Lipidi su masne supstance koje su jedna od osnovnih gradivnih jedinica potrebnih za stvaranje živih ćelija, kao i za obavljanje mnogih važnih funkcija. Iako se u poslednjih nekoliko godina mnogo istraživanja usmeravalo na genom i njegov uticaj na različite molekule prisutne u svakoj ćeliji, kao što su RNA i proteini, lipidi nisu pod uticajem genoma. Istraživači sa Stanford univerziteta tvrde da se lipidi mogu koristiti kao indikatori za procenu zdravlja, otkrivanje bolesti i način starenja. Pored drugih važnih molekula u telu, kao što su proteini, ugljeni hidrati, enzimi i aminokiseline, lipidi su ključni za normalno funkcionisanje.
Lipidi, kao što su holesterol i trigliceridi, su masne supstance koje igraju ključnu ulogu u nizu funkcija tela. Osim toga, oni su deo gradivnih blokova potrebnih za stvaranje živih ćelija.
Istraživači sa Stanford univerziteta tvrde da određeni lipidi mogu biti korišćeni kao indikatori za stanje organizma. Njihovo istraživanje nedavno je objavljeno u časopisu Nature Metabolism.
Šta su lipidi?
Lipidi su masne supstance koje se ne rastvaraju u vodi. Oni čine membranu ćelija u telu i ključni su za mnoge procese ćelija. Postoje nekoliko različitih kategorija lipida, uključujući masne kiseline, trigliceride, sterole i fosfolipide.
Najpoznatiji lipidi su holesterol, koji pomaže telu da stvara hormone i žuč potrebnu za varenje, i trigliceridi, koje telo koristi za energiju. Oko 95% svih lipida koji se nalaze u hrani su trigliceridi.
Neke od glavnih funkcija lipida uključuju:
- Slanje signala nervima
- Amortizacija vitalnih organa
- Apsoptcija vitamina
- Stvaranje hormona
- Prenos i skladištenje energije
- Pružanje strukturalne podrške za ćelijske membrane
- Regulacija telesne temperature
- Pomoć u varenju
Iako su lipidi potrebni za održavanje zdravlja tela, previše određenih tipova lipida može izazvati probleme.
Na primer, previše visok nivo lipoproteina (LDL), ili „lošeg“ holesterola, u krvotoku može zapušiti arterije, što povećava rizik osobe da oboli od kardiovaskularnih bolesti. Takođe, i visok unos zasićenih masti iz triglicerida može povećati nivo LDL holesterola, kao i dovesti do gojaznosti i dijabetesa tipa 2.
Lipidi i dalje nedovoljno istraženi
Prema rečima doktora Majkla Snajdera, profesora genetike na Stanford univerzitetu i glavnog autora ovog istraživanja, iako su lipidi važni u mnogim biološkim procesima, još uvek su relativno malo istraženi.
– Lipidi su nedovoljno proučavani. Uključeni su u gotovo sve procese u organizmu, ali upravo zbog toga što su tako raznoliki i ima ih mnogo, verovatno ne znamo šta većina lipida zaista radi – kaže dr Snajder.
Budući da lipidni status zavisi i od toga šta osoba jede i koje mikroorganizme ima u crevima, lipidi mogu doživeti promene i uticati na celokupno zdravlje čoveka. Na primer, istraživanje objavljeno u septembru 2022. godine pokazalo je da fizička aktivnost može pozitivno uticati na lipide koji su pogođeni starenjem i može pomoći u sprečavanju kognitivnog pada. Druga istraživanja, objavljena u aprilu 2022. godine, razmatrala su kako bi lipidomika – proučavanje lipidoma – mogla potencijalno pomoći u dizajniranju terapija za inflamatorne bolesti, kao što su neurodegeneracija i autoimune bolesti.
Kako se lipidi menjaju
Za ovo istraživanje, dr Snajder i njegov tim uradili su analizu za više od 100 učesnika, od kojih su mnogi bili u visokom riziku za razvoj dijabetesa. Učesnici studije praćeni su tokom 9 godina i davali su uzorke krvi svaka 3 meseca kada su bili zdravi i svakih nekoliko dana tokom bilo kakvih bolesti.
Istraživači su profilisali oko 800 različitih tipova lipida i njihove veze sa starenjem, otpornošću na insulin, virusnim infekcijama i drugim faktorima. Takođe su otkrili da svaki lipid ima karakterističan potpis koji ostaje stabilan tokom vremena, ali da se određeni tipovi lipida predvidljivo menjaju sa zdravljem osobe.
Naučnici su tokom ovog istraživanja otkrili više od 200 lipida koji se menjaju tokom respiratornih virusnih infekcija. Takođe su identifikovali lipide koji mogu pomoći u dijagnozi otpornosti na insulin, što može dovesti do dijabetesa tipa 2. I budući da su učesnici studije predstavljali širok raspon uzrasta od 20 do 79 godina, istraživači su takođe otkrili da se lipidom osobe menjaju sa starenjem.
Na primer, primetili su da većina lipida, uključujući holesterol, raste sa starenjem, ali nekoliko tipova lipida, kao što su omega-3 masne kiseline, umesto toga opada sa godinama.
Uticaj određenih lipida na zdravlje srca
Važno je znati koji lipidi utiču na zdravlje srca rekao je dr Yu-Ming Ni, lekar specijalista za kardiologiju u MemorialCare Heart and Vascular Institute u Fountain Valley, Kalifornija, kada je govorio o ovom istraživanju. Dr Ni nije bio uključen u istraživanje.
– Sada možemo potencijalno identifikovati klase lipida koji su najveći problem sa kardiovaskularnog gledišta i koristiti tu informaciju za dizajniranje istraživačkih studija koje bi mogle istražiti kako bi možda modifikovanje nivoa lipida moglo uticati na rizik od kardiovaskularnih bolesti u budućnosti. To će onda omogućiti prelazak studija na pacijente kako bi se videlo kako bi to moglo biti korisno za pacijente u sprečavanju bolesti srca – objasnio je dr Yu-Ming Ni.
