Bobičasto voće ima brojne koristi za zdravlje, pre svega u sadržaju vitamina i minerala, ali i drugih hranljivih materija neophodnih za dobar imunitet i borbu protiv bolesti. Jedna od njegovih najvećih prednosti je to što nakon odmrzavanja zadržava većinu korisnih svojstava, iako stručnjaci preporučuju konzumaciju u svežem stanju.
Bobičasto voće: Koji je najjači adut bobica u borbi za naše bolje zdravlje
Prednosti bobičastog voća za zdravlje od davnina su poznate. Tako se brojne sorte i kao divlje i kao domaće rado konzumiraju i danas. Cenjene su i kao dodatak ishrani i kao baza za brojne dijetetske preparate. Kvalitete bobica sagledali su još drevni narodi, pre svega u niskom sadržaju šećera i obilju vitamina, kome je pripisivan brži oporavka od prehlada. Kasnija istraživanja preciznije su odredila i najjači adut bobičastog voća – antioksidantno dejstvo, odnosno obilje antioksidanata.
To u razgovoru za eKlinika portal potvrđuje i čuveni gastroenterolog profesor dr Vojislav Perišić, koji na njemu svojstven način na početku poručuje: ko jede bobice, bez dileme radi pravu stvar za svoje zdravlje. One, kaže profesor, nisu samo pune jakih antioksidanata, već su i odličan laksativ.
Zašto su antioksidanti toliko važni, a bobičasto voće ih ima u kapitalnim količinama?
U bobičasto voće (crvene, plave i ljubičaste bobice) spada veliki broj vrsta. Kod nas su najzastupljenije kupine, jagode, maline, borovnice, ribizle, trešnje, dud, višnje, šipak, trnjine, kleka… Novije kulture koje su takođe sve prisutnije na tržištu i u jelovniku zbog zdravijih trendova ishrane jesu aronija, brusnica, godži bobice… No, naglašava profesor Perišić, ukoliko nismo u mogućnosti, nije obavezno da se okrećemo nekim modernim ili egzotičnim sortama. I one naše na koje smo navikli su prava riznica:
– U jednoj manjoj porciji (čaši) kupina nalazi se količina vitamina C koja je potrebna odraslim osobama za dva dana. Ima ga više nego u pomorandžama. Vitamin C je jedna od najsnažnijih antioksidantnih supstanci sa funkcijom uništavanja štetnih prooksidantnih materija, koje svakodnevno unosimo u organizam na različite načine. Tu je i veza sa laksativnim dejstvom kupina. Što se kraće stolica zadržava u crevima nakon procesa varenja, manji je i kontakt sa potencijalno kancerogenim materijama u njima. Antioksidanti su, a to je dobro poznato, najveći borci protiv kancerogenih mutacija ćelija i malignih procesa u organizmu, posebno u slučaju karcinoma debelog creva, pluća i jednjaka – navodi profesor.
Šta za bobičasto voće znači obilje flavonoida i kako ga je najbolje uneti, sirovo, kao celo voće ili ceđeno?
Pored toga što sadrže minimum šećera a ne sadrže masnoće, bobice se većinski sastoje od vode. U njihovom sastavu su i dijetalna biljna vlakna, veliki broj minerala i drugih važnih vitamina. Profesor dr Perišić naglašava da antioksidantna i antikancerogena svojstva nisu i jedina – bobice deluju i antimikrobno, antiupalno i citotoksično, i dodaje:
– Ako se u obzir uzmu sve osobenosti bobica, može se reći da su uz kupine vrlo visoko pozicionirane i borovnice. Postoje male razlike u sastavu i korisnim materijama između domaćih i divljih, ali je suština ista. Sa 20, najviše 30 grama dnevno borovnica, napravićemo „udar“ na patogene i imati dobar imunski odgovor. Kupine, borovnice i druge bobice ovu moć duguju antocijaninima, materijama poznatim kao flavonoidi. Preporučujem da se jedu u sirovom stanju, kao celo voće, da ne bude ceđeno, ne ni u šejkovima ili drugim napicima. Pre jela ih treba dobro oprati i eliminisati potencijalne toksine sa opne. Najčešće su ove nečistoće u vidu prašine, koju treba ukloniti.
Zašto je važan uravnotežen i umeren unos voća i za decu i za odrasle
Bobičasto voće je puno i beta-karotena, provitamina vitamina A. Neophodan nam je za dobar vid i zdravlje očiju, pa je to još jedan razlog zašto bi i deca i odrasli trebalo da jedu bobice. Na pitanje koliko je, na primer, kupina dovoljno pojesti dnevno da ne izazovemo negativne reakcije a da ipak iskoristimo sve minerale i vitamine, profesor Perišić odgovara:
– I desetak će biti dovoljno. Ali, moramo da imamo raznovrstan unos. Ne treba svaki dan jesti isto voće, pa ni bobičasto. Neće nam se ništa loše desiti ako je i tako, ali može da dođe do dijareje i dehidratacije. Nema potrebe da se to radi. Takođe, ako nakon konzumacije veće količine ljubičastih ili crnih bobica primetite izmenjen, tamniji urin a nemate neko drugo zdravstveno stanje, ne brinite. Deci je takođe važno davati bobice, u manjoj količini – dve, tri borovnice, nekoliko kašičica kupina… bez preterivanja. Samo ih dobro operite i ne brinite, neće izazvati stomačne probleme, kolike i slično – ispričao nam je profesor dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.
Jedite drenjine I trnjine.divje su I bogatije od svakog gajenog I modifikovanog voća.