Zapaljenske bolesti creva spadaju u bolesti novog doba: ulcerozni kolitis „poznajemo“ tek nešto više od sto godina, a Kronova bolest je kroz dijagnostiku prisutna još kraće. Tačan uzrok nastanka ovih doživotnih i hroničnih bolesti koje ozbiljno menjaju život pacijenata, još uvek nije poznat. Izvesno je, međutim, da smo gotovo svi predisponirani jer su, pored genetike, sigurni faktori rizika ishrana i stres, kao i neke odlike i navike podneblja.
Zapaljenske bolesti creva ne moraju da daju iste simptome kod svih
Simptomi zapaljenskih bolesti creva jesu primarno, ali ne moraju uvek da budu isključivo vezani za digestivni trakt. To je ono što je malo poznato, ali i najznačajniji razlog što najveći deo problema sa kojima se svakodnevno susreću oboleli od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, jednostavno ne vidimo.
– Uglavnom počinje bolovima u trbuhu i učestalim stolicama. Mogu da budu sluzave i da sadrže krv. Temperatura, kao ni toliko česte stolice ne moraju da se jave kod svakog pacijenta. Međutim, kod svih je postojanje inflamatornog procesa koji utiče na ceo organizam nesporno. Ovde se čak ne radi ni samo o upali, već i o promenama strukture tkiva organa digestivnog trakta, suženjima, fistulama… Zapaljenske bolesti creva su i značajan faktor rizika za razvoj karcinoma. Simptomi nisu uvek isključivo povezani sa odlaskom u toalet, već reflektuju i promene na koži, zglobovima, očima. Nekim pacijentima opada kosa. Spektar simptoma je širok, i nije isti kod svih – kaže u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
U kakvoj vezi su ravnoteža bakterija i zapaljenske bolesti creva
Bakterije koje su normalni stanovnici našeg organizma, za njegovo pravilno funkcionisanje su neverovatno važne. Međutim, kada se odnos dobrih i loših bakterija poremeti, odnosno njihova ravnoteža, naš imuni sistem sve će ih prepoznati kao strana tela i nećemo moći da koristimo ni benefite dobrih. Gubi se tolerancija prema mikroorganizmima koji inače nisu štetni po nas, što prema rečima dr Tarabara, dovodi do zapaljenske reakcije. Zapravo je to i koren veze bakterija iz debelog creva i ulceroznog kolitisa.
– Stimulacijom i hranjenjem dobrih bakterija mi ne štitimo samo creva prevenirajući i nastanak zapaljenskih bolesti, već kompletno zdravlje. Mikrobiom creva reaguje na tu neravnotežu promenom pH vrednosti. Sledeća posledica je promena propustljivosti u crevima. Iako su na prvi pogled bolesti slične, razlikuju se po tome što zahvataju različite delove tela. Ulcerozni kolitis zahvata samo debelo crevo, a Kronova bolest može da „napadne“ bilo koji deo probavnog trakta. Klinička slika zapaljenskih bolesti ide od blagih formi, pa sve do vrlo teških i opasnih. Njihovo lečenje je dugotrajno i naporno, a ponekad se završava hirurgijom kao jedinim rešenjem i odstranjivanjem debelog creva, ili njegovog dela – objašnjava profesor Tarabar.
Kako zapaljenske bolesti creva menjaju naš organizam i koja je razlika u simptomima
Govoreći o razlikama u simptomima ali i postavljanju dijagnoze, profesor Tarabar najpre skreće pažnju na prisustvo krvi u stolici. Naime, kod Kronove bolesti, krv u stolici ne mora biti vidljiva golim okom, pa je potrebno, pored ostalog, uraditi i test na okultno krvarenje. Krv može da bude i vidljiva, ali je to neuporedivo ređe u odnosu na ulcerozni kolitis.
Obe bolesti, objašnjava profesor dr Dino Tarabar, vremenom oštećuju digestivni trakt. Menjaju se i naši laboratorijski parametri. Dolazi do proteinskog i vitaminsko – mineralnog disbalansa. Od referentnih vrednosti odstupaju vitamin B12, gvožđe, kalcijum, folati. Povišena je sedimentacija eritrocita, kao i CRP (C-rekreativni protein), što pokazuje prisustvo inflamacije. Prof. dr Tarabar ističe da je anemija redovan pratilac, a posledica čestih dijareja je poremećaj koncentracije elektrolita. Naš sagovornik podseća da ove osobe ponekad mogu da imaju i do 15 stolica dnevno.
Najveći broj obolelih od zapaljenskih bolesti creva su mladi, radno sposobni ljudi u i trećoj i četvrtoj decenija života. To je doba kada bi, jasno je, trebalo da budu i životno i radno najproduktivniji. Međutim, ima slučajeva i kod sasvim male dece sa pet ili šest godina, gde je genetska predispozicija presudna. Postoji, kaže prof Tarabar, i „drugi pik“, kod onih koji su stariji od 50 ili 60 godina.
Profesor dr Dino Tarabar: „Moramo da pokažemo razumevanje i empatiju za obolele od ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti, njihov invaliditet je nesporan iako nije vidljiv“ / Foto: Jakov Simović
Oboleli od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa zaslužuju realnu procenu invaliditeta i status
Sagovornik našeg portala ne slovi za jednog od omiljenih doktora naših prostora samo zbog stručnosti i iskustva u višedecenijskoj praksi. On je, a to će vam potvrditi svi njegovi pacijenti, na raspolaganju, kako to naš narod voli da kaže, „u po’ dana, u po’ noći“. Zbog toga o problemima koje sa njima deli, govori često ne samo sa lekarske, već i one strane koja je onima koji preživljavaju veliku patnju ponekad i važnija – ljudske.
– Ljudi logično saosećaju sa nekim kada vide da nema ruku, nogu ili oko. Invaliditet se kao takav identifikuje uglavnom sa drastičnim nedostacima koji su vidljivi. Međutim, u slučaju obolelih od zapaljenskih bolesti creva, bol i patnja koje svakodnevno preživljavaju praktično se ne vide. Zbog toga i pokušavamo da im pomognemo u ostvarivanju statusa i priznavanju invaliditeta. Kada znamo kako žive i na koji način im je kvalitet života trajno dramatično narušen, on apsolutno nije sporan. Za veliki deo ovih osoba, doduše, kada ih pogledate, ne biste ni rekli da im nešto „fali“. To čak važi za nas, njihove lekare, dok im ne postavimo dijagnozu. Poznato je da je prirodni tok obe bolesti vrlo nepovoljan. Naše je onda da kroz što brže prepoznavanje koje je najvažnije, i opcije lečenja, pokušamo da im omogućimo da uz bolest žive što dostojanstvenije i što lakše– rekao je na predstavljaju rezultata istraživanja o kvalitetu života pacijenata sa zapaljenskim bolestima creva Udruženja „UKUKS“ profesor dr Dino Tarabar.
Kako je živeti sa upornim bolom u stomaku i osećajem da gde god da se zadesite, morate hitno u toalet?
Oboleli od zapaljenskih bolesti creva su, priča u njihovo ime dr Tarabar, „nevidljivi“ i zbog toga što su umorni i od svoje bolesti i objašnjavanja, jer se „njihova muka ne vidi na prvi pogled“.
– Zadatak svih nas je da širimo svest o problemima obolelih, da razumemo nečiji bol i kada ga ne vidimo jasno. Ovi ljudi su već kažnjeni što od rane mladosti boluju, a izvesno je da će ih bolest koja je hronična, pratiti i dalje. Zamislite samo kako je živeti sa svakodnevnim upornim i jakim bolovima u stomaku? Zamislite da ste gladni, a ne smete da jedete? Svaki mlad čovek je željan druženja, izlazaka, aktivnosti… Kako da to čini neko kome je neophodan preduslov za sve blizina i mogućnost korišćenja toaleta, uz obaveznu higijenu? Možete li samo da zamislite strah da nećete moći da pronađete toalet čim izađete iz kuće, a da vam krene nagon koji se u slučaju ovih bolesti ne može odložiti? Sistemski, sa dobijanjem statusa invalida, moći će, recimo, da parkiraju kola na mestima za invalide, jer oni to i jesu. Na ovaj način biće im u velikoj meri umanjen stres, ali će im biti i veće mogućnosti za napuštanje jedinog sigurnog okruženja, onog sa toaletom – jasan je profesor dr Tarabar.
Kronova bolest i ulcerozni kolitis teraju u depresiju, beznađe i izolaciju
Veliki borac za prava ovih pacijenata kaže da bi im trebalo omogućiti i da ne čekaju u redovima iz kojih će mnogi i tako verovatno brzo izaći, u neophodnosti traženja toaleta. Profesor ističe da itekako ima načina da im se olakša školovanje, da se lakše zaposle i imaju razumevanje poslodavaca. Takođe, i da ostvare emotivne veze i budu ispunjeni u tom smislu, da formiraju porodice i imaju decu.
– Svaki čovek to zaslužuje, a kamoli neko ko svakodnevno trpi bol, krvarenje, umor, nagone koje ne može da iskontroliše ili odloži. Pacijenti zbog bolesti upadaju u vrzino kolo nemogućnosti da ostvare mnoge stvari od navedenih, što ih onda, uz fiizčki bol, tera i u depresiju i beznađe – ponovio je u razgovoru za eKlinika portal profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog.
Bravo za doktora i način na koji nam pomaže!