo?

Mnogi su odrasli uz poruke da prvo moraju da završe sve obaveze, pa tek onda mogu da se igraju, odmaraju ili rade nešto što vole.

Takvo vaspitanje ima svoju važnu ulogu u razvijanju odgovornosti, ali problem nastaje kada zadovoljstvo postane nagrada koju nikada ne uspevamo da zaslužimo.

– Ako to odlaganje zadovoljstva postane nešto što nikad neću dostići zato što stalno postoje nekakve potrebe ili stalno moram da zadovoljim nešto, nekoga, da bih onda mogao da uživam, ako za naše uživanje postoji nekakav neophodan uslov koji, ako ne zadovoljimo, onda će se javiti osećaj krivice, onda to nije dobro – kaže dr Rueger.

Posebno je zanimljivo njeno zapažanje da nas težnja ka savršenstvu često lišava upravo onoga zbog čega toliko radimo.

– Ja se često šalim i kažem: perfekcionizam kvari hedonizam. Jer dok god mi želimo da nešto bude savršeno odrađeno, da sve bude završeno, nema tu puno uživanja – kaže naša sagovornica.

A možda je još važnije pitanje zašto i kao odrasli ljudi osećamo krivicu kada sebi dozvolimo odmor, iako više nema nikoga ko nam zabranjuje da se igramo dok ne završimo domaći zadatak.

Da li je gledanje serije uživanje ili beg od sopstvenog života?

Posle napornog dana mnogi posegnu za hranom, uključe televizor, satima gledaju serije ili odlaze u kupovinu. Ali, kako prepoznati da li nam te aktivnosti zaista pričinjavaju zadovoljstvo ili samo pokušavamo da pobegnemo od briga?

Dr Rueger objašnjava da nema ničeg lošeg u tome da se ponekad isključimo, odmorimo i ne radimo apsolutno ništa.

– Ponekad je potpuno kontraproduktivno previše analizirati: zašto ja ovo sada radim, pa šta mi to nedostaje? Nekako opet nedostaje ta spontanost u uživanju, da se opustim i da ništa ne radim, da dokoličarim. Nema ništa loše ponekad u tome.

Međutim, granica postoji.

– Ako zaista sama ta aktivnost ne predstavlja naše zadovoljstvo, nego je način samoregulacije ili bežanja, tada nije dobro.

Zato nije presudno da li ćemo veče provesti uz knjigu, film ili u društvu prijatelja. Važnije je da razumemo šta nam zaista prija, a šta radimo samo zato da ne bismo morali da se suočimo sa nečim što nas muči.

Može li čovek da nauči da uživa ako je odrastao u strahu od sreće?

Postoje ljudi koji čak i u najlepšim trenucima očekuju da će se dogoditi nešto loše. Kao da previše radosti mora da bude kažnjeno.

Rečenice poput „Nemoj mnogo da se raduješ, posle ćeš plakati” ili „Kad je sve dobro, nešto loše mora da se desi” mogu ostaviti mnogo dublji trag nego što mislimo.

Dr Rueger objašnjava da na našu sposobnost uživanja ne utiču samo lične osobine, već i vaspitanje, kulturni obrasci i ranija iskustva.

U razgovoru je ispričala i primer klijentkinje koja nije mogla da se opusti čak ni kada joj je sve išlo dobro.

– Ja ne umem da se opustim. Ja stalno, i kad mi je dobro, mislim: „Aha, nemoj previše da si u tome, desiće se nešto, izmalerisaćeš, desiće se nešto loše” – prenosi dr Rueger njene reči.

Tokom psihoterapijskog rada razgovarale su o mogućim korenima takvog uverenja, a klijentkinja se prisetila jednog događaja iz ranog detinjstva.

Ovaj primer otvara važno pitanje: koliko naših današnjih zabrana da budemo srećni zapravo potiče iz iskustava kojih se jedva sećamo?

Da li je za zreli hedonizam potreban novac?

Lako je govoriti o uživanju kada imamo dovoljno novca, slobodnog vremena i kada nas ne opterećuju svakodnevni problemi. Ali šta je sa ljudima koji jedva stižu da završe obaveze i neprestano brinu o egzistenciji?

Dr Rueger ne umanjuje težinu takvih okolnosti.

– Nije zanemarljivo i nije lako ako imamo neke egzistencijalne probleme da se opustimo, da uživamo u nečemu, to definitivno. Mi kao psihoterapeuti ne možemo da kažemo: „Ma sve je to u glavi i sve je stvar organizacije”.

Ipak, podseća da za neke trenutke zadovoljstva nisu potrebni ni veliki novac ni mnogo slobodnog vremena.

– Nama treba i zdravstvena i emotivna rezerva da bismo mogli sa tim egzistencijalnim problemima da se nosimo.

Možda upravo tu počinje drugačiji pogled na uživanje: ne kao na luksuz koji ćemo sebi priuštiti kada sve probleme rešimo, već kao na deo života koji nam pomaže da se sa problemima lakše nosimo.

A šta je onda zreli hedonizam? Da li je to sposobnost da uživamo u malim stvarima, umeće da prepoznamo sopstvene potrebe ili odgovornost da zadovoljstvo ne pretvorimo u nešto što će nas kasnije povrediti?

Odgovor nije tako jednostavan kao što na prvi pogled izgleda.

U ePodcastu na YouTube kanalu eKlinike, dr Maja Rueger govori o razlici između zrelog i nezrelog hedonizma, o tome zašto uspešni ljudi ponekad ne umeju da se opuste, kako prepoznati sopstveno zadovoljstvo i zbog čega spontanost i igra nisu rezervisane samo za decu.

Pogledajte ceo ePodcast i otkrijte da li ste zaista hedonista ili ste, možda, samo naučili kako uživanje treba da izgleda, ali ne i kako da ga osetite.

(eKlinika.rs)