Heliko bakterija (Helicobacter pylori) je jedan od najčešćih uzročnika gastroenteoroloških problema. Uobičajeno je da za veliki broj simptoma pronalazimo opravdanja poput prekomernog unošenja hrane, viška kiseline, gasova, nadutosti, lošijeg varenja. Međutim, kada se prekomerno namnoži, heliko bakterija je odgovorna za razvoj bolesti koje moraju da se leče da ne bi došlo do komplikacija.
Heliko bakterija može da bude dugo mirna i bez ikakvih simptoma
Procenjuje se da je više od polovine svetske populacije (čak i do 70 odsto) inficirano heliko bakterijom. Ona se nalazi svuda oko nas, ali joj je ljudski organizam jedini domaćin, njeno prirodno „stanište“, rezervat.
– Ovom bakterijom čovek može da se zarazi u ranom detinjstvu i da je „nosi“ dugo, prenoseći je oralno-fekalnim putem dalje. Veliki deo inficiranih osoba ne oseća nikakve tegobe, pa tako i ne znaju da je imaju dok se simptomi ne intenziviraju. To su pre svega osećaj gađenja, mučnina, nadimanje, kiselina, brza sitost, ponekad dijareja. Sve su to nespecifični, ali i uobičajeni simptomi za neke druge bolesti creva (sindrom iritabilnog kolona, nervozna creva) kao i neka druga stanja, a mogu da traju mesecima. Jednostavno, ako se čovek se ne oseća dobro kada nešto pojede, teško mu je, mučnina, gađenje, nadimanje i nelagoda ne prestaju ni nakon mesec dana kontinuiranih simptoma, treba da se javi gastroenterologu – kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
Šta utiče na to da se u sluznici creva namnoži heliko bakterija
Neadekvatna ishrana, pušenje, prekomerno korišćenje lekova i neke loše a svakodnevne navike kakva je ispijanje kafe na prazan želudac, pogoduju uslovima za razmnožavanje heliko bakterije. Kako objašnjava profesor Tarabar, sluznica našeg želuca je izložena različitim negativnim uticajima. Među njima je i lučenje kiseline. Ako, na primer, što je veoma čest slučaj, pre nego što doručkujemo popijemo kafu, pa dodamo i cigretu, sve to će uz nagomilanu kiselinu koja se čitave noći lučila, sigurno biti udar na sluznicu. Takođe, napraviće heliko bakteriji „slobodan prolaz“ da se nastani i razmnožava u njenim istanjenim i već oštećenim slojevima.
Kako se potvrđuje prisustvo heliko bakterije
Ne postoji nijedan razlog da neko sa ovakvim tegobama trpi, posebno zbog toga što su testovi koji potvrđuju prisustvo heliko bakterije jednostavni i nisu invazivni. Čitaoci često pitaju da li je pouzdan test iz krvi na Helicobacter pylori. Sagovornik našeg portala objašnjava:
– Gastoenterolozi sa razlogom sugerišu urea izdisajni test, kao i analizu stolice na prisustvo heliko bakterije. Oba testa su specifična i visokosenzitivna. Važno je napomenuti da tri nedelje pre izdisajnog testa pacijent ne sme da koristi antibiotike, niti lekove poznate kao inhibitori protonske pumpe. Test iz krvi može preko IgA antitela da potvrdi infekciju u akutnom stadijumu. Međutim, za praćenje kasnijih faza nije idealan, jer iGg antitela dugo ostaju u krvi pa mogu da daju lažno pozitivnu sliku. U praksi se za dokazivanje infekcije koriste izdisajni ili test iz stolice. Nakon dva i po meseca na isti način proveravamo uspešnost lečenja. Ona je u visokom procentu, od 70 i 80 odsto. Ali, i ovaj ostatak pacijenata mora da bude praćen u smislu adekvatne terapije. Svako nelečeno ili nezalečeno prisustvo helikobakterije može da se iskomplikuje i da se pretvori u daleko ozbiljnije bolesti – upozorava profesor dr Dino Tarabar.
Kakve posledice heliko bakterija može da izazove
Oštećenje sluznice želuca, posebno ono koje traje duže, može da rezultira različitim poremećajima. Gastritis i čir (peptički ulkus) su samo neki od njih. Ujedno su i najčešći. Profesor dr Tarabar o drugim mogućim posledicama kaže:
– Ako traje godinama, gastritis, koji je i najblaža komplikacija infekcije heliko bakterijom, pretvara se u oblik poznat kao atrofični gastritis. Otprilike 10 do 15 odsto ljudi će dobiti čir na želucu. Danas gotovo da više i ne proveravamo da li osoba koja ima helikobakter ima i čir, jer je kod najvećeg broja ljudi to sigurno. U kombinaciji sa dejstvom pojedinih lekova (aspirin, brufen, voltaren…), može da dođe do ozbiljnih, životno ugrožavajućih krvarenja. Sluznica se ponekad menja iz metaplazije u displaziju, od koje nastaje karcinom želuca. Taj procenat je od 1 do 3 odsto. Ali, ako znamo da od karcinoma želuca na nivou svetske populacije godišnje premine oko milion ljudi, brojka je daleko od zanemarljive.
Koji oblik limfoma može da se razvije od ove bakterije
– Ono što se relativno retko spominje kao posledica ove infekcije je jedan specifičan oblik limfoma. Reč je o karcinomu limfnog tkiva mukoze ili MALT limfomu želuca, koji je takođe posledica ozbiljnog oštećenja površinskog (mukoznog) sloja sluznice. Sve su to moguće posledice naizgled banalne infekcije za koju često možemo da čujemo da je „ima svaki čovek“ i da to nije ništa preterano opasno, posebno ako simptomi nisu intenzivni i ne remete svakodnevni život – upozorava sagovornik našeg portala.
Lečenje Helicobacter pylori
Ni ovde, kaže prof. dr Tarabar, nema dileme: najbolji način da se oslobodimo bilo koje bakterije, pa i Helicobacter pylori jeste antibiotska terapija. Međutim, heliko bakterija je s vremenom menjala svoju strukturu i postala rezistentna na neke od njih. Zbog toga se u lečenju koristi kombinacija inhibitora protonske pumpe, dva antibiotika uz bizmut i probiotika.
– Malo je antibiotika dovoljno efikasnih za eliminaciju Helicobacter pylori, zbog moći prilagođavanja bakterije da se odbrani. Postoji standard u izboru efikasne terapije, koji obavezno uključuje i probiotike. Oni se inače i sami bore sa helikobakterijom u zaštiti sluznice, a protektivnim dejstvom je u terapiji čuvaju od negativnih efekata antibiotika, sprečajavući prvenstveno dijareju. Upotreba probiotika je neophodna i zbog toga što terapija traje deset do petnaest dana, uz potrebu ponavljanja ako se nakon prvog turnusa pokaže da je helikobakter i dalje tu. I to je moguće, a jedini način da sprečimo opisane komplikacije među kojima su i karcinomi, jeste potpuno izlečenje – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
Нужна је антибиотска терапија. А као превентива помажу и чајеви, посебно чај бр. 17 Института Јосиф Панчић. Проверено на личном примеру.