Koliko često je normalno prazniti creva? Odgovor može mnogo reći o vašem zdravlju

Na društvenim mrežama sve češće se govori o zdravlju creva, mikrobiomu i tvrdnji da su creva naš „drugi mozak“. Ovaj popularni naziv nije sasvim bez osnova, jer se u zidu sistema za varenje nalazi složena mreža nervnih ćelija, poznata kao enterički nervni sistem. Ipak, zdravlje creva ne zavisi samo od toga koje bakterije u njima žive, već i od nečega o čemu se mnogo ređe govori: brzine kojom sadržaj prolazi kroz sistem za varenje.

Obrok koji smo pojeli juče možda je već napustio organizam, ali može ostati u sistemu za varenje i znatno duže. Brzina kojom se hrana kreće od želuca, kroz tanko i debelo crevo, do pražnjenja razlikuje se od osobe do osobe. Naučnici sada upozoravaju da ovo vreme ne određuje samo koliko često idemo u toalet. Ono može da promeni i sastav crevnog mikrobioma, kao i materije koje bakterije proizvode.

Neko prazni creva nekoliko puta dnevno, neko jednom dnevno, a neko svega nekoliko puta nedeljno. Sama učestalost stolice ipak ne otkriva uvek koliko je vremena bilo potrebno da sadržaj prođe kroz čitav sistem za varenje.

To vreme naziva se vreme prolaska kroz creva, odnosno intestinalno tranzitno vreme. Na njega utiču ishrana, količina tečnosti, fizička aktivnost, stres, lekovi, hormoni, godine, pol, genetika i sastav crevnog mikrobioma.

Pregled naučnih istraživanja objavljen u časopisu Gut pokazuje da je brzina prolaska sadržaja kroz creva jedan od važnih, a često zanemarenih faktora koji oblikuju sastav i aktivnost naših crevnih mikroorganizama.

Šta bakterije rade dok sadržaj prolazi kroz creva

U debelom crevu žive milijarde mikroorganizama koji razgrađuju sastojke hrane koje ljudski enzimi nisu uspeli da svare. Posebno su važna fermentabilna vlakna, od kojih bakterije stvaraju kratkolančane masne kiseline, među njima butirat. Ove materije predstavljaju izvor energije za ćelije sluzokože debelog creva i učestvuju u održavanju crevne barijere i regulisanju imunskih i metaboličkih procesa.

Kada se sadržaj kroz creva kreće veoma sporo, bakterije imaju više vremena da iskoriste dostupne ugljene hidrate. Kada njih ponestane, u većoj meri počinju da razgrađuju proteine. Tokom tog procesa mogu nastati amonijak, fenoli, indoli, vodonik-sulfid i druge materije koje u većim koncentracijama mogu nepovoljno delovati na ćelije debelog creva.

To ne znači da će osoba koja ima zatvor dobiti rak ili neku drugu ozbiljnu bolest. Nauka još nije pokazala tako jednostavnu uzročno-posledičnu vezu. Ipak, produženo tranzitno vreme menja hemijske uslove u crevima i može uticati na to koje će bakterije biti zastupljene i koje će proizvode metabolizma stvarati.

Ni prebrz prolazak nije uvek dobar

Dugo zadržavanje sadržaja često je povezano sa tvrdom stolicom i zatvorom, ali ni veoma brz prolazak nije idealan. Kada sadržaj prebrzo prolazi kroz creva, organizam može imati manje vremena da apsorbuje vodu i određene hranljive materije. Posledica mogu biti česte i tečne stolice.

Ubrzan prolazak može se javiti tokom crevnih infekcija, kod sindroma nervoznih creva sa prolivom, zapaljenskih bolesti creva, hipertireoze, nakon uzimanja pojedinih lekova ili zbog drugih poremećaja.

Odnos između crevnog tranzita i mikrobioma pritom je dvosmeran. Brzina kretanja sadržaja utiče na bakterije, ali i supstance koje bakterije proizvode mogu uticati na pokretljivost creva. Zbog toga se na osnovu jedne analize mikrobioma često ne može zaključiti da li je promena bakterija uzrok problema ili njegova posledica.

Da li spor rad creva povećava rizik od bolesti

Produženo ili skraćeno vreme prolaska često se sreće kod osoba sa sindromom nervoznih creva i zapaljenskim bolestima creva. Međutim, to ne dokazuje da je izmenjen tranzit izazvao bolest. Moguće je i da sama bolest menja pokretljivost creva i sastav mikrobioma.

Hroničan zatvor i promenjene navike pražnjenja često se beleže i kod osoba sa Parkinsonovom bolešću, a mogu se javiti godinama pre karakterističnih problema sa kretanjem. Promene rada creva zabeležene su i kod drugih neuroloških bolesti. Ipak, za sada nema dovoljno dokaza da sporo pražnjenje samo po sebi izaziva Parkinsonovu, Alchajmerovu bolest ili multiplu sklerozu.

Sličan oprez potreban je i kada se govori o raku debelog creva. Zapaljenske bolesti creva, posebno dugotrajan i opsežan ulcerozni kolitis i Kronova bolest koja zahvata debelo crevo, jesu potvrđeni faktori rizika. Za hronični zatvor i usporen tranzit nije dokazano da sami po sebi neposredno izazivaju rak. Na rizik utiče čitav splet faktora, uključujući godine, naslednu predispoziciju, telesnu masu, fizičku aktivnost, pušenje, alkohol i način ishrane.

Koliko često bi trebalo prazniti creva

Ne postoji jedan broj koji važi za sve. Uobičajenim se često smatra raspon od tri stolice dnevno do tri nedeljno, pod uslovom da pražnjenje nije bolno, da nema jakog napinjanja i da stolica nije stalno veoma tvrda ili vodenasta.

Važnija od samog broja odlazaka u toalet jeste promena u odnosu na lični uobičajeni ritam. Osoba može imati stolicu svakoga dana, a ipak nepotpuno prazniti creva ili imati usporen prolazak kroz pojedine njihove delove.

Na uredniji rad creva najčešće povoljno utiču postepeno povećavanje unosa vlakana, dovoljno tečnosti, redovno kretanje i odlazak u toalet kada se javi potreba. Naglo unošenje velike količine vlakana nekim osobama može pojačati nadimanje i bol, a kod određenih bolesti ili suženja creva može biti neodgovarajuće. Zbog toga dugotrajan zatvor ne treba lečiti nasumičnim uzimanjem velikih količina vlakana ili laksativa.

Kada promena stolice zahteva pregled kod lekara

Lekaru se treba obratiti ako zatvor ili proliv traju duže, ponavljaju se ili predstavljaju novu i neobjašnjivu promenu. Pregled je posebno važan ako se pojave krv u stolici, crna stolica, neobjašnjiv gubitak telesne mase, malokrvnost, povišena temperatura, povraćanje, jak ili sve intenzivniji bol u stomaku, izraženo nadimanje uz nemogućnost ispuštanja gasova ili porodična istorija raka debelog creva.

Vreme prolaska sadržaja kroz creva zato nije dijagnoza, niti na osnovu njega možemo predvideti ko će se razboleti. Ono je jedan od važnih delova složene veze između ishrane, mikrobioma, rada creva i zdravlja. Upravo zato istraživači smatraju da bi buduće studije mikrobioma morale češće da ga uzimaju u obzir.

(eKlinika.rs)