Krvni ugrušci mogu da dospeju u vitalne organe i ugroze život, kako da ih prepoznamo na vreme

Ljudsko telo je prilagođeno da štiti i održava život. Kada se posečemo, krv se zgrušava kako bi zaustavila krvarenje. To je životno važan proces i naziva se koagulacija. Ipak, dešava se da se krvni ugrušak razvije unutar vena ili arterija bez opravdanog razloga i postane tiha, ali izuzetno opasna pretnja. Krvni ugrušak je masa nalik gelu koja se formira od trombocita i fibrina u krvi. Iako su nam krvni ugrušci neophodni za zatvaranje spoljašnjih povreda, unutrašnji krvni ugrušci mogu da blokiraju protok krvi ka vitalnim organima i ugroze život.

Zašto nastaju krvni ugrušci?

Kada se krvni ugrušak otkine i krene kroz krvotok, moguće su životno opasne komplikacije kao što su moždani udar, plućna embolija i srčani udar.

Više faktora rizika može da dovede do abnormalnog zgrušavanja krvi.Dugotrajna nepokretnost, višečasovno sedenje tokom putovanja ili dugotrajan oporavak u bolnici posle operacije česti su okidači za stvaranje krvnih ugrušaka. Stvaranju krvnih ugrušaka (tromba) doprinose i loše životne navike, kao što je pušenje, ali i neka medicinska stanja.

Rani znaci upozorenja koje ne treba da ignorišemo

Simptomi krvnog ugruška zavise od mesta njegovog formiranja. Prepoznavanje ranih tegoba može da omogući pravovremeno reagovanje i lečenje, pre nego što situacija postane hitna.

Krvni ugrušci u nogama ili rukama (duboka venska tromboza)

Ovo je jedan od najčešćih tipova unutrašnjih krvnih ugrušaka i obično se javlja u potkolenici ili butini. Javlja se otok, a pacijent može da primeti da, na primer, jedna noga ili ruka izgleda znatno veća od druge.

Pacijenti se žale i na bol ili osetljivost, koja se često ispoljava kao uporan grč koji ne prolazi. Koža je topla na dodir, a može doći i do crvenila ili promene boje kože u crvenkastu ili plavičastu nijansu.

Krvni ugrušci u plućima (plućna embolija)

Kada ugrušak iz noge stigne do pluća, dolazi do plućne embolije. U pitanju je hitno medicinsko stanje. Tegobe uključuju kratak dah, iznenadno i otežano disanje bez napora, kao i bol u grudima - oštar bol koji se pogoršava pri dubokom udahu. Ubrzan je rad srca, prisutno je lupanje srca ili ubrzan puls. Javlja se i neobjašnjiv kašalj, ponekad sa primesama krvi.

Krvni ugrušci u srcu (srčani udar)

Kada krvni ugrušak blokira arteriju u srcu, dolazi do srčanog udara. Simptomi su osećaj težine u grudima, jak pritisak ili stezanje. Bol u gornjem delu tela širi se ka vilici, vratu ili levoj ruci. Može doći do iznenadnog hladnog znojenja ili vrtoglavice.

Krvni ugrušci u mozgu (moždani udar)

Ugrušak koji dospe do mozga može da prekine dotok kiseonika i izazove moždani udar. Kod pacijenta se javlja spuštena ili utrnula jedna strana lica. Prisutna je slabost ruke, teškoće pri podizanju jedne ruke ili gubitak koordinacije.  Javljaju se i problemi sa govorom - govor može biti nerazgovetan ili postoji otežano razumevanje drugih osoba.

Kako da sprečimo nastanak krvnih ugrušaka?

Prevencija je uvek bolja od lečenja. Sledeći jednostavni koraci mogu da pomognu:

• Budite aktivni: često pomerajte noge ako sedite više sati za stolom ili dugo putujete.
• Pijte dovoljno vode.
• Kontrolišite telesnu težinu: održavanje idealne težine smanjuje pritisak na vene.
• Prestanite da pušite:

  

  .
• Pratite savete lekara, posebno nakon operacije ili kod hroničnih bolesti.

Lekari navode da krvni ugrušci mogu da pogode bilo koga, bez obzira na godine. Mnogi simptomi su suptilni, pa su redovni pregledi važni, dok rano reagovanje može da spreči trajna oštećenja vitalnih organa.

U slučaju iznenadnog otoka, neobjašnjivog bola u ekstremitetima ili otežanog disanja, ne čekajte. Svaki minut je važan. Brza reakcija može da spase život. Krvni ugrušak je ozbiljno medicinsko stanje, ali može uspešno da se leči ako se otkrije na vreme.

(eKlinika)