Zapaljenske bolesti creva – ulcerozni kolitis i Kronova bolest još uvek u javnosti važe za veliki tabu. Razloga je više, a prednjače neprijatni simptomi poput velikog broja stolica u toku dana, čak i do 15, kao i nemogućnost njihovog odlaganja. Dovoljno je samo zamisliti takav život, a kako je živeti ga poznato je jedino pacijentima, njihovim porodicama i lekarima.
Zapaljenske bolesti creva ozbiljno menjaju život i njegov kvalitet
Ove bolesti u potpunosti menjaju život i njegov kvalitet kod obolelih osoba. U „njihove cipele“ je nemoguće staviti se, a najmanje što možemo je da ne okrenemo glavu ako se ne dešava nama ili našem bližnjem.
Naime, oko 70 odsto pacijenata ne može lagodno da obavi ni neke uobičajene, svakodnevne aktivnosti ukoliko podrazumevaju izlazak iz kuće. Svaki odlazak u kupovinu, poštu, kod lekara, u apoteku, u školu, na fakultete ili posao, u njihovom slučaju zahteva posebnu pripremu i drugačiju organizaciju u odnosu na zdrave osobe.
Profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog, pored svakodnevne kliničke prakse aktivno je posvećen i borbi za bolji položaj i veća prava pacijenata sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom. Ne propušta nijednu priliku da naglasi da se ove hronične autoimune bolesti najčešće razvijaju između 20. i 30. godine života što je najproduktivnija dob i da dovode do trajnog oštećenja digestivnog trakta.
Bolni i neprijatni simptomi, dugo čekanje na dijagnozu…
– Neki pacijenti imaju čak i do 15 stolica dnevno, često uz pojavu krvi. Žive sa svakodnevnim bolom, krvarenjem, umorom, temperaturom, nagonima za pražnjenje creva koje ne mogu da se iskontrolišu ili odlože, gubitkom težine zbog nemogućnosti apsorpcije hranljivih materija. U velike probleme spada i neprepoznavanje bolesti na vreme i dugo čekanje na dijagnozu. Ove bolesti svrstane su u ozbiljne jer mogu životno da ugroze pacijenta ako se ne otkriju na vreme i ako se ne leče adekvatno. Podaci kažu da je i na nivou razvijenog sveta i kod nas broj obolelih u porastu. Procena je da u Srbiji od zapaljenskih bolesti creva trenutno boluje više od 10.000 osoba – navodi u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Dino Tarabar.
Nastanak bolesti i prvi simptomi
Naš sagovornik objašnjava da uzrok nastanka ovih bolesti nije još uvek jasno definisan i da genetika često nije ključni faktor. Međutim, ono što je zajedničko svim pacijentima je jaka zapaljenska reakcija na sopstvene bakterije u crevima. Upravo ovaj proces, kaže prof. dr Tarabar, za posledicu ima oštećenje creva. Obe zapaljenske bolesti u početku veoma često prolaze neopaženo.
– Najvažniji signal da se u organizmu možda dešava nešto što ima veze sa zapaljenskim procesima koji zahtevaju dodatnu dijagnostiku su čestе prolivaste, ponekad krvave stolice. Sledeće što se događa je gubitak apetita, uz preosetljivost na poduži spisak namirnica. Tako organizam s vremenom ostaje uskraćen za vrlo važne hranljive sastojke. Dolazi do značajnog gubitka telesne težine, lošeg kvaliteta života, pa i ozbiljnijih poremećaja – precizira gastroenterolog i dodaje:
Od čega zavisi različita simptomatologija
– Ostali najkarakterističniji simptomi su neki koji se mogu javiti i svakodnevno: bolovi u trbuhu, temperatura, netipična anemija, umor, bledilo, malaksalost. Na primer, Kronova bolest javlja se u nekoliko različitih formi, pa od njih zavisi i simptomatologija. Recimo, ova zapaljenska bolest uopšte ne mora da krene sa prolivom, pa je i što ranije prepoznavanje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti od ogromnog značaja. Ali, dolazi do promena u lumenu creva ili se pojavljuju fistule, pa dolazi do izlivanja fekalija na trbušni zid. Moguća je i komunikacija creva sa drugim okolnim organima (vagina, bešika, susedne vijuge tankih i/ili debelog creva). Treba obratiti pažnju i na druge vancrevne manifestacije kako se ne bi gubilo dragoceno vreme dok pacijent ne stigne do gastroenterologa.
Šta je cilj lečenja i zašto je važno da terapija bude blagovremena i adekvatna
Prema rečima prof. dr Dina Tarabara, vreme prolazi i donosi nove pacijente, ali su neki problemi stari: pre svega rano otkrivanje i dijagnostika, a onda i blagovremeno davanje pravog leka, u pravoj dozi, sa dovoljno dugom primenom.
Stručnjak naglašava da pacijenti efikasnom terapijom primenjenom na vreme mogu da se uvedu u stanje dugotrajne i stabilne remisije. U takvom ishodu zadovoljni su i pacijent i lekar, jer rezultat može biti potpuno normalan život, bez tegoba. U slučaju uznapredovale faze Kronove bolesti, ne može se, naglašava naš sagovornik, izbeći hirurško lečenje. Za nju je karakteristično i to da su ponekad u pitanju više puta ponavljane intervencije. To dodatno utiče na već značajno urušeni kvalitet života obolelih.
Takođe, prema profesorovim rečima, zbog neadekvatnog lečenja i negativnih efekata primene određenih lekova organizam može da odreaguje infekcijom. Moguć je i niz drugih problema (stenoze, fistule…), ali i razvoj maligne bolesti.
Kako se trenutno najefikasnije leče pacijenti: Struka nestrpljivo čeka nove inovativne lekove
Prof. dr Dino Tarabar ističe da je dostupnost lekova i danas problem, iako je situacija značajno bolja nego ranije kada su se koristili samo kortikosteroidi, kasnije i imunosupresivi…
– Biološka terapija koja se primenjuje i kod nas je najinovativniji vid lečenja. Jeste nam lakše jer imamo veći terapijski izbor, ali to nije dovoljno. Tok zapaljenskih bolesti creva se menja. One nisu stalno iste. Dešava se da je primenjena terapija efikasna neko vreme a onda to prestaje da bude. Zaustavimo jedan pravac kojim bolest ide, ali se otvore se neki novi putevi inflamacije. Potrebno nam je što više lekova. U Srbiji za sada imamo gotove sve inovativne lekove, osim blokatora Interleukina 23 i novih JAK inhibitora registrovanih u Evropi. Sa nestrpljenjem ih očekujemo jer se pokazalo da su vrlo efikasni i bezbedni. Što pre ih dobijemo – i pacijentima će biti bolje – glas prof. dr Tarabara čuje se na našem portalu i u drugim medijima često, ne samo na važne datume poput nedavno obeleženog Svetskog IBD dana.
To jeste i zadatak zajednice: da se pacijentima sa zapaljenskim bolestima creva da šira društvena podrška i omogući što kvalitetniji život u socijalnom okruženju.
Ne postoji u svetu posveceniji lekar i veci strucnjak od Dr Tarabara. Moj sin je ziv, iskljucivo zaslugama Dr Tarabara, jer mu je pravovremeno dijagnosticiran Kron u 11 godini. Posebna zahvalnost i postovanje!