Da li ćemo u budućnosti slaviti i 150. rođendan? Naučnici otkrivaju gde su granice ljudskog života

Može li čovek da doživi 150 godina? Naučnici istražuju nanorobote, matične ćelije i terapije koje bi mogle da uspore ili zaustave starenje

Napredne tehnologije mogle bi da produže ljudski vek do neslućenih granica. Rođendanske torte sa u proseku 100 svećica, mogle bi da se isporučuju sa protivpožarnim aparatima, ako lideri nekih od najvećih zemalja na svetu ostvare svoje planove. New York Post piše da su predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Kine Si Đinping, nesvesno dok su im mikrofoni bili uključeni, razgovarali o naučnim pristupima koji bi mogli da produže ljudski život i ponovo otvorili večitu temu o tome - da li je moguće da ljudi žive 150 godina?

Život od jednog i po veka

Preporučujemo

- Što duže živiš, to postaješ mlađi - čulo se, piše ovaj portal, kako Putinov prevodilac govori na kineskom jeziku. Kineski predsednik Si, koji nije bio u kadru tokom događaja u Pekingu, rekao je na kineskom: "Postoje predviđanja da bi ljudi u ovom veku mogli da žive do 150 godina."

Razmišljanja dvojice predsednika potvrđuje Žan Kalman iz Francuske koja je preminula 1997. godine u 122. godini i 164. danu života, što je najduži potvrđeni životni vek do sada.

Od tog momenta, potraga za dugovečnošću postala je industrija vredna više milijardi dolara. Sve je zasnovano na eksperimentalnim tretmanima i najsavremenijim istraživanjima usmerenim na usporavanje, zaustavljanje, pa čak i preokretanje procesa starenja.

U budućnosti bi mogli, ako se ostvare ove zamisli, da očekujemo bioinženjerski stvorene organe za transplantaciju i digitalne klonove generisane veštačkom inteligencijom koji bi mogli da „nastave da žive“ i nakon nečije smrti. Na ova, nekim osobama jeziva predviđanja, odgovaraju smisleno naučnici i upozoravaju da ljudsko telo ima biološka ograničenja, kada je u pitanju sposobnost oporavka od bolesti i stresa.

- Biološki gledano, morali bismo da pretvorimo ljude srednjih godina u tinejdžere; stogodišnjaci bi morali da postanu mladi odrasli ljudi; a superstogodišnjaci bi mogli da budu poput današnjih osoba starih 50 do 70 godina i da tako žive decenijama - kaže S. Džej Olšanski, profesor epidemiologije i biostatistike na Univerzitetu Ilinois u Čikagu.

Koliko je sve moguće?

Prof. Olšanski je prošle godine objavio istraživanje u kojem navodi da se značajni napreci u produženju životnog veka čoveka sada, ipak, usporavaju. Profesor naglašava da sadašnji tempo  možda neće biti održiv, uprkos medicinskom napretku, javnozdravstvenim inicijativama, ekonomskom i društvenom razvoju.

Očekivani životni vek je u razvijenim društvima sada 78,4 godine. S druge strane sve više je osoba i koje žive 90, 100, pa i duže od 100 godina.

- Da bismo živeli 150 godina, bilo bi potrebno periodično i bezbedno podmlađivanje tkiva - kaže Rafael E. Kuomo, biomedicinski naučnik i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

- To znači da je potrebno istovremeno da sprečimo i lečimo karcinome, kardiovaskularne bolesti, neurodegeneraciju, infekcije, otkazivanje bubrega i slabost tela. Sve bi podrazumevalo i resetovanje epigenetskih i proteinskih oštećenja , zamenu otkazujućih organa, to jest transplantaciju, bez doživotne imunosupresije - objašnjava Kuomo.

Neke od ovih savremenih tehnologija u koje istraživači polažu velike nade, mogle bi da produže životni vek do krajnjih granica.

Nanoroboti

Sićušni roboti mogli bi putem krvotoka da isporučuju lekove do određenih ćelija, otkrivaju bolesti i leče oštećena tkiva. Nanoroboti su hipotetičke minijaturne mašine, veličine u nanometrima, koristite se za zadatke na molekularnom nivou, na primer, leče bolesti preciznim delovanjem na određene ćelije.

Naučnici navode da je ostvaren određeni napredak u ovoj novoj oblasti, ali i dodaju da su ovi sićušni „serviseri“ još su daleko od toga da postanu svakodnevna realnost.

- Nanoroboti se koriste u laboratorijama, ali ne i u kliničkoj praksi - rekao je Kuomo.

Transplantacija organa

Na sadašnjem nivou razvoja medicine transplantacija je način da se čovek spase od smrtnog ishoda. Transplantirani organi u novom organizmu mogu da traju godinama, pa čak i decenijama, ali ne i zauvek.

Imuni sistem često prepoznaje transplantirani organ kao strano telo i napada ga. Ipak, napredak u ovoj oblasti već postoji, prvi genetski modifikovani bubreg iz svinje transplantiran je u čoveka prošle godine. Primalac, star 62 godine, preminuo je nekoliko nedelja kasnije, s tim da lekari kažu da je smrtni ishod posledica bolesti srca.

- Realnost jeste da je starenje sistemski proces, u isto vreme stare mozak, imuni sistem i krvni sudovi - kaže dr Gudža Gidvani, lekarka specijalizovana za dugovečnost u Los Anđelesu.

- Možete da zameniti delove koji otkazuju, ali ne možete očekivati da ćete na taj način resetovati celu mašinu, kao što je ljudsko telo - pojašnjava ona.

Terapija matičnim ćelijama

Studija iz Libana, objavljena prošle godine, nazvala je terapiju matičnim ćelijama „jednom od najperspektivnijih terapija za kontrolu starenja", s obzirom na to da transplantacija jedne matične ćelije može da regeneriše ili zameniti oštećeno tkivo.

Gidvani naglašava da ipak još nismo na nivou na kojem bi matične ćelije mogle da obnove čitavo telo. Ovaj tretman, takođe, postavlja složena etička pitanja, kao što su poreklo matičnih ćelija. Terapija matičnim ćelijama predstavlja i rizik, jer je moguće da bi nekontrolisan rast ovih ćelija možda doveo do razvoja tumora.

Terapija razmenom plazme

Terapija razmenom plazme već dugo se koristi za lečenje bolesti krvi i autoimunih bolesti. Terapija razmenom plazme, (plazmafereza) jeste medicinska procedura kojom se iz krvotoka pacijenta uklanja štetna plazma, ona se zatim zamenjuje plazmom donora ili nekim drugim rastvorom, zatim se prečišćena krv vraća nazad u telo. Tako se uklanjaju proteinske supstance, antitela, ili drugi toksini koji napadaju sopstveno telo, kod autoimunih bolesti.

Postoji i terapija plazmom bogatom trombocitima namenjena podmlađivanju i bržem zarastanju rana. Ova terapija je popularna usluga u klinikama za dugovečnost, iako nije dokazano da produžava životni vek kod zdravih osoba.

Male studije su pokazale određene rezultate. Dr Majkl Aziz navodi da je u istraživanju, terapija razmenom plazme "skinula" dve godine biološke starosti kod jednog učesnika.

Digitalna besmrtnost

„Digitalna besmrtnost“ je ideja da svest, ličnost ili nasleđe jedne osobe mogu nastaviti da „žive“ u veštačko-inteligentnoj replici i nakon smrti.

- To nije još moguće. Još uvek ne možemo da uhvatimo ili oponašamo ljudski um - kaže Kuomo.

Kako još možemo da produžimo životni vek?

- Kako biste realno produžili životni vek, morali biste da usporite starenje na ćelijskom nivou, popravite oštećenja DNK, očuvate funkciju mitohondrija (izvora energije ćelije), poboljšate metaboličko zdravlje i smanjite količinu hroničnih upala koje ubrzavaju pojavu bolesti - navodi  Gidvani.

Dodaje da su danas najuzbudljivija istraživanja fokusirana na epigenetsko reprogramiranje, što u suštini znači resetovanje ćelija u mlađe stanje, i na senolitičke lekove koji uklanjaju toksične ćelije.  Senolitici su klasa lekova, koja ciljano uklanja senescentne ili „stare“ ćelije, koje se talože u organizmu kako starimo i dovode do dalje upale i bolesti. Danas se senolitici koriste za usporavanje procesa starenja, regeneracije kože.

Dr Gidvani smatra da je realnije postojećem životnom veku dodati 10 do 20 godina, tokom kojih ćemo imati dobar kvalitet života bez većih zdravstvenih tegoba. Ona pre svega misli na bolju dijagnostiku, poboljšan skrining određenih bolesti, pravovremeno lečenje, ali ne zanemaruje ni značaj zdravog načina ishrane i redovnog vežbanja.