Hronična usamljenost je stanje koje može da bude podloga za razvoj ozbiljnih bolesti. Nova studija navodi da hronična usamljenost za 56 odsto povećava rizik od razvoja moždanog udara. Usamljenost je socijalni fenomen koji poprima razmere epidemije u savremenom svetu.
Hronična usamljenost dovodi se u vezu sa nizom bolesti
Američki hirurg dr Vivek H. Murthy izjavio je da je usamljenost sve veći problem i mladih i starijih osoba. Sama usamljenost stanje je koje se dovodi u vezu sa psihičkim i organskim bolestima kao što su depresija, demencija, bolesti srca. Nova studija Harvard T.H. Chan School of Public Health navodi da je stalno usamljenim osobama preti veća opasnost od moždanog udara.
Usamljenost i moždani udar
Istraživani su zdravstveni podaci studije University of Michigan’s Health and Retirement u kojoj je učestvovalo 8.936 osoba. Ispitanici su bili stariji od 50 godina i nisu imali moždani udar.
Rizik od moždanog udara bio je 25 odsto veći kod osoba koje su se tokom dužeg vremena osećale usamljeno. Osobe koje su izjavile da se sporadično osećaju usamljenima nisu imale veću incidencu moždanog udara. Na osnovu ovih podataka, zaključeno je da je hronična usamljenost jak faktor rizika za pojavu moždanog udara.
Sama studija imala je nekoliko ograničavajućih faktora. Učesnici su bile starije osobe, a i sam osećaj usamljenosti je subjektivna kategorija.
Poreba za kontaktom je stalna i urođena
Vodeći autor studije Yenee Soh smatra da je bitno proceniti stepen usamljenosti, jer veća usamljenost može da bude okidač za razvoj bolesti.
– Bitno je uvek da podsetimo da su ljudi socijalna bića, od samog rođenja do starosti. Potreba za kontaktom sa drugim ljudima je stalna i urođena – kaže psihoteraput Brian Mullan, koja nije bila uključena u studiju.
Kako da se izborimo sa usamljenošću?
Osobama koje se osećaju usamljeno Mullan savetuje da pokušaju da stupe u kontakt sa ljudima sličnih interesovanja. U biblioteci, na časovima plesa, na sportskim i fizičkim aktivnostima, otvorenim predavanjima u verskim organizacijama.
Obnovite veze sa porodicom i prijateljima. Jednostavna poruka „kako si“, može da bude početak jedne nove veze zasnovane na jačim osnovama.
Druženje je bitno, ali i ove mere prevencije
Pored mogućih socijalnih i psihičkih faktora bolesti, stručnjaci skreću pažnju da je moždani udar uglavnom posledica dugogodišnjeg nekontrolisanog visokog pritiska, nelečenih povišenih masnoća u krvi. Preporuka je da se više družimo, ali i ograničimo konzumaciju namirnica sa viškom masnoća, soli, šećera, da redovno vežbamo, izbegavamo upotrebu duvana.
Sve je tacno!Bolest savremenog zivljenja ,nicim izazvana,splet okolnosi i
dogadjaja?Kud s sobom,kad si star i nigde nisi dobrodosao, vec su visak ?Nigde se ne uklapas,mnogo pricas, smaras,i samo ođ tebe interes!Koliko ostaje za deobu,i da se sto pre desi, bez obaveza i stresa?Isuse,ko da nisi juce bio, oni?