Jedan zaslađeni napitak dnevno povezan sa većim rizikom od raka želuca

Gazirani napici sa šećerom, voćni punčevi, limunade i sportska pića deo su svakodnevice mnogih ljudi. Novo veliko istraživanje ukazuje da bi njihovo redovno konzumiranje moglo da bude povezano sa znatno većim rizikom od raka želuca, ali naučnici naglašavaju da rezultati još ne dokazuju uzročno-posledičnu vezu.

Rak želuca je među vodećim uzrocima smrti od malignih bolesti u svetu. Njegov nastanak najčešće se povezuje sa infekcijom bakterijom Helicobacter pylori, pušenjem, određenim prehrambenim navikama, porodičnom predispozicijom i ranijim oboljenjima želuca. Nova studija sada je otvorila pitanje da li među faktorima rizika mogu da budu i napici sa dodatim šećerom.

Istraživanje naučnika iz američkog zdravstvenog sistema Mass General Brigham objavljeno je u stručnom časopisu Gastro Hep Advances.

Šta je pokazala studija sa više od 112.000 učesnika

Istraživači su analizirali podatke 112.284 žene i muškarca uključena u dve velike američke studije, Nurses’ Health Study i Health Professionals Follow-Up Study. Zdravlje, ishrana i životne navike učesnika praćeni su tokom više decenija.

Za to vreme kod 278 osoba dijagnostikovan je rak želuca.

Nakon što su u obzir uzeli druge moguće faktore rizika, istraživači su utvrdili da su osobe koje su pile najmanje jedan zaslađeni napitak dnevno imale 2,45 puta veći rizik od raka želuca u odnosu na one koje su takve napitke konzumirale ređe od jednom mesečno.

Povezanost je zabeležena i kod žena i kod muškaraca. Među ženama koje su pile više od jednog zaslađenog napitka dnevno rizik je bio približno tri puta veći nego kod onih koje su ih konzumirale veoma retko.

U zaslađene napitke istraživači su svrstali:

• gazirana pića sa šećerom
• voćne punčeve
• limunade sa dodatim šećerom
• sportske napitke.

Veća ukupna količina fruktoze u ishrani takođe je bila povezana sa češćom pojavom raka želuca. Međutim, to ne znači da fruktozu iz celog voća treba izbegavati. Voće uz prirodne šećere sadrži vlakna i brojne korisne materije, dok zaslađeni napici omogućavaju da se velika količina šećera unese brzo i bez osećaja sitosti.

Da li su za povezanost odgovorni šećer i fruktoza

Za sada nije poznato kako bi zaslađeni napici mogli da utiču na nastanak raka želuca. Istraživači pretpostavljaju da bi čest i visok unos šećera mogao da podstakne insulinsku rezistenciju, metaboličke poremećaje i hroničnu upalu. Moguće su i promene u sastavu crevnog mikrobioma, ali nijedan od ovih mehanizama ovom studijom nije dokazan.

Posebna pažnja posvećena je bakteriji Helicobacter pylori, jednom od najvažnijih poznatih faktora rizika za rak želuca. Status infekcije bio je dostupan samo za podgrupu od 940 učesnika. U toj grupi nije pronađena povezanost između konzumiranja zaslađenih napitaka i prisustva bakterije. Ovaj nalaz, međutim, nije dovoljan da se isključi njen uticaj u celoj ispitivanoj populaciji.

„Skoro tri puta veći rizik” ne znači da napici izazivaju rak

Studija je opservaciona, što znači da može da pokaže povezanost, ali ne i da dokaže da je određena navika neposredni uzrok bolesti. Moguće je da su ljudi koji su češće pili zaslađene napitke imali i druge životne ili prehrambene navike koje nije bilo moguće potpuno izdvojiti iz analize.

Važno je i da su učesnici uglavnom bili zdravstveni radnici bele rase, pa se rezultati ne mogu automatski preneti na sve populacije. Podaci o infekciji bakterijom H. pylori i porodičnoj istoriji raka želuca takođe nisu bili dostupni za sve učesnike.

Zato broj od 2,45 puta ne treba tumačiti kao individualnu prognozu. On predstavlja relativno povećanje rizika između dve grupe, dok je sam rak želuca u ovoj velikoj grupi bio relativno redak, sa 278 zabeleženih slučajeva.

Šta je sa napicima sa veštačkim zaslađivačima

U ovoj analizi napici sa veštačkim zaslađivačima nisu bili povezani sa većom učestalošću raka želuca. Ipak, taj rezultat ne dokazuje da su svi takvi proizvodi potpuno bez rizika niti predstavlja preporuku da se zaslađena gazirana pića jednostavno zamene njihovim „dijetalnim” verzijama.

Najbolji izbor za svakodnevnu hidrataciju i dalje su voda, nezaslađeni čajevi i drugi napici bez dodatog šećera.

Nova studija pruža još jedan razlog da zaslađeni napici ne budu svakodnevna navika, ali nije razlog za paniku. Njeni rezultati tek treba da budu potvrđeni u drugim i raznovrsnijim populacijama, uz preciznije podatke o infekciji bakterijom H. pylori i ostalim faktorima rizika.

(eKlinika.rs)