Hronični stres tiho i nevidljivo izaziva skrivena zapaljenja koja razaraju srce i skraćuju životni vek

Hronični stres izazvan svakodnevnim životom može da prouzrokuje trajne strukturne promene na srcu, naruši zdravlje i skrati životni vek. Do ovih zaključaka došla je obimna studija obuhvaćena istraživanjem na skoro pola miliona odraslih osoba u Velikoj Britaniji, objavljena u časopisu European Journal of Preventive Cardiology. Istraživanje, za koje se veruje da je najveće ove vrste, predvodili su naučnici sa MRC Laboratory of Medical Sciences (LMS) i Imperial College London.

Hronični stres je u direktnoj vezi sa štetnim strukturnim promenama na srcu

Studija otkriva da je hronično zapaljenje, koje ima veze sa socioekonomskom situacijom i načinom života ljudi, u direktnoj vezi sa štetnim strukturnim promenama na srcu, kao i sa većim rizikom od srčanog i moždanog udara. Istraživači objašnjavaju da ove promene mogu da se pojave godinama pre nego što pacijenti osete bilo kakve kardiovaskularne simptome i tako postaje opasna, skrivena pretnja po zdravlje.

Preporučujemo

- Naša studija ukazuje da bi milioni ljudi mogli da žive sa skrivenim zapaljenjem koje polako menja njihovo srce i uzrokuje dugotrajna oštećenja - povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara. Hronično zapaljenje je složeno, ali znamo da je u vezi sa našim zdravljem i vođeno nizom faktora načina života i ekonomskih faktora - što znači da ljudi mogu da budu u većem riziku samo zbog svog okruženja, ekonomskog statusa, zdravlja porodice i načina života  - upozorava profesor Declan O'Regan, rukovodilac Katedre za kardiovaskularnu veštačku inteligenciju u British Heart Foundation na Imperial College London i šef Computational Cardiac Imaging Group pri LMS.

- Ipak, dok rešavanje zdravstvenih nejednakosti ostaje izazov, postoje stvari koje možemo da preduzmemo u vezi sa zapaljenjem, uključujući smanjenje faktora rizika kao što su pušenje i gojaznost - dodaje profesor O'Regan.

Tih i nevidljiv proces unutar organizma

Hronično zapaljenje predstavlja dugotrajnu blagu aktivaciju imunog sistema. Ranije se dovodilo u vezu sa nizom bolesti, uključujući rak i dijabetes, a sve više se prepoznaje i kao skriveni pokretač bolesti srca.

Tokom najnovijeg istraživanja, naučnici su analizirali podatke iz baze UK Biobank za skoro 480.000 odraslih osoba. Koristili su marker iz krvi poznat kao glikoproteinski acetili (GlycA), zajedno sa snimcima srca i genetskim podacima. Otkrili su da:

- Veći rizik od infarkta imaju osobe sa najvišim nivoom zapaljenja (top 20 odsto). Njima preti za 43 procenata veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima sa najnižim nivoom (donjih 20 odsto).

- Uočene su strukturne promene na srcu kod osoba sa većim zapaljenjem. Kod njih su viđene zadebljane srčane komore, smanjene srčane šupljine i slabije punjenje srca krvlju - promene koje se tiho razvijaju godinama pre nego što dovedu do srčane insuficijencije

- Jasna je čvrsta veza sa stresom i siromaštvom jer su povišeni nivoi zapaljenja bili u snažnoj vezi sa socioekonomskom ugroženošću, psihičkim stresom, ali i klasičnim faktorima rizika poput pušenja i viška telesne masti.

Osobe koje su imale trajno povišeno zapaljenje suočavale su se sa 43 odsto većim rizikom od kardiovaskularnih događaja, čak i ako ranije nisu imale dijagnostikovana oboljenja srca.

- Iznenađujuće je bilo koliko socijalni faktori i mentalno zdravlje imaju veze sa zapaljenjem i oštećenjem srca - pored već dobro poznatih faktora rizika kao što su pušenje i neaktivnost. Takođe je postojao jak genetski faktor, pri čemu su neki ljudi prirodno otporniji ili podložniji zapaljenskim oštećenjima koja proističu iz različitih stilova života - ističe profesor O'Regan.

U toku ispitivanja za nove terapije i ranu dijagnostiku

Istraživači naglašavaju da ljudi, koji su genetski podložni ili izloženi teškim životnim okolnostima, nisu unapred osuđeni na razvoj bolesti srca, jer mnogo toga može da se učini na prevenciji.

Studija je identifikovala ključne zapaljenske proteine iz porodica interleukin-1 i TNF kao  verovatne pokretače ovih oštećenja. Nekoliko ovih proteina već je meta novih lekova u kliničkim ispitivanjima, što budi nadu da bi protivzapaljenski tretmani mogli pomoći u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti i pre nego što se simptomi pojave. Kombinovanje testova krvi na zapaljenje sa genetskim procenama rizika moglo bi da pomogne da se blagovremeno identifikuju pacijenti kojima je potrebna rana intervencija.

- Zapaljenje je deo procesa zaceljivanja tela, ali ono ima i svoju tamniju stranu. Ova velika studija otkrila je da su ljudi sa višim nivoom zapaljenja doživeli tihe promene u strukturi srca i imali veći rizik od ozbiljnih kardioloških događaja, uključujući srčani i moždani udar. Istraživanje pruža dragocene uvide u to kako naši geni i faktori načina života, kao što su pušenje, loše mentalno zdravlje i socioekonomski status, mogu da se spoje i pokrenu  zapaljenje - navodi profesor Bryan Williams, glavni naučni i medicinski direktor u British Heart Foundation. 

(eKlinika.rs)