Zašto neki ljudi ne vole da slave svoj rođendan? Psihologija ima neočekivan odgovor

Svi poznajemo nekoga ko gotovo zaboravi sopstveni rođendan. Ne odbrojava dane, ne organizuje slavlje, ne objavljuje fotografije i ne očekuje posebnu pažnju. Ako mu neko čestita, iskreno će se obradovati, ali neće izgledati kao da mu je taj trenutak presudan.

I gotovo uvek ljudi na to reaguju isto: „Sigurno je tužan“, „Verovatno ne voli sebe dovoljno“ ili „Pravi se da mu nije stalo“. Međutim, psiholozi kažu da iza toga nekada stoji nešto sasvim drugo, možda čak i emocionalna sigurnost do koje većina ljudi nikada potpuno ne stigne.

Rođendan je za mnoge potvrda da su važni

Rođendani su mnogo više od torte, poruka i svećica. Za mnoge ljude oni su mali, tihi dokaz da su važni drugima. Koliko se ljudi setilo? Ko je pozvao? Ko nije? U tim pitanjima često se krije potreba da kroz pažnju drugih proverimo sopstvenu vrednost.

Dženifer Kroker, psiholog, godinama proučava način na koji ljudi grade osećaj sopstvene vrednosti. Neki ga pronalaze kroz uspeh, neki kroz izgled, neki kroz pohvale i prihvatanje drugih ljudi. Problem nastaje kada naše samopouzdanje zavisi gotovo isključivo od spoljne potvrde. Tada nas tuđa pažnja podiže, a njeno odsustvo lako povređuje.

Ljudi kojima rođendan nije važan često imaju unutrašnji mir

Ali postoje i ljudi kojima rođendan zaista nije „test“ ljubavi. Ne zato što su hladni ili nezainteresovani, već zato što duboko u sebi više nemaju potrebu da im jedan datum potvrđuje koliko vrede.

Njima je drago kada ih se neko seti. Lepo im je kada dobiju poruku ili zagrljaj. Ali ako se to i ne dogodi, njihov osećaj o sebi ostaje isti. Neće pomisliti da su manje voljeni. Neće preispitivati odnose. Neće brojati ko je čestitao, a ko nije.

Ponekad ravnodušnost ipak krije razočaranje

Naravno, postoji i druga strana. Neki ljudi unapred govore da im rođendan nije važan samo da bi se zaštitili od razočaranja. Lakše je ubediti sebe da vam nije stalo nego dočekati dan i osetiti da su vas drugi zaboravili. Spolja, te dve vrste ravnodušnosti mogu izgledati isto. Ali iznutra su potpuno različite.

Ljubav se ne meri jednim datumom

Oni koji su zaista rasterećeni kada je reč o njihovom rođendanu, obično su kroz život shvatili jednu važnu stvar: ljudi koji ih vole, vole ih i 14. marta, i običnog ponedeljka u novembru, i svakog drugog dana, ne samo onda kada kalendar kaže da treba da ih slave.

Zato im rođendan više nije dokaz da su važni. Samo lep datum. Tradicija. Povod za osmeh, ali ne i mera sopstvene vrednosti.

Neki ljudi jednostavno više ne traže potvrdu

Možda zato sledeći put kada neko kaže da mu rođendan nije bitan ne treba odmah pomisliti da je usamljen ili tužan. Možda je samo naučio ono što većina ljudi još pokušava da nauči: da vrednost čoveka ne raste i ne pada sa brojem čestitki koje dobije tog dana.

(eKlinika.rs)