Helikobakterija je opasna i preživljava tamo gde druge ne mogu: Prenosi se putem pljuvačke i izaziva ozbiljne zdravstvene probleme

Da li ste znali da više od polovine ljudi na planeti u svom stomaku nosi bakteriju koja može da izazove čir, anemiju i čak rak želuca – a da toga uopšte nisu svesni?

Zamislite bakteriju koja može preživeti tamo gde većina mikroorganizama umire – u duboko kiselom okruženju ljudskog želuca. Upravo to čini Helicobacter pylori – tiha, ali uporna bakterija koja u nekim slučajevima može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Šta je Helicobacter pylori i zašto je važno da se otkrije na vreme

Preporučujemo

Helicobacter pylori (u narodu poznata kao helikobakterija) je spiralna bakterija koja napada sluzokožu želuca i dvanaestopalačnog creva. Ova infekcija je izuzetno česta – procenjuje se da više od polovine svetske populacije u nekom trenutku nosi ovu bakteriju. Najčešće se dobije još u detinjstvu, i može ostati prisutna celog života ako se ne leči.

Kako se prenosi helikobakterija

Prenosi se sa osobe na osobu – najčešće oralno, putem pljuvačke (ljubljenjem, zajedničkim priborom za jelo), ali i kontaktom sa zaraženom stolicom ili povraćanjem. Zagađena voda ili nepravilno oprana hrana takođe mogu biti izvor infekcije. Zato su higijenske navike – pranje ruku i bezbedna priprema hrane – ključni za prevenciju.

Koji su simptomi

Većina zaraženih ne zna da ima H. pylori jer simptoma najčešće – nema. Kada se ipak pojave, mogu uključivati:

• Tupi bol ili nelagodnost u gornjem delu stomaka
• Osećaj nadutosti i mučnine
• Gorušicu ili kiselo podrigivanje
• Bol koji se javlja noću ili nekoliko sati posle jela
• Gubitak apetita, povremeno i telesne mase

U težim slučajevima, može doći do razvoja peptičnog ulkusa (čira), anemije zbog krvarenja ili čak karcinoma želuca.

Zašto helikobakterija tako lako i dugo opstaje u našem telu

Ova bakterija ima „trikove“ kojima preživljava:

• Proizvodi enzim ureazu koji smanjuje kiselost želudačne sredine i tako sebi stvara „sigurnu zonu“
• Ima specijalne „bičeve“ (flagela) kojima se kreće kroz sluzokožu i izbegava kiselu sredinu
• Menja sopstvenu strukturu da bi izbegla imuni odgovor
• Koristi proteine koji joj pomažu da se zalepi za ćelije želuca i opstane tu dugo vremena

Zanimljivo je da H. pylori u većini slučajeva ne izaziva ozbiljnu bolest – upravo zato što uspeva da održi „tihu” upalu i ne izazove jaku reakciju imunog sistema. Ipak, ako se taj balans poremeti, dolazi do oštećenja tkiva i razvoja bolesti.

Kako se postavlja dijagnoza

Ako postoji sumnja na infekciju, lekar može predložiti jedan od sledećih testova:

• Ureaza izdisajni test (poseban test koji meri prisustvo bakterijskog enzima)
• Analiza stolice na bakterijske antigene
• Gastroskopija sa biopsijom (uzimanje uzorka tkiva)
• Krvni testovi na antitela

Kako se leči helikobakterija

Lečenje podrazumeva kombinaciju antibiotika i lekova koji smanjuju kiselinu (inhibitori protonske pumpe). Terapija često traje 10 do 14 dana, i važno je uzimati sve lekove tačno prema uputstvu, jer je bakterija sve otpornija na lečenje.

Nakon terapije, potrebno je uraditi kontrolni test (najčešće idzisajni test ili stolice) da se potvrdi da je bakterija zaista iskorenjena.

Može li se H. pylori sprečiti

Ne postoji vakcina, ali sledeće mere mogu pomoći:

• Pranje ruku sapunom pre jela i nakon upotrebe toaleta
• Pijenje bezbedne, filtrirane vode
• Termička obrada hrane
• Izbegavanje zajedničkog korišćenja pribora za jelo i čaša

Šta ako je dete zaraženo

Infekcija se može javiti i kod dece, iako je češća kod odraslih. Alarmantni simptomi kod dece uključuju iznenadan jak bol u stomaku, krv u stolici, crno obojenu stolicu ili povraćanje nalik talogu kafe – što zahteva hitnu lekarsku pomoć.

Zašto neki ljudi dobiju karcinom, a drugi ne

Neki ljudi imaju genetske predispozicije koje pogoduju razvoju težih oblika bolesti – poput gastritisa, atrofije sluzokože i karcinoma. Takođe, važnu ulogu igra i vrsta bakterijskog soja (neki su agresivniji), kao i ishrana – visoka konzumacija soli i konzervirane hrane povezana je s većim rizikom, dok sveže voće i povrće može imati zaštitni efekat.

Zanimljivo je da u nekim populacijama s visokom učestalošću H. pylori (npr. u Africi i Indiji) stopa karcinoma želuca nije visoka – što naučnici i dalje pokušavaju da objasne kombinacijom genetskih, prehrambenih i bakterijskih faktora.

Da li je H. pylori neprijatelj koji mora biti iskorenjen

Odgovor nije jednostavan. Većina ljudi nikada ne razvije simptome, ali za neke, ova bakterija može značiti bol, čireve, pa i rak. Zbog toga je važno znati da postoji, da se može otkriti jednostavnim testovima, i da se – što je najvažnije – uspešno leči.

Pitanja čitalaca: Kratki vodič kroz H. pylori

1. Da li mogu imati helikobakteriju a da nemam simptome?

Da. Većina ljudi nema simptome, ali to ne znači da bakterija ne može napraviti štetu kasnije.

2. Da li mogu opet dobiti H. pylori nakon lečenja?

Nažalost, da. Moguća je reinfekcija, naročito ako živiš u sredini sa slabom higijenom ili ako neko u domaćinstvu ima infekciju.

3. Da li se prenosi putem hrane i vode?

Da. Ako je voda kontaminirana ili hrana nepravilno oprana/kuvana, postoji rizik.

4. Mogu li deca imati helikobakteriju?

Da. Infekcija je moguća i kod dece, a simptomi često podsećaju na stomačni virus.

5. Kada je neophodno da odem kod lekara?

Ako imaš uporan bol u stomaku, gubitak težine, krv u stolici ili povraćanje, idi kod lekara bez odlaganja.

Ako imate dugotrajan bol u stomaku, gubitak apetita, nadutost ili tamnu stolicu, obavezno se obratite lekaru. Možda je vreme da proverite – da li se u vašem želucu možda krije Helicobacter pylori?