Koliko je važno vreme kada jedemo: doručak posle podneva može da skrati život za više od 2 godine

Nije važno samo šta jedemo već, možda, i u koje doba dana to činimo. Veliko istraživanje sprovedeno na više od 31.000 odraslih osoba pokazalo je da su kasni prvi obrok i jedenje posle ponoći povezani sa većim rizikom od smrti. Ipak, naučnici upozoravaju da ovi rezultati ne dokazuju da satnica obroka direktno određuje koliko ćemo živeti.

Kada se govori o zdravom doručku, uglavnom se raspravlja o tome šta bi trebalo da se nađe na tanjiru. Međutim, novo istraživanje ukazuje na to da bi pažnju trebalo obratiti i na vreme prvog i poslednjeg obroka u toku dana.

U studiji objavljenoj u časopisu European Journal of Clinical Nutrition istraživači su analizirali podatke 31.044 odrasle osobe starije od 40 godina, prikupljene u okviru američkog Nacionalnog istraživanja zdravlja i ishrane od 1999. do 2018. godine.

Tokom perioda praćenja, koji je u proseku trajao 8,6 godina, preminulo je 7.129 učesnika, od kojih 2.259 od kardiovaskularnih bolesti.

Što je prvi obrok bio kasniji, rizik je bio veći

Učesnici su navodili svu hranu i napitke koje su uneli tokom prethodna 24 sata, kao i vreme kada su ih konzumirali. Prvim obrokom smatrana je prva hrana ili napitak sa kalorijama posle četiri sata ujutru, pa to nije nužno bio doručak u uobičajenom smislu.

U poređenju sa osobama koje su prvi obrok imale između 7 i 8 časova, rizik od smrti usled bilo kog uzroka bio je:

• 10 odsto viši ako je prvi obrok bio između 8 i 10 časova
• 19 odsto viši ako se jelo između 10 časova i podneva
• 29 odsto viši kod osoba koje su prvi put jele posle podneva.

Sličan obrazac primećen je i kada su istraživači posmatrali smrt od kardiovaskularnih bolesti. Prvi obrok posle podneva bio je povezan sa 46 odsto većim rizikom od smrti usled bolesti srca i krvnih sudova, u odnosu na prvi obrok između 7 i 8 časova.

Prema statističkoj proceni autora, osobe koje su u 50. godini prvi put jele tek posle podneva imale su prosečno 2,46 godina kraći očekivani životni vek od onih koje su jele između 7 i 8 časova. To je procena na nivou grupe, a ne predviđanje životnog veka pojedinca.

Ni suviše rana večera nije bila povezana sa najmanjim rizikom

Rezultati koji se odnose na poslednji obrok nisu pokazali da rizik jednostavno raste sa svakim kasnijim satom. Odnos je imao oblik slova U, što znači da su i veoma rani i veoma kasni poslednji obroci bili povezani sa većim rizikom.

U poređenju sa završavanjem jela između 19 i 20 časova:

• poslednji obrok pre 19 časova bio je povezan sa 13 odsto većim rizikom od smrti usled bilo kog uzroka
• jedenje posle ponoći bilo je povezano sa 27 odsto većim rizikom.

Najniži statistički procenjen rizik zabeležen je oko 20 časova. Međutim, autori naglašavaju da to ne znači da je večera između 19 i 20 časova idealna za svaku osobu.

Ljudi koji su veoma rano prestajali da jedu češće su bili stariji, imali postojeće bolesti i manje obroka u toku dana. Zato rani poslednji obrok možda nije uzrok već pokazatelj lošijeg zdravstvenog stanja ili manjeg unosa energije.

Zašto bi vreme obroka moglo da bude važno

Obroci predstavljaju jedan od signala koji pomažu usklađivanje unutrašnjeg biološkog sata. Kasno započinjanje jela i konzumiranje hrane tokom noći mogli bi da poremete cirkadijalni ritam i način na koji organizam reguliše glukozu i masnoće.

Istraživanja na životinjama ukazuju na moguće mehanizme koji uključuju povećanje telesne mase, nakupljanje masti u jetri i poremećaj bioloških ritmova u organima. Ipak, još nije poznato da li upravo ti procesi objašnjavaju uočenu povezanost sa smrtnošću kod ljudi.

Zanimljivo je da sama dužina perioda tokom kojeg se u toku dana jelo, takozvani prozor za ishranu, nije bila dosledno povezana sa smrtnošću kada je uzeto u obzir vreme prvog obroka. To znači da samo brojanje sati posta možda nije dovoljno, već bi moglo biti važno i kada taj period bez hrane počinje i kada se završava.

Studija ne dokazuje da kasni doručak skraćuje život

Najvažnije ograničenje istraživanja jeste to što je bilo posmatračko. Ono može da pokaže povezanost, ali ne može da dokaže da kasno uzimanje prvog obroka izaziva bolesti ili skraćuje život.

Moguće je i obrnuto objašnjenje: osobe narušenog zdravlja, lošeg sna, zaposlene u smenama ili izložene nepovoljnim životnim okolnostima mogu jesti kasnije upravo zbog tih problema. Na rezultate su mogli da utiču i hronotip, navike spavanja i vreme fizičke aktivnosti.

Zato autori savetuju da ljudi ne prave nagle ili ekstremne promene rasporeda ishrane samo na osnovu ovih rezultata. Kasni prvi obrok i jedenje posle ponoći za sada bi trebalo posmatrati kao moguće pokazatelje zdravstvenog rizika, a ne kao dokazani uzrok kraćeg života.

(eKlinika.rs)