Smanjena gustina kostiju povezana je sa većim rizikom od demencije kasnije u životu, otkrila je nova studija. Više od 55 miliona ljudi širom sveta ima demenciju. Očekuje se da će do 2050. godine ovaj broj porasti na 139 miliona ljudi. Studije navode da postoji veza između mineralne gustine kostiju i demencije. Nedavno su istraživači ispitali vezu između mineralne gustine kostiju i učestalosti demencije. Otkrili su da ljudi sa niskom mineralnom gustinom kostiju imaju veću verovatnoću da razviju demenciju. Iako ostaje nepoznato da li su to dvoje uzročno povezani, mineralna gustina kostiju važan je prediktor preloma, što može dovesti do gubitka nezavisnosti kod osoba sa demencijom. Dalja istraživanja su potrebna, jer nalazi pokazuju korelaciju, a ne uzročnost.
Ukoliko bi se znalo više o tome u kojoj meri postoji gubitak koštane mase pre početka demencije, moglo bi da se pomogne u razvoju preventivnih strategija koje optimizuju zdravlje i negu pacijenata sa demencijom.
Studija je objavljena u Neurology, medicinskom časopisu Američke akademije za neurologiju.
Loše zdravlje kostiju povezano sa većim rizikom od demencije
Za ovu studiju, istraživači su između 2002. i 2005. godine ispitali zdravstvene podatke 3.651 učesnika bez demencije koji su bili podvrgnuti rendgenskom snimanju da bi se procenilo zdravlje njihovih kostiju.
Istraživači su u svoju analizu uključili i demografske podatke, uključujući između ostalog nivo obrazovanja, status pušenja, nivo holesterola, rizik od komorbiditeta i podatke o genetskom riziku.
Pacijenti su u proseku bili stari oko 72 godine, a 57,9 odsto bile su žene. Pratili su ih oko 11 godina. Tokom praćenja, 18,8 procenata učesnika razvilo je demenciju, od kojih je 76,7 odsto dobilo Alchajmerovu bolest.
Na kraju, istraživači su otkrili da su niska ukupna mineralna gustina kostiju u telu i manja mineralna gustina kostiju u vratu femura (kosti koja povezuje butinu sa karlicom) povezani sa povećanim rizikom od demencije. Takođe su otkrili da je nizak rezultat trabekularne kosti – mera mikroarhitekture kostiju u donjem delu kičme – povezan sa povećanim rizikom od demencije.
Primetili su, međutim, da su njihovi nalazi u suprotnosti sa ranijim istraživanjima, jer ne podržavaju vezu između rizika od demencije i mineralne gustine kostiju lumbalnog dela kičme – pet kostiju u donjem delu kičme.
Takođe, u poređenju sa prethodnim studijama, otkrili su da niska mineralna gustina kostiju povećava rizik od demencije kod muškaraca, ali ne i kod žena.
Kako gustina kostiju utiče na zdravlje mozga
Na pitanje šta bi moglo da objasni vezu između niske gustine kostiju i rizika od demencije, dr Nahid Rianon, profesor porodične medicine sa McGovern Medical School na UTHealth Houston, koja nije bila uključena u studiju, rekla je za Medical News Today (MNT):
– Ovo je veoma vredna studija. Međutim, u studiji asocijacije kao što je ova, ne možemo biti sigurni da li niska gustina kostiju uzrokuje demenciju, nasuprot demencije koja uzrokuje nisku gustinu kostiju, u odnosu na gustinu kostiju i demenciju koja deli faktor rizika. Rezultati su veoma važni, jer su sva tri moguća objašnjenja od vitalnog značaja. Ako imaju zajednički faktor, na primer, od vitalnog je značaja da znamo šta je to da bismo izbegli obe smrtonosne bolesti. S druge strane, ako gubitak koštane mase uzrokuje demenciju, ili demencija uzrokuje gubitak kostiju, ključno je znati da to sprečite da jedan smrtonosni poremećaj izazove drugi fatalni poremećaj – zaključila je dr Rianon.
Dr Robert Wiggins, neurolog u kompaniji Novant Health, koji takođe nije bio uključen u studiju, složio se da je teško znati kako gustina kostiju može biti povezana sa demencijom. Dr Wiggins je rekao:
– Zdravlje kostiju i mozga zavise od složene interakcije između hormonalnih, nutritivnih, genetskih i drugih spoljašnjih faktora životne sredine. Ono što znamo jeste da će stvari poput hranljivih namirnica u ishrani i aktivnog načina života dovesti do poboljšanja zdravlja kostiju i mozga. Buduća istraživanja će istražiti da li postoji nešto svojstveno niskoj gustini kostiju što uzrokuje povećani rizik od demencije, ili da li faktor koji je zajednički za zdravlje kostiju i mozga uzrokuje ovu povezanost.
Dr Andrew Evans, neurolog u kompaniji Novant Health, koji nije bio uključen u studiju, takođe je rekao za MNT da se niska gustina kostiju i demencija mogu pojaviti slučajno iz uobičajenih uzroka. Dr Evans je primetio:
– I na nisku gustinu kostiju i na demenciju mogu uticati ishrana i vežbanje. Kod demencije je dokazano da ove aktivnosti i ponašanja mogu uticati na naše kognitivno zdravlje. Slično tome, osoba sa lošom ishranom i navikama vežbanja može imati nižu gustinu kostiju.
Ograničenja i implikacije studije o smanjenoj gustini kostiju i demenciji
Dr Wiggins kaže da, s obzirom na to da je većina pacijenata uključenih u ovu studiju bila u 70-im godinama i evropskog porekla, ova studija možda ne može da se primenjuje na druge populacije, iako su druge studije opisale slične asocijacije.
– Pošto ova studija pokazuje samo povezanost između zdravlja kostiju i mozga, moramo biti oprezni da ne pretpostavimo da smanjena gustina kostiju sama po sebi uzrokuje demenciju – primetio je on.
Dr Karen D. Sullivan, sertifikovani neuropsiholog i vlasnica I CARE FOR YOUR BRAIN u Pajnherstu, Severna Karolina, koja nije bila uključena u studiju, rekla je za MNT:
– Implikacije ove studije su da ljudi koji imaju nisku gustinu kostiju mogu biti izloženi većem riziku od razvoja demencije. Ova studija nadovezuje se na ubedljiv korpus istraživanja koja sugerišu da je održavanje integriteta zdravlja kostiju važan deo uspešnog starenja – primetila je dr Sullivan i dodala:
– Strategije zasnovane na dokazima za optimizaciju zdravlja kostiju nakon 50 godina uključuju davanje prioriteta visokokvalitetnim životinjskim/biljnim proteinima, polinezasićenim masnim kiselinama, voću i povrću sa visokim sadržajem kalijuma, vlaknima i namirnicama bogatim kalcijumom i vitaminom D koje imaju najveću podršku u istraživanju. Redovne vežbe opterećenja i otpora su takođe potrebne da bi kosti bile jake i zdrave dok starimo – zaključila je ona.
