Vreli letnji dani nisu faktor rizika za nastanak moždanog udara kaže neurolog dr Željko Živanović. Međutim, on napominje da se boravak napolju u najtoplijem delu dana ne preporučuje ni zdravim ljudima, a kamo li nekome ko je imao moždani udar.
Izbegavati najtopliji deo dana
– Vrućine ne bi trebalo da povećaju rizik od moždanog udara, ukoliko se unosi dovoljno tečnosti, izbegava sunce u najtoplijem delu dana. Međutim, gubitak elektrolita može da bude okidač za aritmije i moždani udar – kaže upravnik Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine profesor dr Željko Živanović.
Promena vremena donosi tegobe
Veći uticaj na pojavu moždanog udara ima nagla promena vremena, jer to utiče na arterijski pritisak, što može da bude uzrok hemoragijskog moždanog udara, to jest izlivanja krvi u mozak.
– Stariji ljudi su ugroženiji, jer imaju pridružene bolesti, a i stariji su im krvni sudovi. Pri promeni vremena češći su i epileptični napadi, a oni su nekada simptom moždanog udara. Nagla hladnoća može da nosi rizik od srčanog udara – napominje dr Živanović.
Uzimati redovno terapiju
Upozorava da je jako važno da se redovno uzima propisana terapija za hronične bolesti, te da se pridržavaju saveta lekara i redovno idu na kontrole, što je od velikog značaja.
Sve što je preterana iscrpljenost može da poveća rizik od moždanog udara. Ne treba da bude prenaporan fizički rad, a ni obroci ne treba da budu obilni, treba da se izbegava alkohol.
Mogu li na letovanje oni koji su imali moždani udar
Moždani udar je, inače, bolest uglavnom starijih od 65 godina, ali dr Živanović napominje kako ima i dosta mladih ljudi koji dobiju moždani udar, a dešava se i da ga dobiju deca, mada je to retko.
– Mnogi pitaju da li treba da izbegavaju sunce. To je neosnovano. Međutim, duži boravak na suncu tokom vrelih dana ne preporučuje se ni zdravima, a kamoli onima koji su imali moždani udar. Mogu da idu na letovanje, ali treba da se pridržavaju saveta lekara – ističe dr Živanović.
Faktori rizika za pojavu moždanog udara
Faktori rizika su hipertenzija, zloupotreba alkohola, hiperholesterolemija, dijabetes, gojaznost, poremećaji metabolizma, srčane bolesti, sedenja, smanjena fizička aktivnost, brza hrana, nedovoljan unos voća i povrća.
Opstruktivna slip apneja može da dovede do aritmija, što može da dovede do moždanog udara.
Važna je primarna prevencija
– Važna je primarna prevencija, edukacija o zdravim stilovima života i o štetnim navikama, bitan je adekvatan tretman faktora rizika. Kod nas je incidencija moždanog udara veća nego u zemljama zapadne Evrope. Međutim, mi imamo sve mogućnosti lečenja koje imaju i u drugim zemljama – ističe dr Živanović.
Savremeni antikoagulanti
On skreće pažnju i na to da hronični bolesnici treba da redovno uzimaju terapiju, a napominje kako su značajni oralni antikoagulantni lekovi, za one koji imaju atrijalnu fibrilaciju pretkomora. Kako objašnjava, savremeni antikoagulantni lekovi su bolji od onih koji su se ranije koristili.
– U pitanju su takozvani vitamin K antagonisti čija primena je zahtevala česte kontrole i analize krvi, što je bilo nekomforno za pacijente, pa su odustajali od kontrolisanja. Danas nova generacija lekova su nevitamin K antagonisti i nisu potrebne kontrole kad se oni uzimaju, a i bezbedniji su sa ređom pojavom komplikacija – objasnio nam je prof. dr Živanović.
Oko 1.000 pacijenata godišnje
Pacijenti sa moždanim udarom prvo stižu u Urgentni centar, potom dolaze na Kliniku za neurologiju, nakon čega im slede terapije i rehabilitaciija na Klinici za rehabilitaciju, kao i u specijalizovanim banjama.
– Godinu dana nakon moždanog udara trećima pacijenata umre, trećina se oporavi tako da su nezavisni od drugih, a trećina ostaje zavisna o drugim osobama – istakao je dr Živanović i napomenuo kako godišnje u Klinici za neurologiju imaju oko 1.000 pacijenata sa moždanim udarom.
Dijabetes tip 1,multipla skleroza, visok poritisak, aksioznost.