Zašto je važno da imamo želje i da se radujemo ako se ispune: Pustite emocije iz sebe, bile srećne ili tužne

Želja da ponovo vidimo dragu osobu, naučimo nešto novo ili ostvarimo dugo odlagan plan može da pokrene promene u svakodnevnom životu. Kada se želja ispuni, radost često prati i osećaj da naš trud ima smisla, ali korist za mentalno zdravlje zavisi i od toga šta želimo i koliko očekujemo od ostvarenja.

Želje nam pomažu da prepoznamo šta nam je važno

Želje mogu da nam pomognu da prepoznamo potrebe koje se lako izgube među obavezama. Kada kažemo da želimo više vremena sa porodicom, odmor ili priliku da nešto naučimo, govorimo i o onome što nam nedostaje. Tako dobijamo jasniju predstavu o tome čemu želimo da posvetimo pažnju.

Preporučujemo

Želja ne mora da bude velika da bi imala lični značaj. Nekome je važno da ponovo počne da šeta, nekome da obnovi prijateljstvo, a nekome da pronađe vreme za čitanje. Takve želje mogu da daju prijatan povod da planiramo naredni dan ili nedelju. Ipak, želja i cilj nisu potpuno isto, iako se u svakodnevnom govoru često prepliću. Želja opisuje ono što priželjkujemo, dok cilj podrazumeva konkretniju nameru i korake ka ostvarenju. Kada prepoznamo deo želje na koji možemo da utičemo, lakše biramo šta ćemo prvo da uradimo.

Ispunjenje lično važnih želja može da pojača zadovoljstvo i osećaj svrhe

Nije svako ostvarenje podjednako značajno za naše psihičko blagostanje. Drugačije možemo da doživimo uspeh koji odgovara našim vrednostima i uspeh koji smo priželjkivali prvenstveno zbog tuđeg odobravanja. Zato je korisno da se zapitamo šta nam određena želja zapravo znači.

U istraživanju Kenona Šeldona i Endrua Eliota „Goal striving, need satisfaction, and longitudinal well-being: The self-concordance model”, objavljenom 1999. godine u časopisu Journal of Personality and Social Psychology, analizirani su podaci iz tri longitudinalna istraživanja. Ciljevi usklađeni sa ličnim interesovanjima i vrednostima bili su povezani sa istrajnijim trudom i većom verovatnoćom ostvarenja. Njihovo dostizanje donosilo je veću korist za blagostanje kroz osećaj samostalnosti, sposobnosti i povezanosti sa drugima.

Ovi nalazi odnose se na lične ciljeve, pa ne znače da ispunjenje svake želje automatski poboljšava mentalno zdravlje. Mogu, međutim, da nam pomognu da razumemo zašto neka ostvarenja doživljavamo kao posebno vredna. Kada dobijemo nešto što nam zaista znači, zadovoljstvo može da bude povezano i sa osećajem da živimo u skladu sa sobom.

Radost može da doprinese psihičkom blagostanju

Radost zbog ispunjene želje može da obuhvati uzbuđenje, olakšanje, zahvalnost i ponos. Kada ostvarenje povežemo sa sopstvenim trudom, možemo da osetimo više poverenja u svoje sposobnosti. Ako je u njemu učestvovala bliska osoba, radost može da bude i povod da prepoznamo podršku koju imamo.

U studiji Barbare Fredrikson i saradnika „Open hearts build lives”, objavljenoj 2008. godine u časopisu Journal of Personality and Social Psychology, učestvovalo je 139 zaposlenih odraslih osoba. Učesnici su nasumično raspoređeni u grupu koja je počela da praktikuje meditaciju usmerenu na dobronamernost prema sebi i drugima ili u kontrolnu grupu. Porast pozitivnih emocija bio je povezan sa razvojem ličnih resursa, poput osećaja svrhe i podrške, koji su zatim predviđali veće zadovoljstvo životom i manje depresivnih simptoma.

Studija nije neposredno ispitivala radost zbog ispunjene želje, pa njene rezultate ne možemo direktno da prenesemo na svako ostvarenje. Ona ipak pruža podršku shvatanju da ponovljeni prijatni emocionalni doživljaji mogu da imaju značaj koji prevazilazi trenutnu prijatnost. To ne znači da radost može da zameni psihoterapiju ili drugo potrebno lečenje.

Kako da osvestimo i proživimo radost zbog ispunjene želje

Kada se želja ispuni, možemo sebi da damo malo vremena da primetimo kako se osećamo. Umesto da odmah pređemo na sledeću obavezu, možemo da zastanemo i prepoznamo šta nam ostvarenje znači. Nekome prija da taj trenutak zabeleži, a nekome da ga podeli sa bliskom osobom.

Korisno je i da se osvrnemo na put koji je prethodio ostvarenju. Možemo da prepoznamo sopstveni trud, pomoć drugih ljudi i okolnosti koje su nam išle naruku. Tako uspeh sagledavamo potpunije, bez očekivanja da sve u životu zavisi samo od nas.

Ne moramo da osećamo ushićenje da bi ispunjena želja bila važna. Ponekad ostvarenje prati tiho zadovoljstvo, a ponekad se uz radost pojave umor, neverica ili zabrinutost zbog novih obaveza. Možemo da prihvatimo takvu mešavinu osećanja bez procenjivanja da li se radujemo „dovoljno”.

Želje treba da ostave prostor za promenu, ne da se ostvare po svaku cenu

Međutim, želje mogu da postanu izvor pritiska kada svu ličnu vrednost vežemo za njihovo ispunjenje. Rečenica „biću zadovoljan sobom tek kada ovo ostvarim” može da potisne sve ono što već ima vrednost u našem životu. Korisnije je da ostvarenje posmatramo kao važan deo iskustva, uz prostor za odnose, odmor i druge izvore zadovoljstva.

Neispunjena želja može da donese tugu i razočaranje, naročito kada smo u nju mnogo uložili. Tada možemo da razmotrimo da li nam treba više vremena, drugačiji plan ili nova želja koja bolje odgovara sadašnjim okolnostima. Promena pravca ne mora da poništi značaj prethodnog truda.

Ako duže vreme teško prepoznajemo bilo kakvu želju ili nam ni ranije prijatne stvari više ne donose zadovoljstvo, vredi da potražimo stručnu podršku. Posebno je važno da razgovaramo sa psihologom, psihijatrom ili izabranim lekarom kada takvo stanje ometa svakodnevni život. Briga o mentalnom zdravlju podrazumeva i prostor da želimo i da se radujemo, ali i podršku onda kada nam je to teško.

(eKlinika.rs)