Novo istraživanje otkrilo šta je zapravo ključno za zdravlje srca: Nije dovoljno da jedete voće i povrće

Preporuka o unosu pet porcija voća i povrća dnevno („5 a day“) već decenijama predstavlja jedan od temelja zdravih prehrambenih navika i prevencije kardiovaskularnih bolesti. Međutim, novo istraživanje ukazuje na to da nije dovoljno samo dostići preporučenu količinu voća i povrća - važan je i njihov sastav.

Šta su flavanoli i zašto su važni?

Naučnici ističu da bi veći fokus trebalo da bude na namirnicama bogatim flavanolima, biljnim jedinjenjima koja mogu da doprinesu zdravlju srca i krvnih sudova. Flavanoli predstavljaju grupu bioaktivnih biljnih jedinjenja poznatih po svojim antioksidativnim i protivupalnim svojstvima. Nalaze se u različitim vrstama voća i povrća, ali i u kakau, mahunarkama, crnom vinu, zelenom i crnom čaju.

Preporučujemo

Dosadašnja istraživanja pokazala su da flavanoli mogu da pomognu u očuvanju zdravlja krvnih sudova, smanjenju rizika od srčanih oboljenja, unapređenju kognitivnih funkcija, pa čak i zaštiti od pojedinih vrsta karcinoma.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Food & Function otkrilo je da manje od petine ispitanika unosi dovoljnu količinu flavanola koja se povezuje sa manjim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti, čak i među osobama koje redovno konzumiraju preporučenih pet porcija voća i povrća dnevno.

Zašto su istraživači analizirali unos flavanola?

Autori studije analizirali su prehrambene navike više od 30.000 učesnika iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. Pored procene ishrane, korišćeni su i biomarkeri za preciznije određivanje unosa flavanola.

Prema rečima profesora Guntera G. C. Kuhnlea sa Univerziteta u Redingu (University of Reading), prethodna istraživanja pokazala su da flavanoli pozitivno utiču na funkciju krvnih sudova, a u velikom randomizovanom kliničkom ispitivanju povezani su i sa smanjenjem smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.

„Srčane bolesti i dalje predstavljaju jedan od vodećih uzroka obolevanja i smrtnosti, zbog čega je od izuzetne važnosti identifikovati načine za smanjenje rizika“, istakao je Kuhnle.

On dodaje da je ishrana jedan od najvažnijih faktora rizika na koji možemo da utičemo, ali da pojedini korisni sastojci hrane još uvek nisu dovoljno zastupljeni u preporukama za javno zdravlje.

Nisu sve porcije voća i povrća podjednako korisne

Na kraju istraživanja utvrđeno je da manje od 20 odsto ispitanika dostiže preporučeni dnevni unos flavanola.

The American Academy of Nutrition and Dietetics (Američka Akademija za ishranu i dijetetiku) preporučuje unos između 400 i 600 miligrama flavanola dnevno. Ipak, prosečan unos u Ujedinjenom Kraljevstvu iznosi oko 250 miligrama dnevno, dok više od polovine stanovništva unosi manje od 150 miligrama. Prema mišljenju istraživača, rezultati ne dovode u pitanje značaj preporuke „5 porcija dnevno“, već ukazuju na potrebu za kvalitetnijim izborom namirnica.

„Konzumiranje pet porcija voća i povrća ostaje veoma važna preporuka, ali zdravstvene koristi mogu da budu još veće ako se biraju namirnice bogate specifičnim korisnim jedinjenjima“, navodi Kuhnle.

Isti princip, smatraju autori, verovatno važi i za vitamine, minerale, karotenoide i druge bioaktivne supstance prisutne u biljnoj hrani.

Potrebno je bolje informisati javnost

Kardiolog dr Cheng-Han Chen, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da rezultati ukazuju na potrebu za boljom edukacijom stanovništva.

„Ako ljudi ne uspevaju da dostignu nivo flavanola koji može da doprinese smanjenju rizika od srčanih bolesti uprkos tome što jedu preporučenu količinu voća i povrća, potrebno je jasnije informisati javnost o tome koje namirnice sadrže najviše flavanola“, rekao je on.

Ipak, naglašava da voće i povrće sadrže brojne druge korisne sastojke poput vitamina, minerala i vlakana, zbog čega i dalje preporučuje što veći unos biljnih namirnica.

„Srčane bolesti ostaju vodeći uzrok smrti. Razumevanje načina na koji ishrana utiče na zdravlje srca može značajno doprineti smanjenju njihovog tereta u društvu“, dodao je Čen.

Kako povećati dnevni unos flavanola?

Nutricionistkinja Monique Richard ističe da zdrava ishrana nije samo pitanje brojanja porcija.

„Važna je raznovrsnost jedinjenja koje priroda smešta u namirnice, kao i zadovoljstvo koje donosi kvalitetan obrok“, navodi ona. Među najboljim izvorima flavanola izdvajaju se:

• jabuke sa korom
• kupine
• borovnice
• grožđe
• zeleni i crni čaj
• kakao i tamna čokolada sa najmanje 70 odsto kakaa
• kruške
• pasulj i druge mahunarke.

Prema njenim rečima, kombinacija jedne jabuke sa korom, šake kupina, šolje zelenog čaja i šolja kakaa tokom dana može da obezbedi značajnu količinu korisnih biljnih jedinjenja povezanih sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Raznovrsnost je važnija od jednog nutrijenta

Stručnjaci upozoravaju da cilj ne treba da bude fokusiranje na samo jedan nutrijent ili jednu grupu antioksidanasa.

Mnogo je važnije stvarati raznovrsne, šarene i biljkama bogate obroke koji organizmu obezbeđuju hiljade korisnih jedinjenja koja deluju zajedno. Nauka tek otkriva sve načine na koje ove supstance mogu da doprinesu zdravlju srca, mozga i celokupnog organizma.

Preporuka o pet porcija voća i povrća dnevno ostaje važna, ali novo istraživanje pokazuje da izbor namirnica može da bude jednako značajan kao i njihova količina. Borovnice, jabuke sa korom, kupine, grožđe, čaj i kakao izdvajaju se kao posebno vredni saveznici u očuvanju zdravlja srca.

(eKlinika.rs)