Produžava život, čuva srce, svi mitovi o aspirinu, lekari ga savetuju svakodnevno samo za 3 grupe pacijenata

Aspirin (acetilsalicilna kiselina) je jedan od najstarijih i najjeftinijih lekova, koji se koristi kod blažih bolova, upala, za snižavanje telesne temperature. U manjim dozama sprečava zgrušavanje krvi i pomaže u prevenciji srčanog i moždanog udara. I pored svih dobrih strana, aspirin nikako nije lek koji se rutinski uzima. Može da dovede do ozbiljnih unutrašnjih krvarenja, ošteti sluznicu želuca i oteža varenje.

Hvaljen lek, ali samo u određenim okolnostima

Aspirin je hvaljen lek, ali samo u određenim okolnostima. Lekari već nekoliko godina većini pacijenata ne savetuju rutinsko i svakodnevno uzimanje aspirina. Primećuje se, ipak, da je i dalje velika potražnja za ovim lekom koji se može kupiti bez lekarskog recepta. Stručnjaci navode da, i pored sve većeg broja dokaza i ažuriranih smernica, i dalje opstaju zabune i zastarela verovanja o aspirinu.

Preporučujemo

- Jednim delom razlog je to što se aspirin može da kupi bez recepta. Decenijama je aspirin lek koji se široko savetovao, sada je došlo do promene smernica, ali nisu moguće brze izmene u medicinskoj praksi - smatra dr En Mari, gerijatar i epidemiolog.

Kojim pacijentima se savetuje upotreba aspirina?

Godinama su lekari i zdravstvene institucije savetovali primenu aspirina u preventivne svrhe, naročito protiv srčanog udara. Godine 2022. preporuke su sužene i sada se aspirin savetuje pacijentima koji su pretrpeli moždani ili srčani udar, kao i onima sa ugrađenim stentom.

Stručnjaci kažu da ova poruka nije dovoljno jasno preneta javnosti. Jedna od analiza pokazala je da mnogi pacijenti i dalje uzimaju ovaj lek, iako im nije potreban. Smatra se da je sve posledica određenih mitova koji prate aspirin.

Produžava životni vek

Većina starijih odraslih osoba koje nikada nisu imale srčani ili moždani udar neće imati koristi od aspirina. Velika studija iz 2018. godine, čiji je koautor bila i En Mari, pokazala je da svakodnevna niska doza aspirina ne produžava zdrav životni vek (definisan kao izbegavanje fizičkog invaliditeta, demencije ili smrti) kod zdravih osoba starijih od 70 godina.

Može da spreči srčane probleme

Ovo je tačno, ali samo u određenim slučajevima. Prethodna istraživanja su ukazivala da je svakodnevna mala doza aspirina dobra za zdravlje srca. Ipak, kasnije studije tvrde da terapija aspirinom može da poveća rizik od unutrašnjeg krvarenja.

Kod pacijenata koji su već imali srčani ili moždani udar, lekar će o terapiji odlučiti na osnovu individualnih potreba pacijenta. Dobro će proceniti da li koristi od primene leka prevazilaze moguće rizike.

Svim osobama koje nemaju srčane probleme, a žele da sačuvaju svoje dobro zdravlje, lekari savetuju održavanje zdrave telesne težine i krvnog pritiska, redovnu fizičku aktivnost i druge zdrave navike. Promene načina života i kontrola faktora rizika dokazano smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti, napominju stručnjaci.

Ako se prodaje bez recepta i u maloj dozi, aspirin je bezopasan

To što je neki lek dostupan bez recepta ne znači automatski da je bez rizika. Studija iz 2018. godine uočila je za 38 odsto veći rizik od krvarenja kod zdravih osoba koje su pet godina koristile aspirin kao način prevencije. Preporuka je da se aspirin svakodnevno uzima samo ako ga propiše lekar.

Ređa krv je uvek bolja - veće doze su efikasnije

Više u slučaju aspirina ne znači i bolje. Studije navode da je niska doza aspirina od 81 miligram dnevno jednako efikasna kao i visoka doza u prevenciji krvnih ugrušaka koji uzrokuju većinu srčanih i moždanih udara. Uzimanje većih doza, na primer 325 miligrama dnevno, povećava rizik od krvarenja, a nema dodatne koristi.

Uzimam aspirin i nemam problema sa krvarenjem, znači bezbedno je

To što do sada, na sreću, nismo imali krvarenje ne znači da je lek u potpunosti bezbedan.

Aspirin sprečava razvoj raka

Veza između aspirina i rizika od raka nije u potpunosti razjašnjena. Određena istraživanja su pokazala da osobe koje redovno uzimaju aspirin imaju manji rizik od određenih karcinoma, poput raka debelog creva.

Stručnjaci ipak ističu da su rezultati ovih studija složeni. Dugoročna analiza pokazala je da su starije osobe koje su uzimale aspirin radi prevencije prvog srčanog ili moždanog udara imale povećan rizik od razvoja raka. Analize navode da kod starijih osoba aspirin može da ubrza napredovanje karcinoma, zbog čega je potreban oprez u ovoj starosnoj grupi.

Ako neko drugi uzima dodatni aspirin, mogu i ja

To što neki lek pomaže našem članu porodice ili komšiji ne znači da je dobar i za nas. Lekar može da proceni rizik od srčanog udara i drugih kardiovaskularnih problema. Individualna procena rizika i plan prevencije najbolji su pristup. Stručnjaci navode da redovne godišnje kontrole postaju sve važnije kako starimo.

Stručnjaci savetuju da uzimamo aspirin samo ako to preporuči zdravstveni radnik. Nikada ne bi trebalo da počnemo samostalno svakog dana da koristimo ovaj lek, bez konsultacije sa lekarom.

(eKlinika)