Nemate nijednog bliskog prijatelja, a osećate se sasvim dobro? Psiholozi kažu da verovatno imate ove osobine

U svetu u kojem se prijateljstva broje po broju poruka u grupnom četu, a vikendi se planiraju nedeljama unapred, postoji jedna tiha, gotovo nevidljiva grupa ljudi. To su oni koji nemaju nijednog bliskog prijatelja.

• Ne zato što ne mogu.
• Ne zato što ih niko ne voli.
• Već zato što im – jednostavno – nije potrebno.

Dolaze na posao, obavljaju svoje obaveze, vraćaju se kući i provode veče sami, bez osećaja praznine. Dok drugi panično popunjavaju kalendar, oni su potpuno mirni u sopstvenom društvu.

Društvo često pretpostavlja da su takvi ljudi usamljeni, depresivni ili „čudni“. Međutim, psihologija pokazuje da mnogi od njih zapravo funkcionišu stabilno, zdravo i ispunjeno. I da iza te samoće stoje specifične osobine ličnosti.

Ako ste nekog prepoznali ili ste to možda baš vi, evo šta to može da znači.

1. Izuzetno su samostalni

Većina ljudi u stresnim situacijama poseže za telefonom i traži podršku. Ovi pojedinci su navikli da sami procesuiraju emocije, rešavaju probleme i donose odluke.

Njihova unutrašnja struktura je snažna. Ne zavise od spoljne potvrde da bi se osećali vredno ili sigurno. To ne znači da su hladni. To znači da su razvili stabilan unutrašnji oslonac.

2. Izraženo introvertni

Introvertnost nije isto što i stidljivost. Introvertne osobe energiju obnavljaju u samoći. Previše socijalnih interakcija za njih može biti iscrpljujuće. Dok ekstroverti „pune baterije“ u društvu, introverti ih pune u tišini. Za njih samoća nije kazna. Ona je oporavak.

3. Niža potreba za dopadanjem drugima

Osobe koje nemaju bliske prijatelje često imaju niži stepen osobine koja se u psihologiji naziva „prijatnost“ ili „sklonost ugađanju“.

To znači da ne osećaju potrebu da se svima dopadnu, da održavaju odnose po svaku cenu ili da izbegavaju sukob zarad mira. Spremni su da stoje iza svojih stavova, čak i kada to znači da neće biti deo većine.

4. Visok nivo savesnosti

Mnogi od njih su izrazito organizovani, disciplinovani i usmereni ka ciljevima. Smisao pronalaze u radu, učenju, projektima i ličnom razvoju.

Mogu da provedu čitav vikend radeći na nečemu što ih zanima, bez osećaja da propuštaju „važnije“ društvene događaje. Njihovo zadovoljstvo ne dolazi iz kalendara punog sastanaka, već iz osećaja postignuća.

5. Emocionalno stabilni

Brojna istraživanja u psihologiji pokazuju da ljudi koji su skloniji preteranoj brizi, napetosti i emocionalnim oscilacijama češće doživljavaju i osećaj usamljenosti. Ali osobe koje su emocionalno stabilne ne doživljavaju samoću kao pretnju. Ne dramatizuju, ne paniče zbog toga što nemaju bliski krug ljudi. Ne mere sopstvenu vrednost brojem prijatelja.

Njihova unutrašnja ravnoteža štiti ih od pritiska koji društvo nameće.

6. Imaju bogat unutrašnji svet

Ovi ljudi često imaju duboka interesovanja. Mogu satima da čitaju, istražuju, uče novi jezik, bave se umetnošću ili razvijaju neku veštinu.

Njihov um je stalno aktivan. Radoznalost i intelektualna stimulacija često im pružaju više zadovoljstva nego površni razgovori. Za njih, dosada je retkost.

7. Postavljaju jasne granice

Nemati bliske prijatelje ponekad je svesna odluka. Ove osobe radije biraju samoću nego odnose koji su površni, iscrpljujući ili zasnovani na obavezi. Ne pristaju na društvo samo da bi izbegli etiketu „usamljen“.

Za njih je kvalitet važniji od kvantiteta. A ako kvalitet ne postoji, mir je bolji izbor.

8. Imaju izraženu samosvest

Možda najvažnija osobina je duboko razumevanje sebe. Oni znaju šta im prija, šta im smeta i kakav ritam života im odgovara. Ne pokušavaju da se uklope po svaku cenu. Prihvatili su da nisu svi ljudi građeni za isti model odnosa. I upravo to prihvatanje donosi mir.

Da li je normalno nemati prijatelje?

Pitanje koje se često postavlja glasi: da li je normalno nemati bliske prijatelje? Odgovor psihologije je nijansiran.

Ako osoba pati zbog usamljenosti, to je signal da joj je potrebna povezanost. Ali ako se oseća stabilno, funkcionalno i zadovoljno sopstvenim životom, odsustvo bliskog kruga ne mora biti problem.

Mentalno zdravlje ne meri se brojem kontakata u telefonu. Neki ljudi cvetaju u velikim društvima. Drugi pronalaze mir u tišini. Suština nije u tome da li ste sami ili okruženi ljudima. Suština je da li živite u skladu sa sopstvenom prirodom.

A ponekad je najveća hrabrost priznati da vam je – sasvim dobro – upravo ovako kako jeste.

Šta kažu psiholozi?

Zanimljivo je da i naučna istraživanja potvrđuju da samoća ne znači automatski i usamljenost. Studija objavljena u časopisu Behavioural Sciences pod nazivom The Risks of Being a Wallflower: Exploring Links Between Introversion, Aspects of Solitude, and Indices of Well-Being pokazala je da introvertnost i vreme provedeno u samoći nemaju nužno negativan uticaj na psihološko blagostanje.

Istraživači su utvrdili da je ključno kako osoba doživljava samoću: ako je bira i u njoj pronalazi mir, ona može biti izvor stabilnosti, kreativnosti i emocionalne ravnoteže. Drugim rečima, odsustvo bliskih prijatelja ne mora značiti i loše mentalno zdravlje, već upravo suprotno.

(eKlinika.rs)