Jesu li žene sa dijabetesom tipa 2 psihički osetljivije od muškaraca i ima li razlike u pridruženim bolestima?

Žene nakon dijagnoze dijabetesa tipa 2 češće razvijaju probleme sa mentalnim zdravljem, poput anksioznosti i depresije, dok se kod muškaraca češće javljaju kardiovaskularne bolesti i teška oboljenja bubrega, pokazuje novo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji.

Razlika u pridruženim bolestima kod žena i muškaraca sa dijabetesom tipa 2

Nova studija analizirala je kako se zdravstveni rizici nakon dijagnoze dijabetesa tipa 2 razlikuju između žena i muškaraca. Žene su nakon dijagnoze češće razvijale anksioznost, depresiju i somatoformne poremećaje. Najizraženiji rizik od problema sa mentalnim zdravljem zabeležen je kod žena kojima je dijabetes tipa 2 dijagnostikovan između 16. i 39. godine.

Preporučujemo

Kod muškaraca su, s druge strane, češće registrovane kardiovaskularne bolesti i završni stadijum bolesti bubrega. Autori naglašavaju da rezultati ne dokazuju da dijabetes direktno izaziva ove razlike između žena i muškaraca.

Dijagnoza dijabetesa tipa 2 ne znači samo potrebu za pažljivom kontrolom nivoa šećera u krvi. Osobe sa ovom bolešću imaju i povećan rizik od drugih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca i bubrega, hipertenziju, ali i anksioznost i depresiju. Međutim, čini se da se ove pridružene bolesti ne razvijaju na isti način kod žena i muškaraca.

U novoj studiji istraživači su analizirali da li nakon dijagnoze dijabetesa tipa 2 postoje razlike između polova u pojavi drugih zdravstvenih problema, kao i da li na te razlike utiče uzrast u kojem je dijabetes dijagnostikovan. Autori smatraju da bi njihovi nalazi mogli da doprinesu individualnijem pristupu praćenju i lečenju osoba sa dijabetesom tipa 2.

Studija je objavljena u naučnom časopisu PLOS Medicine.

Kako dijabetes tipa 2 utiče na druge aspekte zdravlja

Dijabetes tipa 2 može da se kontroliše promenama životnih navika i odgovarajućom terapijom, uključujući lekove kao što je metformin. Ukoliko bolest nije dobro kontrolisana, dugoročno može da doprinese razvoju ozbiljnih komplikacija, među kojima su bolesti srca i bubrega.

Za potrebe nove studije istraživači su koristili zdravstvene podatke iz britanske baze Clinical Practice Research Datalink (CPRD). Analizom je obuhvaćeno 28.720 osoba kojima je dijabetes tipa 2 dijagnostikovan između 2010. i 2020. godine. Muškarci su činili 62 odsto učesnika. Medijana uzrasta u trenutku pojave dijabetesa bila je 54 godine kod muškaraca i 56 godina kod žena.

Iz istraživanja su isključene osobe kojima je pre dijagnoze dijabetesa već bilo dijagnostikovano neko od stanja koje su istraživači pratili:

• hipertenzija
• anksioznost i depresija
• somatoformni poremećaji
• kardiovaskularne bolesti
• završni stadijum bolesti bubrega.

Učesnici su praćeni u medijani od 6,8 godina. Istraživači su ih podelili u tri grupe prema uzrastu u kojem im je dijagnostikovan dijabetes tipa 2: od 16 do 39 godina, od 40 do 59 godina i 60 godina ili više. Praćeno je i kojim redosledom i koliko vremena nakon dijagnoze dijabetesa su se pojavljivale pridružene bolesti.

Žene sa dijabetesom tipa 2 češće su imale probleme sa mentalnim zdravljem

Za potrebe analize, istraživači su anksioznost, depresiju i somatoformne poremećaje svrstali u jednu kategoriju poremećaja mentalnog zdravlja. Kardiovaskularne bolesti i završni stadijum bolesti bubrega činili su drugu kategoriju, dok je hipertenzija posmatrana zasebno.

Tokom perioda praćenja, 39 odsto učesnika razvilo je najmanje jedno od zdravstvenih stanja obuhvaćenih analizom. Najčešća pridružena bolest bila je hipertenzija, bez obzira na pol i uzrast. Visok krvni pritisak razvilo je 20,2 odsto žena i 21,1 odsto muškaraca. Kod drugih zdravstvenih problema, međutim, pojavile su se značajnije razlike.

Problemi sa mentalnim zdravljem nakon dijagnoze dijabetesa tipa 2 registrovani su kod oko 8,1 odsto žena, u poređenju sa 5,3 odsto muškaraca. Najveću verovatnoću za razvoj anksioznosti, depresije ili somatoformnog poremećaja imale su žene kojima je dijabetes tipa 2 dijagnostikovan između 16. i 39. godine.

Kod muškaraca je zabeležen drugačiji obrazac. Kardiovaskularne bolesti ili završni stadijum bolesti bubrega razvilo je 8,4 odsto muškaraca, naspram 5,3 odsto žena.

Da li žene zaista češće obolevaju ili se kod njih problemi ranije otkrivaju?

Jedna od autorki studije, dr Fabiola Eto sa Queen Mary University of London, ukazala je na važno ograničenje rezultata. Podaci pokazuju trenutak kada je lekar prvi put evidentirao određeno zdravstveno stanje, ali ne nužno i trenutak kada se ono zaista pojavilo. Žene su tokom posmatranog perioda imale u proseku 92 konsultacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dok su muškarci imali 32. Zbog toga postoji mogućnost da su pojedini zdravstveni problemi kod žena jednostavno ranije ili češće otkrivani.

- Neka stanja možda su samo ranije evidentirana kod žena, umesto da se kod njih zaista javljaju češće - objasnila je Eto.

Istraživači su takođe utvrdili povezanost između razvoja problema sa mentalnim zdravljem i ranijeg mortaliteta. Međutim, autori naglašavaju da studija nije dokazala da su problemi sa mentalnim zdravljem bili uzrok ranije smrti. Prema rečima dr Eto, kombinaciju dijabetesa i problema sa mentalnim zdravljem zato treba posmatrati kao upozoravajući signal koji zahteva dodatna istraživanja, a ne kao već dokazani uzročno-posledični mehanizam.

Još nije jasno zbog čega postoje razlike između žena i muškaraca

Dr Cheng-Han Chen, interventni kardiolog iz MemorialCare Saddleback Medical Center u Kaliforniji, koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da bi nalazi u budućnosti mogli da doprinesu individualizovanijem praćenju pacijenata sa dijabetesom, ukoliko ih potvrde dodatne studije.

Prema njegovim rečima, još nije poznato šta tačno dovodi do uočenih razlika. Deo rezultata mogao bi da bude posledica činjenice da se određena zdravstvena stanja različitom učestalošću dijagnostikuju kod žena i muškaraca, a ne direktnog uticaja dijabetesa. Zbog toga, upozorava Chen, smernice za lečenje ne bi trebalo menjati na osnovu jedne opservacione studije.

Ipak, sveobuhvatna preventivna zdravstvena zaštita ostaje veoma važna. Kod osoba sa dijabetesom trebalo bi redovno pratiti krvni pritisak, funkciju bubrega i kardiovaskularni rizik, ali i procenjivati mentalno zdravlje kada za to postoji potreba.

Šta je važno zapamtiti

Rezultati nove studije ukazuju na različite obrasce pridruženih bolesti nakon dijagnoze dijabetesa tipa 2. Žene su češće imale evidentirane anksioznost, depresiju i somatoformne poremećaje, posebno ako im je dijabetes dijagnostikovan u mlađem uzrastu, dok su muškarci češće razvijali kardiovaskularne bolesti i završni stadijum bolesti bubrega.

Ipak, istraživanje pokazuje povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu. Razlike u učestalosti odlazaka kod lekara i načinu na koji se određena stanja dijagnostikuju mogle bi delimično da objasne rezultate.

Nalazi zato dodatno naglašavaju važnost sveobuhvatnog praćenja osoba sa dijabetesom tipa 2 - ne samo nivoa šećera u krvi, već i zdravlja srca i bubrega, krvnog pritiska i mentalnog zdravlja.

(eKlinika.rs)