Kosti i mišići menjaju se tokom godina: Koliko je sarkopenija opasna i može li da se uspori ili spreči?

Starenje donosi brojne promene u organizmu, a među najvažnijima su one koje pogađaju mišiće i kosti. Dok većina ljudi zna da sa godinama dolazi do smanjenja gustine kostiju, manje je poznato da istovremeno dolazi i do postepenog gubitka mišićne mase i snage.

Sarkopenija i rizik od padova i povreda

Ovaj proces poznat je kao sarkopenija i predstavlja jedan od glavnih razloga zbog kojih starije osobe imaju povećan rizik od padova, preloma i gubitka samostalnosti.

Stručnjaci upozoravaju da zdravlje kostiju i mišića ne može da se posmatra odvojeno. Slabiji mišići znače manju stabilnost i veću verovatnoću pada, dok krhkije kosti povećavaju rizik od ozbiljnih povreda kada do pada dođe.

Šta je sarkopenija?

Sarkopenija je progresivan gubitak skeletne mišićne mase, snage i funkcionalnosti koji se javlja kao deo procesa starenja.

Ovo stanje nije samo estetski problem, niti se svodi na smanjenje mišićne mase. Njegove posledice utiču na svakodnevno funkcionisanje, pokretljivost i kvalitet života. Kako mišići slabe, postaje teže ustati sa stolice, popeti se uz stepenice ili održavati ravnotežu tokom hodanja. Istovremeno, povećava se rizik od osteoporoze, padova i preloma, što može da dovede do gubitka nezavisnosti u starijem životnom dobu.

Kako se mišići i kosti menjaju sa godinama

Nakon tridesete godine života organizam postepeno počinje da gubi mišićnu masu. Procenjuje se da odrasla osoba između 30. i 60. godine izgubi oko 250 grama mišićnog tkiva godišnje.

Nakon sedamdesete godine proces se dodatno ubrzava, pa gubitak može da dostigne približno 15 odsto mišićne mase tokom svake decenije života. Ove promene ne utiču samo na snagu. Mišići imaju važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju jer svojim radom stimulišu njihovu obnovu i održavanje gustine. Kada mišićna masa opada, smanjuje se i opterećenje koje podstiče jačanje kostiju, zbog čega one postaju podložnije osteoporozi.

Zbog toga stručnjaci sve češće govore o povezanosti sarkopenije i osteoporoze kao dva procesa koji se međusobno dopunjuju i povećavaju rizik od preloma.

Glavni uzroci sarkopenije

Iako je starenje najvažniji faktor, ono nije jedini razlog razvoja sarkopenije.

Prirodni proces starenja

Sa godinama organizam sve teže stvara nove mišićne proteine, dok se postojeće mišićno tkivo brže razgrađuje. Posledica je postepeno slabljenje mišića i smanjenje njihove funkcije.

Nedovoljna ishrana

Mišićima su potrebni proteini i energija kako bi se obnavljali i održavali. Kada unos kalorija ili proteina nije dovoljan, organizam nema potrebne resurse za očuvanje mišićne mase.

Fizička neaktivnost

Sedentarni način života jedan je od najvažnijih faktora rizika za razvoj sarkopenije. Nedostatak redovne fizičke aktivnosti ubrzava gubitak mišićnog tkiva i dodatno slabi kosti.

Hronične bolesti

Dugotrajna oboljenja praćena hroničnom upalom, poput hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), mogu da naruše ravnotežu između izgradnje i razgradnje mišićnih proteina. Posledica je ubrzan gubitak mišićne mase i snage.

Zašto sarkopenija povećava rizik od preloma?

Kada osoba izgubi mišićnu snagu, pogoršavaju se ravnoteža, koordinacija i sposobnost brzog reagovanja tokom kretanja. To povećava verovatnoću padova, koji predstavljaju jedan od vodećih uzroka preloma kod starijih osoba. Ukoliko su kosti istovremeno oslabljene osteoporozom, čak i naizgled bezazlen pad može da dovede do ozbiljnih povreda kuka, ručnog zgloba ili kičme.

Zbog toga stručnjaci smatraju da očuvanje mišićne mase predstavlja važan deo prevencije osteoporoze i preloma.

Kako se prepoznaje sarkopenija?

Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu izgleda ili telesne težine. Lekari procenjuju više parametara, uključujući brzinu hodanja, snagu stiska šake, sposobnost ustajanja sa stolice,

učestalost padova, svakodnevnu funkcionalnost.

Često se koristi i SARC-F upitnik, koji pomaže u identifikaciji osoba sa povećanim rizikom od sarkopenije. Za preciznije procene mogu da se koriste i dijagnostičke metode poput DEXA skeniranja, koje omogućava merenje mišićne mase, telesne masnoće i gustine kostiju.

Fizička aktivnost kao najvažnija zaštita

Ishrana je izuzetno važan činilac zdravijih mišiča i kostiju tokom godina, važna, ali su bez fizičke aktivnosti njeni efekti ograničeni. Vežbe snage, odnosno trening sa opterećenjem, smatraju se najefikasnijom metodom za očuvanje mišićne mase i gustine kostiju tokom starenja. Redovno vežbanje može da uspori razvoj sarkopenije, poboljša ravnotežu i smanji rizik od padova i preloma.

Starenjem ne slabe samo kosti veći mišići, a upravo ta kombinacija predstavlja jedan od najvećih izazova za očuvanje pokretljivosti i samostalnosti u starijem životnom dobu. Gubitak mišićne mase, poznat kao sarkopenija, povećava rizik od osteoporoze, padova i preloma, ali se njegov razvoj može značajno usporiti.

Pravilna ishrana bogata proteinima, dovoljan unos vitamina D i omega-3 masnih kiselina, kao i redovna fizička aktivnost, predstavljaju najvažnije korake u očuvanju zdravlja kostiju i mišića tokom godina.

(eKlinika.rs)