Metabolički sindrom uključuje najmanje 3 od 5 zdravstvenih stanja koja povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Može da izazove i druge komplikacije, a kao i svako drugo stanje, može se lečiti promenama načina života i/ili lekovima.
Šta je metabolički sindrom?
Metabolički sindrom je grupa stanja koja zajedno povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i moždanog udara. Ovaj sindrom može da dovede i do drugih zdravstvenih problema, kao što su stanja koja imaju veze sa nakupljanjem plaka u zidovima arterija (ateroskleroza) i oštećenjem organa. Metabolički sindrom u medicini se još naziva i:
- Sindrom X
- Sindrom insulinske rezistencije
- Dismetabolički sindrom.
Koje osobe ispunjavaju kriterijum za dijagnozu – metabolički sindrom?
Osoba ispunjava kriterijume za metabolički sindrom ako ima najmanje tri od navedenih tegoba:
- Prekomeran obim struka: obim struka veći od 101,6 cm kod muškaraca i 89 cm kod žena
- Hipertrigliceridemiju: Nivoi triglicerida koji su 150 miligrama po decilitru krvi (mg/dL) ili veći.
- Nizak nivo HDL holesterola: HDL holesterol manji od 40 mg/dL kod muškaraca ili manji od 50 mg/dL kod žena
- Povišen nivo šećera u krvi: nivo šećera u krvi natašte od 100 mg/dL ili više. Ako je 100 do 125 mg/dl, imate predijabetes. Ako je preko 125 mg/dL, verovatno imate dijabetes tipa 2.
- Visok krvni pritisak: Vrednosti krvnog pritiska od sistolnog 130 mmHg ili više (viši broj) i/ili dijastolnog 85 mmHg ili više (donji broj).
Sva ova stanja pojedinačno povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i moždanog udara. Ali kada čovek ima tri ili više stanja – rizik se značajno povećava.
Koji su simptomi metaboličkog sindroma?
Ne izazivaju svi aspekti metaboličkog sindroma simptome. Dakle, simptomi će se razlikovati u zavisnosti od toga koje od 5 stanja osoba ima. Na primer, visok krvni pritisak, visoki trigliceridi i nizak HDL holesterol obično ne izazivaju simptome. Visok šećer u krvi (hiperglikemija) može izazvati simptome kod nekih ljudi, kao što su:
- Potamnela koža u pazuhu ili na leđima i bočnim stranama vrata (acanthosis nigricans)
- Zamagljen vid
- Povećana žeđ (polidipsija)
- Učestalo mokrenje, posebno noću
- Umor.
Ako imate navedene simptome obavezno se obratite lekaru.
Šta uzrokuje metabolički sindrom?
Nekoliko faktora doprinosi razvoju metaboličkog sindroma i to je složena mreža činioca. Ali, istraživači misle da je insulinska rezistencija glavni pokretač metaboličkog sindroma. Insulinska rezistencija se dešava kada ćelije u mišićima, masti i jetri ne reaguju onako kako bi trebalo na insulin – hormon koji pankreas čini neophodnim za život i regulisanje nivoa šećera u krvi.
Iz nekoliko razloga, ćelije mišića, masti i jetre mogu na neodgovarajuć način da reaguju na insulin. To znači da oni ne mogu efikasno da preuzmu glukozu iz krvi ili da je efikasno skladište. Ovo stanje naziva se insulinska rezistencija. Kao rezultat toga, pankreas proizvodi više insulina kako bi pokušao da prevaziđe povećanje nivoa glukoze u krvi a to stanje zove se hiperinsulinemija.
Ako vaše telo ne može da proizvede dovoljno insulina da efikasno upravlja šećerom u krvi, to dovodi do visokog šećera u krvi (hiperglikemije) i predijabetesa ili dijabetesa tipa 2. Insulinska rezistencija i hiperinsulinemija takođe mogu da doprinesu:
- gojaznosti
- razvoju kardiovaskularnih bolesti
- masnoj bolesti jetre
- pojavi sindroma policističnih jajnika.
