Svakih dodatnih 100 grama ultraprerađene hrane dnevno povećava rizik od bolesti srca, raka i dijabetesa

Veća konzumacija ultraprerađene hrane u direktnoj je vezi sa povišenim rizikom od niza hroničnih zdravstvenih poremećaja, uključujući kardiovaskularne bolesti, karcinom,  gojaznost, dijabetes, oboljenja organa za varenje, kao i simptome depresije i anksioznosti. Do ovih zaključaka došla je obimna svetska analiza objavljena u časopisu Family Medicine and Community Health. Naučnici su analizirali rezultate 51. dugotrajne studije sprovedene širom Severne i Južne Amerike, Evrope, Azije i Okeanije, obuhvativši ukupno 8,8 miliona ljudi. Periodi praćenja zdravstvenog stanja učesnika trajali su od dve do čak 32 godine.

Šta je ultraprerađena hrana i do kojih rizika dovodi?

Ultraprerađena hrana obuhvata industrijske proizvode koji su prošli višestruke obrade i najčešće sadrže sastojke koji se ne koriste u domaćinstvu (emulgatore, pojačivače ukusa, veštačke boje). To su pre svega grickalice, prerađeni mesni proizvodi, gazirana i zaslađena pića, instant testenine i gotova zamrznuta jela. Ovi proizvodi obiluju kalorijama, šećerima, solju i nezdravim masnoćama, a oskudevaju u vlaknima, vitaminima i mineralima.

Preporučujemo

U poređenju sa osobama koje retko konzumiraju ove namirnice, kod onih sa najvišim unosom zabeleženo je:

• 31 odsto veći rizik od oboljenja organa za varenje
• 27 odsto veći rizik od depresije ili anksioznosti
• 24 odsto veći rizik od kardiovaskularnih događaja (srčani i moždani udar)
• 24 odsto veći rizik od metaboličkog sindroma ili dijabetesa
• 23 odsto veći rizik od prekomerne težine ili gojaznosti
• 18 odsto veći rizik od smrti od bilo kog uzroka
• 12 odsto veći rizik od razvoja karcinoma.

Svakih 100 grama ultraprerađene hrane dodatno podiže rizik

Istraživači su izračunali i kako se zdravstveni rizik menja sa svakom dodatnom količinom unesene ultraprerađene hrane. Svakih dodatnih 100 grama ultraprerađenih namirnica dnevno ima veze sa:

• 14 odsto većim rizikom od kardiovaskularnih događaja
• 11 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska
• 4 odsto većim rizikom od raka
• 3 odsto većim rizikom od prevremene smrti od bilo kog uzroka
• 2 odsto većim rizikom od metaboličkog sindroma ili dijabetesa.

Zašto je ova hrana štetna po organizam?

Autori studije navode više potencijalnih bioloških mehanizama. Mešavina različitih aditiva u ovim proizvodima može da stvori takozvani „koktel efekat“, koji negativno utiče na crevni mikrobiom, podstiče sistemske upale i stvara insulinsku rezistenciju.

Pored toga, tokom obrade hrane na izuzetno visokim temperaturama nastaju toksična jedinjenja poput akrilamida (hemikalije koja nastaje termičkom obradom) i akroleina (koji nastaje zagrevanjem masti), koja su u ranijim studijama već dovedena u vezu sa većom učestalošću bolesti srca i karcinoma.

Ipak, autori naglašavaju da je reč o opservacionoj analizi koja ukazuje na snažnu povezanost, ali ne dokazuje direktno uzročno-posledičnu vezu. Budući da su podaci o ishrani prikupljani putem anketa, ali i da osobe koje konzumiraju više prerađene hrane često imaju i druge nepovoljne životne navike, naučnici pozivaju na dodatna istraživanja kako bi se precizno utvrdilo koji konkretni proizvodi nose najveći rizik.

(eKlinika.rs)