Nova studija potvrdila: Usamljenost je ozbiljan zdravstveni problem koji direktno utiče na mentalno zdravlje

Kombinovanjem tri istraživačke metode, uključujući genetičku analizu, naučnici su dokazali da usamljenost, subjektivni osećaj usamljenosti, snažno narušava opšte blagostanje i mentalni status pojedinca.Usamljenost i socijalna izolacija već dugo se posmatraju kao društveni fenomeni, ali novi dokazi pokazuju da moramo da ih tretiramo kao primarne izazove javnog zdravlja.

Nedostatak kvalitetnih socijalnih veza direktno narušava mentalno i fizičko zdravlje

Nova zajednička studija, koju su vodili University of Bristol, organizacija Nesta i Amsterdamski UMC (u saradnji sa univerzitetima u Oksfordu i Mančesteru), donosi do sada najjasnije dokaze o tome kako nedostatak kvalitetnih socijalnih veza direktno narušava mentalno i fizičko zdravlje. Rezultati ovog obimnog istraživanja objavljeni su u prestižnom naučnom časopisu Nature Communications.

Preporučujemo

Jedan od najvećih izazova u dosadašnjim istraživanjima bio je da se utvrdi da li sama usamljenost uzrokuje loše zdravlje, ili su ti procesi vođeni drugim, skrivenim faktorima - poput socioekonomskog statusa ili već postojećih oboljenja.

Kako bi rešio ovu dilemu, istraživački tim je koristio podatke iz UK Biobank i sproveo analizu kroz tri različite, rigorozne naučne metode:

Opservaciona analiza - Praćenje korelacija u velikom uzorku populacije

Poređenje braće i sestara - Metoda kojom se eliminišu rani porodični faktori i zajedničko okruženje tokom odrastanja

Mendelova randomizacija - Savremeni genetički pristup koji koristi genetske varijacije kao proksi (zamenu) za usamljenost, čime se omogućava donošenje zaključaka o uzročno-posledičnim vezama (kauzalnosti).

Razlika između usamljenosti i socijalne izolacije

Istraživači su napravili jasnu razliku između dva pojma koja se često mešaju:

Usamljenost: Subjektivni doživljaj i (ne)zadovoljstvo kvalitetom sopstvenih društvenih odnosa.

Socijalna izolacija: Objektivno merljiv, mali broj društvenih kontakata i veza.

Iako studija nije pružila nedvosmislene dokaze da usamljenost direktno uzrokuje specifična fizička oboljenja, poput kardiovaskularnih bolesti, autori naglašavaju da ti uticaji ne mogu u potpunosti da se isključe i da zahtevaju dalja istraživanja.

Poziv na sistemsku podršku

- Naši nalazi ukazuju na to da su usamljenost, a moguće i socijalna izolacija, i dalje važni problemi javnog zdravlja, posebno za mentalno i opšte zdravlje. Podrška ljudima koji se osećaju usamljeno ili društveno izolovano mogla bi pomoći u poboljšanju opšteg kvaliteta života i smanjenju pritiska na zdravstvene sisteme - ističe dr Zoe Reed, istraživačica u School of Psychology and Neuroscience na University of Bristol. 

Lauren Bowes Byatt, direktorka Nesta's healthy life mission, dodaje da je ova tema predugo bila nedovoljno istražena.

- Iako se veza između usamljenosti i lošeg raspoloženja čini očiglednom, naučni dokazi su nam neophodni. Razumevanjem tačnih mehanizama kako usamljenost narušava zdravlje, možemo kreirati ciljana, efikasnija i inovativna rešenja za podršku pacijentima - smatra Byatt.

Ograničenja studije i smernice za buduća istraživanja

Naučni tim ističe da ova studija otvara i nekoliko važnih pitanja koja zahtevaju dalji rad:

Starosna struktura: Fokus istraživanja bio je na osobama srednje i starije životne dobi. Buduće studije moraju ispitati da li se isti genetski i opservacioni obrasci primenjuju i na mlađu populaciju - adolescente i mlađe odrasle.

Vremenski aspekt: Usamljenost je u ovoj studiji merena u jednoj vremenskoj tački. Ključno je istražiti efekte hronične, dugotrajne usamljenosti na organizam.

Usamljenost i socijalna izolacija više ne smeju da budu tretirane isključivo kao „socijalni problemi". Oni predstavljaju klinički relevantne faktore rizika koje zdravstveni radnici treba da uzmu u obzir prilikom procene opšteg zdravstvenog i mentalnog stanja pacijenata - zaključuje tim naučnika.

(eKlinika.rs)