Matične ćelije pomogle paralizovanom muškarcu da stane na noge

Oko 20 miliona ljudi u svetu ima povrede kičmene moždine, paralizovani su, a efikasno lečenje i dalje ne postoji

Matične ćelije korišćene su u studiji naučnika sa Keio University u Tokiju u kojoj su ćelije korišćene za lečenje paralize nastale usled povrede kičmene moždine. Oko 20 miliona ljudi u svetu ima povrede kičmene moždine, paralizovani su, a efikasno lečenje ne postoji. U prvoj kliničkoj studiji japanski naučnici otkrili su da ubrizgavanje neuralnih matičnih ćelija pacijentima sa povredama kičmene moždine može da pomogne u poboljšanju njihove motoričke funkcije.

Ubrizgano dva miliona neuralnih matičnih ćelija u kičmenu moždinu četiri paralizovana pacijenta

Preporučujemo

Indukovane pluripotentne matične (iPS) ćelije, stvorene vraćanjem zrelih ćelija u juvenilno stanje, diferencirane su u neuralne matične ćelije, koje mogu sazreti u neurone i glijalne ćelije. Tim naučnika sa Keio University ubrizgao je dva miliona neuralnih matičnih ćelija u kičmenu moždinu četiri paralizovana pacijenta. Dva pacijenta su pokazala motoričko poboljšanje - jedan sada može da stoji, dok drugi može da pomera ruke i noge.

Hideyuki Okano, profesor fiziologije na Keio University, koji je vodio istraživanje, kaže da su istraživači uspeli da postignu rezultate u prvom lečenju povrede kičmene moždine na svetu korišćenjem iPS ćelija.

- Bilo je teških dana kada istraživanje korišćenjem iPS ćelija nije dalo rezultate, ali ovo istraživanje je dalo rezultate vredne potvrde bezbednosti i procene efikasnosti - potvrdio je profesor Okano.

Matične ćelije "digle na noge" paralizovanog muškarca

Ubrizgavanjem neuronskih matičnih ćelija na mesto povrede, istraživači su imali za cilj da regenerišu nervne veze izgubljene zbog povrede. Glavni cilj je bio da se proceni bezbednost ovog pristupa. Nisu primećeni ozbiljni neželjeni događaji kod četiri odrasla muška pacijenta, koji su primili injekcije matičnih ćelija u roku od 14 do 28 dana od njihove početne povrede.

Iako je cilj ove studije bio da proceni bezbednost, a ne efikasnost, poboljšanje motoričke funkcije mereno je korišćenjem skale oštećenja Američkog udruženja za povrede kičme. Svi pacijenti su započeli ispitivanje na nivou „A“, najvišoj klasifikaciji, što ukazuje na odsustvo osećaja ili pokreta ispod povrede. Nakon godinu dana, stanje dva pacijenta nije se poboljšalo i ostali su na nivou „A“. Međutim, jedan pacijent je napredovao do nivoa „C“ - samostalno je pokretao ruku i nogu, dok je drugi pacijent dostigao nivo „D“ - uspeo je samostalno da staji. Normalna funkcija se klasifikuje kao nivo „E“.

Govoreći o pacijentu sposobnom da samostalno stoji, profesor Okano je rekao da „ta osoba sada trenira da hoda".

- Ovo je dramatičan oporavak. Međutim, stanje nekih pacijenata sa povredama kičmene moždine vremenom može da se poboljša. Svaka povreda kičmene moždine je drugačija... Ponekad, kada ljudi dožive povredu kičmene moždine, oni se jednostavno prirodno oporave - ističe profesor Okano.