Aspirin i srčani udar, koja doza leka se savetuje, šta je prvi korak u ovoj situaciji, otkriva kardiolog

Aspirin je antitrombocitni lek, deluje tako što smanjuje „lepljivost” krvnih pločica (trombocita). Tokom srčanog udara (infarkta miokarda) često se u koronarnoj arteriji formira ugrušak koji blokira protok krvi ka srcu. U ovakvim uslovima aspirin može da uspori ili smanji stvaranje tog ugruška. Doktori kardiolozi upozoravaju pacijente da je ipak najbitnije da se pre primene ovog leka pozove hitna pomoć, dodaju da, iako koristan, aspirin nije lek koji mogu bezbedno da koriste sve osobe.

Koje doze apsirina se savetuju u slučaju srčanog udara?

U slučaju da osetimo simptome srčanog udara, kao što su, na primer, jak bol ili pritisak u grudima, širenje bola u ruku/vrat/vilicu, gušenje, mučnina, pre svega odmah pozovemo hitnu pomoć. Potom, pod uslovom da nemamo alergiju, možemo da uzmemo aspirin. U ovim okolnostima savetuje se doza od 300 mg aspirina, koji se po mogućstvu sažvaće radi bržeg delovanja.

Preporučujemo

U slučaju da aspirin nemamo u kućnoj apoteci, lekari savetuju da ga i ne tražimo. Britanska fondacija za srce (BHF) napominje: „Nemojte tražiti aspirin ako mislite da imate srčani udar, jer je važno da mirujete dok pomoć ne stigne.“

Lekari nekada propisuju pacijentima koji su imali moždani ili srčani udar nisku dnevnu dozu aspirina, na primer 75 do 100 mg. Ove doze savetuju se i osobama sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Zašto aspirin može biti koristan tokom srčanog udara?

- Aspirin je antitrombocitni lek i deluje tako što čini krv manje lepljivom. U normalnim okolnostima važno je da ćelije mogu da se slepe kako bi zatvorile posekotine i oštećenja krvnih sudova, ali kod ljudi koji su u riziku od srčanog i moždanog udara, aspirin može da spreči da se krvne ćelije slepe i formiraju ugrušak - kaže kardiolog dr Frančeska Lo Monaka.

Zbog svega navedenog savetuje se osobama koje su imale srčani ili moždani udar dnevna niska doza aspirina. Doktor napominje da je aspirin dobar lek, ali da, kao i svi lekovi, može da ima neželjena dejstva.

Zašto ipak nije lek za sve pacijente?

Dugotrajna upotreba aspirina može da izazove loše varenje, pojačano krvarenje i čak čir na želucu. Neka istraživanja pokazuju da svakodnevno uzimanje aspirina može gotovo da udvostruči rizik od ozbiljnih epizoda krvarenja.

- Trenutna preporuka je da aspirin nije pogodan za svakodnevno uzimanje kod svih pacijenata, važno je da razumemo šta je najbolji lek za nas. Svakodnevne preventivne niske doze aspirina koristite samo prema preporuci i uputstvu svog lekara - napominje dr Lo Monaka.

Nije zamena za stručno lečenje

U slučaju simptoma koji ukazuju na srčani udar, aspirin usporava stvaranje ugruška i poboljšava ishod, smatra dr Lo Monako.

- Međutim, aspirin se ne preporučuje za rutinsku preventivnu upotrebu u opštoj populaciji, jer rizik od krvarenja nadmašuje korist kod osoba koje nemaju potvrđenu kardiovaskularnu bolest. ažno je napomenuti da uvek prvo pozovite hitnu pomoć, aspirin je samo dodatna mera, a ne zamena za lečenje kod kardiologa - upozorava dr Lo Monako.

Simptomi srčanog udara

U slučaju da osetite neke od simptoma srčanog udara, obavezno pozovite hitnu pomoć. Simptomi srčanog udara su:

• jak, stežući bol u grudima koji se može širiti u ruku, vrat ili vilicu
• osećaj nedostatka daha
• mučnina ili povraćanje
• osećaj lošeg varenja, uključujući i pečenje u grudima
• znojenje
• bledilo, plavičasta ili siva boja kože