Vežbanje posle infarkta miokarda deluje na telo kao "polipilula", kaže dr Biljana Smiljković

Kontrolisano vežbanje, uz kvalitetni san, zdravu ishranu, dobru kontrolu stresa može da obezbedi kvalitetan život i posle infarkta miokarda. Lekari kažu da fizičko vežbanje u ovim uslovima deluje na telo kao "polipilula", smatra se da može da zameni neke lekove i da nas zaštiti od mogućeg naknadnog srčanog udara. Važno je napomenuti da je zabranjeno samoinicijativno smanjivanje doza lekova, odluku donosi isključivo kardiolog, na osnovu objektivnih dijagnostičkih parametara i kliničkog statusa pacijenta.

Insistira se na ravnomernoj distribuciji aktivnosti

Svi svetski vodiči savetuju u cilju prevencije kardiovaskularnih bolesti za zdrave osobe, 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno. Lekari podvlače da je dobro kontrolisana fizička aktivnost, prema preporuci lekara, takođe sastavni deo terapije i kod teških kardioloških bolesnika, pa i osoba posle preležanog infarkta miokarda.

Preporučujemo

– Standard koji se savetuje pacijentima nakon preležanog infarkta miokarda (Faza III – održavanje), jeste da pristup doziranju mora biti individualno prilagođen i postepen. Prema smernicama Evropskog udruženja kardiologa (ESC) i Američkog koledža sportske medicine (ACSM) inicijalna faza (Faza II rehabilitacije) počinje sa kraćim sesijama i nižim intenzitetom vežbanja. Cilj je da se postepeno dostigne standardna "doza" od 150 minuta nedeljno umerene aerobne aktivnosti. Ključna razlika je u tome što se kod pacijenata nakon infarkta, posebno u početnim fazama, insistira na ravnomernoj distribuciji te aktivnosti - kaže za portal eKlinika doc. dr Biljana Smiljković, specijalista sportske medicine, sa Instituta za Medicinsku fiziologiju „Rihard Burian“, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Češće i kraće sesije

Preporuka je da pacijent posle infarkta miokarda vežba većinu dana u nedelji, idealno 5 do 7 dana, sa kraćim sesijama od 20 do 60 minuta, umesto da pokušava da "nadoknadi" aktivnost u jednom ili dva duga treninga, savetuje dr Smiljković i navodi da postoji nekoliko glavnih razloga za ovakav pristup.

– Sigurnost i adaptacija: češći, kraći treninzi smanjuju akutno opterećenje srca i rizik od srčanih događaja izazvanih naglim naporom. Bolja kontrola faktora rizika: svakodnevna fizička aktivnost pomaže u boljoj stabilizaciji nivoa glukoze u krvi i krvnog pritiska tokom celog dana. Kreiranje navike: dnevna rutina značajno poboljšava dugoročnu posvećenost i pridržavanje programu vežbanja, što je ključ uspešne sekundarne prevencije. Dakle, iako se cilja ista ukupna minutaža, za pacijente posle infarkta je izuzetno bitno da fizička aktivnost bude ravnomerno raspoređena kroz celu nedelju, što je bolji pristup od retkih, intenzivnih napora -  precizira dr Smiljković.

Koji se oblici vežbanja savetuju pacijentima posle srčanog udara?

Pacijentima koji su preležali infarkt miokarda prvenstveno se savetuju aerobni oblici vežbanja, umerenog intenziteta, poput brzog hodanja, vožnje sobnog bicikla, plivanja (uz odobrenje lekara) i laganog aerobika ili plesa.

- Ove aktivnosti se lako doziraju, svode na minimum nagle skokove krvnog pritiska i najefikasnije poboljšavaju kardiorespiratornu kondiciju pacijenta. Nakon početne faze, savetuju se i vežbe snage, ali sa niskim opterećenjem i visokim brojem ponavljanja, na primer 10-15 ponavljanja, kako bi se postepeno povećala mišićna masa - kaže dr Smiljković

Koji oblici vežbanja se ne preporučuju posle infarkta miokarda?

– Aktivnosti koje se ovim pacijentima ne preporučuju obuhvataju intenzivne takmičarske sportove, podizanje teških tegova, statičke vežbe snage sa velikim opterećenjem i aktivnosti koje zahtevaju nagli, maksimalni napor (poput sprintova), jer one nose visok rizik od nastanka ponovne ishemije srca i aritmija  - napominje dr Biljana Smiljković.

Sagovornica portala eKlinika kaže i da pacijent mora da bude edukovan da trenutno prekine vežbanje ukoliko iskusi bilo koji od sledećih simptoma:

• Bol ili nelagoda u grudima, vratu, vilici ili ruci.
• Izuzetna kratkoća daha, koja je nesrazmerna intenzitetu vežbanja.
• Vrtoglavica, omaglica ili presinkopa (osećaj blizu nesvestice).
• Izrazito nepravilan rad srca ili osećaj preskakanja.
• Prekoračenje gornje granice ciljane srčane frekvencije koju je definisao kardiolog/specijalista sportske medicine.

Kada je bitno da potražimo hitnu medicinsku pomoć?

– Pacijent bi trebalo da potraži hitnu medicinsku pomoć ukoliko se gore navedeni simptomi (posebno bol u grudima) ne povuku brzo nakon prestanka vežbanja i odmaranja, ili ako su simptomi praćeni izrazitom bledilom, hladnim znojem, kolapsom ili produženom vrtoglavicom. To su potencijalni znaci akutnog pogoršanja stanja - naglašava dr Smiljković.

Provera srčane frekvencije tokom vežbanja

Doktorka ističe i da je provera srčane frekvencije tokom vežbanja izuzetno bitna, jer predstavlja najvažniji parametar za doziranje intenziteta fizičkog vežbanja kod kardioloških pacijenata.

– Pacijent mora vežbati unutar bezbedne "ciljane zone srčane frekvencije" koja je određena na osnovu inicijalnog testa opterećenja. Redovna provera srčane frekvencije osigurava da vežbanje bude i efikasno i sigurno - navodi dr Biljana Smiljković.

Zašto je fizička aktivnost "polipilula"?

Kako bi se sprečile navedene komplikacije bitno je da se vežbanje sprovodi pod nadzorom stručnjaka i kontinuirano. Dobra fizička aktivnost predstavlja i efikasnu nefarmakološku terapiju za pacijenta nakon preležanog infarkta.

– Često se naziva i "polipilulom" zbog svog višestrukog pozitivnog dejstva. Njeno dejstvo na kardiovaskularni sistem i metaboličke faktore (snižavanje krvnog pritiska, kontrola lipidnog statusa i glikemije, anti-inflamatorno dejstvo) deluje udruženo sa farmakološkom terapijom. Iako je apsolutno zabranjeno samoinicijativno smanjivanje doza lekova, moguće je da kod pacijenta, uz striktno pridržavanje režima vežbanja i dugoročnu stabilizaciju ključnih faktora rizika (na primer,  normalizacija pritiska, holesterola ili šećera), dođe do smanjenja doza određenih lekova. Ovu odluku, međutim, isključivo donosi kardiolog, na osnovu objektivnih dijagnostičkih parametara i kliničkog statusa. Uspešna fizička aktivnost optimizuje zdravlje i može smanjiti potrebu za lekovima, ali je temelj stabilnosti i dalje je saradnja sa kardiologom - precizira dr Biljana Smiljković.

"Polipilula"je kombinacija nekoliko generičkih lekova, kombinovanih u jednoj piluli, za koju se veruje da može da smanji broj infartka miokarda.

Holistički pristup rehabilitaciji

Najuspešniji oporavak posle infarkta miokarda zasniva se na sveobuhvatnim merama zaštite zdravlja pacijenta.

– Takođe, u ovoj grupi pacijenata pravilan odmor i regeneracija su jednako ključni kao i fizičko vežbanje, jer se adaptacija srca odvija tokom perioda odmora. Redovan i kvalitetan san, 7 do 9 sati tokom noći, od vitalnog je značaja, jer nedostatak sna dokazano povećava nivo inflamacije,srčanu frekvenciju i krvni pritisak, čime se direktno ugrožava kardiovaskularna stabilnost. Holistički pristup rehabilitaciji pacijenata nakon preležanog infarkta obuhvata i kvalitetnu ishranu i kontrolu stresa. Ishrana je bazirana na mediteranskom modelu, bogata omega-3 masnim kiselinama i vlaknima. Hronični stres je  snažan okidač simpatičke aktivnosti, mora se stoga aktivno regulisati kroz tehnike relaksacije, jogu ili psihološku podršku - zaključuje dr Biljana Smiljković.

(eKlinika)