Posle 50. godine rizik od osteoporoze naglo raste: Kako da izbegete tihi gubitak koštane mase i sačuvate kosti

Kosti su temelj i oslonac našeg tela, omogućavaju nam kretanje i štite najvažnije organe. Zdrave kosti su od suštinskog značaja za samostalnost i dobar kvalitet života, čak i u starijem životnom dobu. Lekari napominju da slabe kosti nisu obavezan deo starenja i da postoje jednostavne i lako primenjive mere prevencije koje mogu da nam pomognu da sačuvamo zdravlje kostiju.

Postoje načini zaštite zdravlja kostiju

Osteoporoza je bolest koju karakterišu niska koštana masa i propadanje koštanog tkiva. Ova sve učestalija bolest posledica je pada nivoa estrogena kod žena i testosterona kod muškaraca, a intenzivira se sa godinama. Ipak, u velikoj meri ona je posledica i nedostatka kalcijuma i vitamina D, loše ishrane, slabe fizičke aktivnosti i pušenja.

- Zdravlje kostiju je ključna komponenta našeg ukupnog blagostanja, naročito sa starenjem. Ipak, slabe kosti nisu neizbežan deo starenja. Postoje proaktivni koraci koje svako može da preduzme kako bi zaštitio svoj skelet - objašnjava dr Džejms Ros, ortopedski hirurg iz Baptist Health Orthopedic Care.

Bolesti kostiju

Osteoporoza je značajan zdravstveni problem, ali postoje i druga stanja koja utiču na zdravlje kostiju.

Osteopenija: stanje u kojem je mineralna gustina kostiju ispod normalnih vrednosti, ali još uvek nedovoljno niska da bi se dijagnostikovala osteoporoza. Često se smatra prethodnicom osteoporoze.

Pagetova bolest kostiju: hronično oboljenje koje remeti normalan proces obnove kostiju i može dovesti do toga da kosti vremenom postanu krhke i deformisane.

Osteomalacija: poznata i kao meke kosti, nastaje usled teškog nedostatka vitamina D i karakteriše se nedovoljnom mineralizacijom kostiju.

Rak kostiju je ređe stanje, ali primarni tumori kostiju, poput osteosarkoma, ili sekundarni karcinomi koji su metastazirali u kosti mogu da oslabe skelet.

Infekcije kostiju, kao što je osteomijelitis, mogu da izazovu ozbiljna oštećenja ako se ne leče na vreme.

Posledice slabljenja kostiju

Kada kosti izgube gustinu i postanu porozne, može da dođe do ozbiljnih posledica, kaže dr Ros. Najneposredniji rizik je povećana sklonost prelomima i posle manjih povreda ili čak nakon kijanja ili slučajnog udarca u neki predmet. Prelomi se najčešće javljaju na kuku, kičmi i ručnom zglobu i mogu dovesti do značajnih zdravstvenih problema.

- Kod osoba sa narušenim zdravljem kostiju, jednostavan pad može dovesti do teškog preloma i povreda koje nekada zahtevaju operativno lečenje i dugotrajnu rehabilitaciju, uz hroničan bol i smanjenu pokretljivost - navodi dr Ros.

Određeni faktori rizika mogu da povećaju verovatnoću razvoja oboljenja kostiju. Dobra vest je da većinu faktora rizika možemo da umanjimo zdravim navikama.

Faktori rizika

Prepoznavanje ličnih faktora rizika prvi je korak u prevenciji, kaže dr Hose Mena, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz Baptist Health Orthopedic Care.

Glavni faktori rizika su:

• Starost: gustina kostiju obično dostiže vrhunac u kasnim dvadesetim godinama, a zatim počinje da opada. Rizik od osteoporoze značajno raste posle 50. godine.
• Pol: žene su sklonije gubitku koštane mase, naročito nakon menopauze, zbog naglog pada estrogena, hormona koji štiti kosti.
• Porodična istorija: osteoporoza ili prelom kuka kod roditelja povećavaju rizik.
• Građa tela: osobe sitnije i mršavije građe imaju veći rizik, jer imaju manju koštanu masu koja se dodatno smanjuje starenjem.
• Hormonski status: nizak nivo estrogena kod žena ili testosterona kod muškaraca može da doprinese razvoju problema sa kostima.
• Ishrana: dugotrajan i nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D smanjuje gustinu kostiju.
• Životne navike: sedentaran način života, prekomerno konzumiranje alkohola i upotreba duvana negativno utiču na zdravlje kostiju.  

Kako se leče oboljenja kostiju?

Dijagnostikovanje problema sa gustinom kostiju je jednostavno. Najčešći dijagnostički metod je DXA skeniranje, koje meri mineralnu gustinu kostiju u kuku i kičmi. Ako se potvrdi stanje poput osteoporoze, lekar će napraviti plan lečenja prilagođen ličnim potrebama.

Uobičajeni pristupi lečenju su:

• Lekovi: bisfosfonati se često propisuju kako bi se usporio gubitak kostiju. Druge opcije mogu uključivati hormonske terapije ili novije lekove koji podstiču izgradnju kostiju.
• Suplementacija: dodaci kalcijuma i vitamina D često se preporučuju kako bi se organizmu obezbedili neophodni elementi za formiranje kostiju. Sve se sprovodi u dogovoru sa zdravstvenim radnikom.
• Fizikalna terapija: lekar ili fizioterapeut može da osmisli bezbedan i efikasan program vežbi za jačanje snage, bolju ravnotežu i pravilno držanje tela, čime se smanjuje rizik od padova.

- Lečenje se ne svodi samo na lekove. Ono podrazumeva sveobuhvatan pristup koji uključuje zdravu ishranu, ciljane vežbe i strategije prevencije padova, kako bi se pacijent zaštitio od povreda dok radimo na poboljšanju gustine kostiju - napominje dr Mena.

Tri načina zaštite zdravlja kostiju

Nikada nije kasno da počnemo da primenjujemo navike koje će osnažiti naše kosti,kaže dr Ros i izdvaja tri jednostavna načina.

Dovoljan unos kalcijuma i vitamina D

Kalcijum je osnovni mineral u kostima, a vitamin D je neophodan za njegovu apsorpciju.

Kalcijum se nalazi u mlečnim proizvodima (mleko, jogurt, sir), zelenom lisnatom povrću (kelj, brokoli) i namirnicama obogaćenim kalcijumom. Telo proizvodi vitamin D izlaganjem suncu, a ovog važnog vitamina ima i u masnoj ribi (losos, skuša), obogaćenom mleku i suplementima.

Redovno vežbanje

Vežbe sa opterećenjem i vežbe za jačanje mišića ključne su za izgradnju i očuvanje gustine kostiju. Preporučuju se vežbe koje zahtevaju kretanje protiv sile gravitacije, poput hodanja, trčanja, plesa i penjanja uz stepenice.

Vežbe za jačanje mišića, kao što su dizanje tegova, vežbe sa elastičnim trakama ili vežbe sa sopstvenom težinom, poput sklekova i čučnjeva, dodatno jačaju kosti i mišiće.

Zdrave životne navike

Svakodnevne navike direktno utiču na zdravlje skeleta. Lekari savetuju izbegavanje pušenja, jer je dokazano da pušenje smanjuje koštanu masu.

Potrebno je ograničiti unos alkohola, pošto prekomerna konzumacija može da ometa sposobnost organizma da apsorbuje kalcijum.

Važno je i održavanje zdrave telesne težine, jer pothranjenost može da poveća rizik od gubitka kostiju i preloma.

Primena ovih preventivnih koraka predstavlja vrednu investiciju u dugoročno zdravlje, pokretljivost i samostalnost, ističu dr Ros i dr Mena.

(eKlinika)