Tajna dugovečnih porodica: Šta jedu deca ljudi koji žive do 100 godina

Potomci stogodišnjaka imaju zdravije navike od proseka i ređe oboljevaju od srčanih bolesti, ali njihova ishrana ipak ima nekoliko ključnih nedostataka. Da li je tajna dugovečnosti u genima ili na tanjiru?

Šta je tajna dugovečnih porodica? 

Prethodna istraživanja pokazala su da deca stogodišnjaka često nasleđuju prednosti preživljavanja svojih roditelja, beležeći znatno niže stope bolesti u vezi sa starenjem, a naročito kardiovaskularnih problema poput srčanog i moždanog udara. Nova studija istraživača sa Boston University u SAD otišla je korak dalje i postavila praktično pitanje: Šta ove dugovečne porodice zapravo jedu?

Preporučujemo

Rezultati studije pokazuju da potomci najdugovečnijih ljudi na svetu imaju umereno visok kvalitet ishrane koji uspešno smanjuje rizik od hroničnih bolesti i čuva zdravlje mozga, ali i da njihovi jelovnici nisu potpuno savršeni.

Fokus na voću, ribi i manje prerađenom mesu

Istraživači su analizirali detaljne upitnike o ishrani koje je popunilo 457 starijih odraslih osoba, prosečne starosti srednjih sedamdesetih godina, uključenih u Studiju stogodišnjaka Nove Engleske (New England Centenarian Study) - jednu od najvećih svetskih baza podataka o dugovečnim porodicama.

U poređenju sa opštom populacijom svojih vršnjaka, deca stogodišnjaka ostvarila su znatno bolje rezultate u četiri priznata zdravstvena indeksa. Najjači aduti njihove ishrane su:

• Visok unos svežeg voća, povrća, zelenila i morskih plodova
• Kvalitetni proteini: Prednost daju ribi i manje prerađenom mesu u odnosu na suhomesnate proizvode
• Svesna ograničenja: Uspešno kontrolišu unos natrijuma (soli), dodatog šećera i rafinisanih žitarica (belog brašna).

Gde i najdugovečniji greše?

Uprkos dobrim osnovama, studija je otkrila da čak ni ove porodice ne ispunjavaju preporučene dnevne nivoe unosa za nekoliko namirnica koje Svetska zdravstvena organizacija smatra ključnim za prevenciju hroničnih bolesti.

Ispod preporučenog proseka ostali su:

• Integralna žitarice
• Mahunarke (pasulj, sočivo, boranija)
• Proizvodi od soje
• Orašasti plodovi (bademi, lešnici, orasi)

Naučnici pažljivo ističu da je ova studija bila opservaciona, što znači da rezultati ne dokazuju direktno da je ishrana jedini uzrok njihove dugovečnosti, već da postoji snažna veza između ovih navika i boljeg zdravstvenog stanja u starosti.

Obrazovanje i finansijska dostupnost kao ključ zdravlja

Zanimljiv podatak iz studije jeste da je nivo obrazovanja imao najjasniji uticaj na kvalitet ishrane. Učesnici sa višim obrazovanjem postizali su drastično bolje rezultate na testovima ishrane. Zato autori studije apeluju na zdravstvene sisteme da se pokrenu ciljani programi edukacije starijih osoba - poput veština kuvanja i pravilnog čitanja etiketa na namirnicama - ali i pozivaju kreatore politika da poboljšaju ekonomsku pristupačnost i dostupnost zdrave hrane, kao što su integralne žitarice i mahunarke.

Gde se u Evropi živi najduže?

Dok se u SAD sprovode ovakve studije, Evropljani generalno beleže duži životni vek od globalnog proseka, koji iznosi 81,7 godina. Kao zlatna trojka, zemlje sa najviše očekivanim životnim vekom, izdvajaju se Italija i Švedska (84,1 godina), a u stopu ih prati Španija (84,0 godina). Na začelju evropske skale nalaze se Bugarska (75,9 godina), Rumunija (76,6 godina) i Letonija (76,7 godina).

(eKlinika.rs)