Maria Branyas Morera, američko-katalonskog porekla, bila je najstarija osoba na svetu. Rođena je u martu 1907. a preminula u Španiji u avgustu 2024. u 117 godini života. I dok stogodišnjaka ima sve više zahvaljujući napretku u zdravstvenoj zaštiti, „superstogodišnjaci“ – ljudi stariji od 110 godina i više izuzetno su retki.
Najstarija osoba na svetu imala sjajan recept za dug život, a jedan o njih bio je „izbegavanju toksičnih ljudi“
Kako bi se otkrio ključ dugovečnosti, naučnici sa University of Barcelona izučavali zdravlja creva najstarije osobe na svetu. Tako su otkrili da je zapravo način života ključ dugovečnosti. Naime, istraživači su otkrili „nacrt“ za dug život dekodiranjem genoma, zdravlja creva i načina života najstarije osobe na svetu.
Morera je premašila prosečan životni vek Katalonaca za više od 30 godina. Svoju dugovečnost je pripisala „sreći i dobroj genetici“ i „izbegavanju toksičnih ljudi“. Studija, koja tek treba da bude recenzirana, analizirala je njene gene, mikrobiom i način života kako bi otkrila da ćelije u njenom telu funkcionišu kao da su 17 godina mlađe od njenih stvarnih godina. A zdravlje njenih creva bilo je izuzetno mladalačko, kao kod dece.
Otkriveno šta sve sadrži genom superstogodišnjaka
Za novu studiju, istraživači su razvili sveobuhvatnu platformu za analizu i procenu različitih tkiva Morere kako bi se utvrdila aktivnost njenog genoma i proteina, kao i mikroba koji žive na njima. Uporedili su rezultate sa podacima iz populacija koje nisu starije od 100 godina. Naučnici su otkrili da genom superstogodišnjaka verovatno sadrži varijacije koje imaju veze sa jačim imunološkim sistemom, smanjenim rizikom od raka i zaštitom od srčanih bolesti.
Posebno su ispitali vrstu modifikacije aktivnosti genoma koja se normalno dešava u telu pod nazivom DNK metilacija, koja je u prethodnim studijama dovođena u vezu sa starenjem.
– Metilacija DNK je verovatno najistraženija epigenetska oznaka u ćelijskoj biologiji i bolestima, koja se takođe poremeti kako starimo. Morera je bila „izvanredna“, pokazujući „mnogo mlađu biološku starost od njenog stvarnog hronološkog doba“ u tri različita tkiva – navodi se u studiji.
Marijine ćelije „osećale“ su ili „ponašale“ kao da su mlađe
Izgleda da Maria Branyas Morera takođe ima efikasan metabolizam lipida sa niskim nivoom VLDL holesterola i triglicerida, koji se dovode u vezu sa srčanim oboljenjima.
– Sve u svemu, ovi podaci pokazuju da je jedan od razloga što je naša superstogodišnjakinja dostigla svetski rekord godina bio taj što su se njene ćelije „osećale“ ili „ponašale“ kao mlađe ćelije, sa biološkom starošću stogodišnjaka – navodi istraživači u studiji.
Najstraija osoba na svetu imala je zdrava creva sa onim što su istraživači opisali kao „protivupalni“ mikrobiom. Morerina creva bila su bogata bifidobakterijumom, vrstom bakterije poznate po svojim antiinflamatornim svojstvima.
Najstarija osoba na svetu jela dosta voća, povrća i tri jogurta dnevno
– Mikroorganizmi su kritični u određivanju ne samo sastava metabolita našeg tela, već i upale, crevne permeabilnosti, kognicije i zdravlja kostiju i mišića – objasnili su istraživači, ali tačna veza između zajednice mikroba koji žive u nečijem telu i dugovečnosti ostaje i dalje nejasna.
Zna se da je Morera izbegavala alkohol i pušenje, uživala je u svakodnevnim šetnjama i hranila se sa dosta voća, povrća i tri jogurta dnevno.
– Slika koja proizlazi iz naše studije pokazuje da izuzetno poodmaklo životno doba i loše zdravlje suštinski nisu povezani – zaključili su naučnici.
