Od korone do dijalize - Marijin život se promenio za nekoliko meseci: Moji bubrezi neće ozdraviti, čekam poziv

Marija Mitković je jedna od onih osoba čiji se život gotovo u trenutku okrenuo naopako. Sa oko 1.700 osoba u Srbiji sada čeka onaj čuveni poziv koji će promeniti sve. U njenom slučaju to pre svega znači da nije vezana za dijaliznu mašinu bez koje telo ne bi moglo da izbaci nagomilane toksine zbog bubrežne insuficijencije.

Povišeni urea i kreatinin kao alarm: 

Junakinja naše priče Marija Mitković je rođena 17. 10. 1979. godine u Kruševcu. Živi u selu Gornja Zleginja u opštini Aleksandrovac župski, sa suprugom Zoranom i njenim roditeljima.

Preporučujemo

Zna se koliko je Župa lepo mesto za život, poznato po vinovoj lozi i kvalitetnim, vrhunskim vinima. Tako i naša sagovornica živi okružena predivnom prirodom, u društvu vrednih i radnih Župljana. Nadamo se da će nam o blagodetima i lepoti Župe pripovedati i kada reši svoj zdravstveni problem, bude zdrava i ponovo u potpunosti srećna.

- Sve je počelo 2022. godine kada sam preležala korona virus. Redovnom kontrolom krvne slike saznajem da su mi povećane vrednosti kreatinina i uree. Na pregledu kod interniste dobijam savet da se konsultujem sa nefrologom radi daljeg lečenja i da redovno radim kontrolu krvne slike. Odlazim na pregled, radim dodatne preglede na retke bolesti, sve je u redu, a kreatinin i urea su u porastu, vrednosti su sve veće. Na ultrazvučnom pregledu saznajem da su mi bubrezi manje veličine, oba su po 8,5 cm. Tada shvatam da je moje zdravlje narušeno i da treba da preuzmem neke adekvatne korake - priseća se u razgovoru za naš portal kako su počele njene nedaće.

Foto: Marija Mitković/privatna arhiva

Hitna hospotalizacija, kateter i prva hemodijaliza

Odlaskom na VMA dobija iste odgovore na pregledima, ali joj ne rade biopsiju koja je bila zakazana. Rečeno joj je da bi bila izložena riziku a odgovor zašto njeni bubrezi ne rade kako treba ne bi dobila.

- Dolazi avgust 2022. godine, vreme odmora i uživanja, prave se uveliko planovi za putovanje. Meni nije dobro, otiču mi zglobovi, osećam se umorno i nemam apetit. Kontrolom krvne slike saznajem da su sada vrednosti kreatinina previsoke, 840 mmola/l. I tako... 15. 09. 2022. dolazi do hitne hospitalizacija, plasiranja katetera i prve hemodijaliza. Posle mesec dana radim fistulu na VMA kako bih imala bolje dijalize - objašnjava Marija kako je došlo do toga da joj dijaliza postane neophodna a novi bubreg spas.

Ovako izgleda život na dijalizi: Marija veruje u dobrotu ljudi i nada se, zahvalna sestri

Dijalizira se tri puta nedeljno (ponedeljak, sreda, petak) po 4 sata (13–17 časova) u dijaliznom centru u Kruševcu. Dijalize, kaže, uglavnom protiču dobro, vodi računa o unosu tečnosti i o ishrani, odnosi oko 1,5 litar između dijaliza. Vreme na dijalizi Marijan provodi u čitanju neke dobre knjige, tako joj vreme prođe mnogo brže.

Posle šest meseci dijalize odradila je sve potrebne rezultate za kadaveričnu transplantaciju. Nažalost, nema adekvatnog donora u svojoj porodici, svi su suprotnih krvnih grupa. Brat od strica je želeo da Mariji bude donor, ali naš zakon to ne dozvoljava.

- Sa suprugom odlazim u Beograd na razgovor o unakrsnoj transplantaciji, ali dobijamo odgovor kako se to kod nas ne radi (razočarenje). Na listi za kadaveričnu transplantaciju sam tri godine i čekam svoj - najvažniji poziv u životu. Međutim, kako sve to sporo ide kod nas, odlučujem da potpišem ugovor sa fondacijom Budi human. Sve potrebne informacije za transplantaciju u inostranstvu dobijam od Ivane Jović iz udruženja „Donorstvo je herojstvo“, na čemu sam joj jako zahvalna. Novac se polako prikuplja i uz Božju pomoć sve će biti kako treba. Moja velika podrška u mojoj životnoj borbi je moja porodica i moja rođena sestra Mirjana sa njenom porodicom. Sestro, hvala ti što si tu za mene, u dobru i zlu, što si moj oslonac, a i rame za plakanje, volim te. Sestrić i sestričina su se organizovali u humanitarnim bazarima i žurkama kako bi prikupili deo novca za transplantaciju. Velika suma novca je u pitanju koju moja porodica i ja ne možemo sami da prikupimo. Tu su i moji Župljani koji su jako humani, hvala im što pomažu svima kojima je pomoć potrebna, pa i meni - naglašava naša sagovornica.

Foto: Fondacija Budi human

Ljudi ne znaju dovoljno, mislili su da će bubrezi posle dijalize da joj „ozdrave“: Osmeh je lek

Što se tiče edukacije ljudi o doniranju organa, mišljenja je da moramo još mnogo da radimo na tom polju.

- Mnogi moji prijatelji su mislili da ću ja biti izvesno vreme na dijalizi i da će moji bubrezi posle toga da „ozdrave“. Nažalost, neće, jedini „lek“ za mene je transplantacija. Iskreno se nadam da će se nešto ubrzo promeniti i da će ishod biti pozitivan. A do tada, dragi moji saborci, svaki drugi dan na dijalizu, a u mislima na nekom mnogo lepšem mestu. Zdravim osobama poručujem da čuvaju svoje zdravlje, upute osmeh drugima, jer osmeh je najlepši lek. Kako otac Tadej kaže: „Kakve su ti misli, takav ti je i život“. Živi mi bili! - najpozitivnijim i vrednim porukama završava svoju ispovest za eKlinika portal optimistična Župljanka Marija Mitković.

(eKlinika.rs)