Karotenoidi su grupa prirodnih pigmenata koji se sintetišu iz biljaka, algi i fotosintetskih bakterija. Ti bogato obojeni molekuli izvor su žute, narandžaste i crvene boje mnogih biljaka. Karotenoidi se mogu podeliti u dve grupe: karotene u koje spadaju α-karoten, β-karoten, likopen i ksantofile – i u drugoj grup β-kriptoksantin, lutein, zeaksantin.
Karotenoidi su korisni za očuvanje zdravlja žena u kasnijoj životnoj dobi
Ako ste ikada zagrizli hrskavu šargarepu ili sočan kivi, osetili ste ukus karotenoida, antioksidativnih jedinjenja kojih ima u mnogim crvenim, narandžastim, žutim i zelenim namirnicama. Oni im zapravo daju boju. Prirodni pigmenti za hranu su poznati po svojoj sposobnosti da smanje upalu. Nova istraživanja pokazuju da dva karotenoida, lutein i zeaksantin, mogu biti posebno korisni za održavanje zdravlja žena u kasnijem živbotnom dobu.
Uz dobrobiti za zdravlje očiju i mozga, hrana koja sadrži karotenoide mogla bi da bude i ključ za ublažavanje zdravstvenih problema s kojima se susreću žene u zrelijoj životnoj dobi. Evo objašnjenja zašto bi ovi hranljivi sastojci u boji mogli da pomognu ženama da žive bolje, duže i kako da ih unesete više u svoju svakodnevnu ishranu.
Karotenoidi i njihov uticaj na zdravlje
U studiji objavljenoj u časopisu Nutritional Neuroscience, istraživači su pokušali da se fokuisiraju na takozvani „paradoks mortaliteta i morbiditeta“, koji ukazuje na činjenicu da, iako žene imaju tendenciju da žive duže od muškaraca, obično imaju više zdravstvenih problema.
Dva istraživača sa Univerziteta Džordžij, Billi R. Hammond, profesor na univerzitetskom programu nauka o ponašanju rada mozga i Liza Renzi-Hammond, doktorka, vanredni profesor na Univerzitetskom institutu za gerontologiju pokušali su da utvrde da li faktori ishrane mogu pomoći u poboljšanju zdravstvenih stanja povezanih sa godinama kod žena.
Iako antioksidativna jedinjenja mogu koristiti svima, karotenoidi bi mogli imati posebno mesto u ishrani žena. Veći nivoi karotenoida u krvi su ranije bili povezani sa smanjenim rizikom od zdravstvenih problema kod žena kao što su rak dojke i jajnika, gubitak mišića povezan sa godinama, zapaljenske bolesti creva, bore na koži i multipla skleroza.
Ova studija se, međutim, posebno fokusirala na to kako dva karotenoida – lutein i zeaksantin, ili skraćeno L i Z – utiču na dva porblema kod žena u kasnijoj živgotnoj dobi: na vizuelne i neurodegenerativne probleme.
Karotenoidi čiste ćelije od slobidnih radikla
Pošto ova stanja mogu biti izazvana oksidativnim i inflamatornim stresom, istraživači su zaključili da bi L i Z mogli pomoći ženama da smanje rizike, posebno zato što su antioksidanti poznati po svojoj sposobnosti da „čiste“ ćelije od štetnih slobodnih radikala ili hemikalija koje imaju potencijal da ošteti ćelije.
U studije je zaključeno da lutein i zeaksantin direktno poboljšavaju funkciju i sprečavaju degeneraciju očiju i mozga. Bolesti očiju kao što su katarakta i makularna degeneracija i neurološki problemi poput demencije mogu se usporiti ishranom sa visokim sadržajem L i Z. Ova poboljšanja mogu dovesti do boljeg kvaliteta života kod starijih žena.
Iznenađujuće da ove dve vrste karotenoida ne samo da pomažu očima i mozgu da bolje funkcionišu, oni su zapravo suštinski delovi samih organa.
– Ovde je paradoks da komponente hrane kao što su karotenoidi ne smanjuju samo rizik od bolesti – rekao je Hammond i dodao da „oni čine delove samog mozga“.
Zašto je ženama potrebno više karotenoida nego muškarci
Sigurno nije štetno za sve ljude da komzumiraju više voća i povrća reazličitih boja, ali možda se pitate zašto žene imaju tendenciju da imaju više koristi od karotenoida u poređenju sa muškarcima.
– Postoji nekoliko razloga. Prvi je to što su žene izložene većem riziku od degenerativnih bolesti, poput makularne degeneracije i Alchajmerove bolesti, za koje se čini da su karotenoidi dobri u prevenciji – objašnjava profesor Hammomd.
On takođe smatra da ženska tela mogu koristiti ova antioksidativna jedinjenja drugačije od muškaraca zbog njihove reproduktivne biologije, veličine i distribucije telesne masti.
– Druga mogućnost bi mogla da bude i to što određeni stilovi ženskog načina života stvaraju potrebu za više karotenoida. Još nema puno podataka o ulozi pola kao faktora rizika za degenerativne bolesti. Znamo, međutim, da način života igra dominantnu ulogu i da pol utiče na zdravstveno ponašanje – rekao je Hammond.
Neka nova istraživanja možda mogu bolje pokazati koji bi svakodnevni faktori mogli biti modifikovani kako bi se smanjila učestalost zdravstvenih problema koji su u vezi sa godinama kod žena.
– Kada je u pitanju konzumiranje namirnica koje sadrže karotenoide, treba što ranije počneti da se uvode u ishranu, jer će se na taj način postići bolji efekat u kasnijem životnom dobu, kada je reč o ženama. Uobičajeni problemi sa kojima se žene suočavaju u kasnijoj životnoj dobi su degenerativne prirode. Stoga je važno preventivno delovati na njih- rekao je Hammond.
Kako ih više koristiti u ishrani
Unošenje više karotenoida u ishranu – posebno luteina i zeaksantina – ne mora da bude komplikovano.
– Izvori karotenoida, posebno luteina i zeaksantina su: kelj, peršun, spanać, brokoli i grašak- kaže dijetetičarka Kethrine Brooking.
Kelj je jedan od najboljih izvora luteina, sa 48–115 mikrograma po gramu. Da biste dobili antioksidans, pokušajte da dodate malo ovog lisnatog povrća u smuti. Pojedite brokoli pripremljen na pari kao prilog za večeru.
I pojedino voće puno je karotenoida. Sok od pomorandže, dinja, kivi, crvena paprika, tikva, žumanca i grožđe sadrže znatne količine karotenoida.
Osim poboljšanja zdravlja očiju i mozga, lutein i zeaksantin mogu doneti i druge prednosti.
– Nedavna istraživanja su pokazala da mogu sprečiti UV oštećenje kože – kaže Brooking.
Studije spsrovedene na životinjama pokazuju da lutein i zeaksantin mogu zaštititi ćelije kože od preranog starenja i tumora izazvanih UVB zračenjem.
Što se tiče toga koliko L i Z treba uneti nadnevnom nivou, Brooking kaže da trenutno ne postoji preporučena dnevna doza ovih karotenoida.
– Količina luteina i zeaksantina koje vaše telo zahteva može zavisiti od količine stresa koju podnosi. Na primer, pušačima će možda trebati više luteina i zeaksantina u odnosu na osobe koje ne puše cigarete – kaže ona.
