Moždani implant koji aktivnosti neurona pretvara u zvučne signale, odnosno govor, omogućio je ženi, koja je pretrpela moždani udar i doživela tešku paralizu, da u trenutku čuje šta namerava da kaže, saopštili su naučnici sa Maastricht University.
Moždani implant detektuje reči i pretvara ih u govor
Istraživači sa holandskog Maastricht University unapredili su uređaj, poznat kao interfejs mozak-kompjuter (BCI), algoritmima veštačke inteligencije (AI) koji su dekodirali rečenice onako kako je žena mislila o njima, a zatim ih izgovorila naglas koristeći veštački glas. Za razliku od prethodnih pokušaja, koji su mogli da proizvode zvukove tek nakon što korisnici završe celu rečenicu, sadašnji model implantata može istovremeno da detektuje reči i pretvori ih u govor u roku od 3 sekunde.
Pre 18 godina, u životnoj dobi kada je imala 30 godina, Ann Johnson ostala je paralizovana nakon moždanog udara. Sada joj je u deo mozga, koji kontroliše fizički pokret, hirurški ugrađen tanki implantat za „čitanje mozga“, koji je povezan s kompjuterom.
Nova tehnologija koristi veštačku inteligenciju za brže prevođenje moždane aktivnosti u govor
Analizirajući moždanu aktivnost u koracima od 80 milisekundi i prevodeći je u veštačku verziju njenog glasa, inovativni metod istraživača otklonio je frustrirajuće kašnjenje koje je mučilo prethodne verzije ovakve tehnologije. Za pojedince čija je sposobnost oblikovanja zvuka bila odvojena od govornih centara njihovog mozga, bilo zbog stanja kao što su amiotrofična lateralna skleroza ili lezije u kritičnim delovima nervnog sistema, moždani implant u kombinaciji sa specijalizovanim softverom – obećavaju novi život.
Studija, objavljena u časopisu Nature Neuroscience, objašnjava da je za unapređeni implantat korišćena veštačka inteligencija kako bi se poboljšala sposobnost uređaja da brzo prevede moždanu aktivnost u govor, skoro u trenutku. Deo autora studije sa University of California, Berkeley ističu da nova tehnologija funkcioniše po principu neuroproteze, brzog dekodiranja govora kao uređaji Alexa i Siri.
Unapređeni moždani implant identifikuje reči iz aktivnosti mozga
Neuroproteze su uređaji koji mogu da pomognu ili zamene izgubljene telesne funkcije povezivanjem sa nervnim sistemom. Korišćenjem sličnog algoritma, po prvi put se može postići sinhrono strujanje glasa pa je sinteza govora prirodnija i tečnija, objašnjavaju naučnici. Starija tehnologija generisala je govor tek nakon obrade cele rečenice i to se nije odvijalo kao normalan razgovor, više kao razmena tekstualnih poruka. Unapređeni moždani implant sada može da identifikuje reči iz aktivnosti mozga i pretvori ih u govor za oko 3 sekunde. Veštačka inteligencija trenirana je na snimcima glasa gospođe Johnson pre moždanog udara kako bi bio verodostojan i zvučao što više poput njenog.
Uprkos unapređenju u odnosu na prethodnu tehnologiju, naučnici ističu da još nije postignut prirodan ljudski govor. Takođe, novi moždani implantat proizvodi između 47 do 90 reči u minutu, dok ljudi izgovore oko 160. Ali, s više senzora, s većom preciznošću i boljom obradom signala, sve će se poboljšati, poručuju naučnici.
