Veća socijalna izolacija uzrokuje brži kognitivni pad: Kada se ljudi više druže, mozak je duže u dobroj formi

Socijalna izolacija značajno šteti i mentalnom i fizičkom zdravlju, povećava rizik od depresije, anksioznosti, demencije, srčanih bolesti, moždanog udara, gojaznosti i prerane smrti, a istovremeno slabi imuni sistem, povećava krvni pritisak... Istraživanja su dokazala da socijalna izolacija stvara ciklus stresa, lošeg sna i upala, što utiče na funkciju mozga i fizičko blagostanje.

Po čemu se razlikuju socijalna izolacija i usamljenost?

Proučavajući ovaj fenomen, istraživači sa University of St. Andrews otkrili su da smanjenje socijalne izolacije štiti mozak u kasnijem životu. Novo istraživanje otkrilo je direktnu uzročnu vezu između socijalne izolacije i bržeg pada kognitivnih funkcija u kasnijem životu. Patološki kognitivni pad, kako navode, najčešće je uzrokovan Alchajmerovom bolešću i srodnim demencijama. Studija, objavljena u časopisu The Journals of Gerontology pronašla je konzistentan obrazac veće socijalne izolacije koja uzrokuje brži kognitivni pad, bez obzira da li se ljudi identifikuju kao usamljeni ili ne.

Preporučujemo

Socijalna izolacija objektivno se meri, na primer, društvenošću, članstvom u organizacijama zajednice i verskim učešćem, dok je usamljenost subjektivni izveštaj o tome koliko često se ljudi osećaju usamljeno. Iako se socijalna izolacija i usamljenost često smatraju skoro istim fenomenom, jasno je da oni imaju nezavisne efekte na kognitivne funkcije.

Kada se ljudi više druže, mozak se manje oštećuje

The School of Geography and Sustainable Development, zajedno sa istraživačima iz Max Planck Institute for Demographic Research u Nemčakoj i Emory University u SAD, analizirali su podatke iz studije o zdravlju i penziji u SAD, posmatrajući 137.653 testa kognitivnih funkcija koje je između 2004. i 2018. godine uradilo više od 30.000 pojedinaca. Otkrili su da smanjenje socijalne izolacije ima zaštitni efekat na kognitivne funkcije za sve subpopulacije bez obzira na pol, rasu, etničku pripadnost i nivo obrazovanja, sa samo manjim razlikama među društvenim kategorijama.

Usamljenost je karakteristična za bogate zemlje

Postojalo je veliko interesovanje za zdravstvene efekte socijalne izolacije i usamljenosti, posebno fokusirano na adolescente i starije osobe. Pre covid 19 pandemije, oko četvrtina starijih osoba (65 i više godina) identifikovala se kao socijalno izolovana, što je izazvalo zabrinutost zbog zdravstvenih implikacija. Slično tome, usamljenost je prepoznata kao glavni problem javnog zdravlja u zemljama sa visokim prihodima, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Švedsku, Australiju, Nemačku i Japan. U SAD, Alchajmerovu bolest već ima oko 6,9 miliona ljudi, a u Velikoj Britaniji je pogođena oko jedna od svakih 11 osoba starijih od 65 godina.

Bez poznatog leka, prevencija je izuzetno važna. Glavna autorka studije dr Jo Hale sa  University of St Andrews podseća da „oko praznika, mnogi od nas mnogo razmišljaju o tome koliko je važno biti okružen porodicom i prijateljima".

- Od paganskih zimskih praznika do klasičnih božićnih priča, podsećamo se da je društveni angažman dobar za naše mentalno zdravlje. Ovo istraživanje pokazuje da je to važno i za naše kognitivno zdravlje. Budući da je Alchajmerova bolest vodeći uzrok smrti starijih osoba u Velikoj Britaniji/SAD, izgradnja sistema kako bi se omogućila redovna društvena interakcija, posebno za one koji možda nemaju porodicu ili prijatelje u blizini, trebalo bi da bude prioritet javnog zdravlja - smatra dr Hale.

(eKlinika.rs)