Jasmina Matić (56) i njen suprug Dragan (59) su mladi stupili u brak 1986. godine. Samo tri godine kasnije krenula su velika Draganova zdravstvena iskušenja. Njihova priča je još jedan dokaz da kada postoji snaga unutar najvažnije zajednice ništa nije nemoguće i nijedna borba nije uzaludna.
Neprekidna borba: oštećenje bubrega, borba za potomstvo…
– Suprug je 1989. godine imao operaciju na kojoj je ustanovljeno da ima oštećenje bubrega. Iako smo znali da će vremenom kad-tad doći do dijalize, lečili smo se od steriliteta i uspeli da dobijemo sina Željka. Nedugo posle njegovog rođenja suprugovo stanje se pogoršalo i konačno 1997. godine kreće sa dijalizom. Kad nastupe takvi problemi u nekoj porodici, tužne priče i trenuci su brojni, pa je tako bilo i kod nas. Međutim, borili smo se dan za danom – priča za eKlinika portal Jasmina Matić iz Male Krsne kod Smedereva.
Sreća u nesreći i Jasminina intuicija: Dragan dobija bubreg
Iako je Dragan tada bio mlad i aktivni sportista, dijalizu je teško podnosio. Jasmina opisuje da je nekada bio toliko umoran i bez snage da nije mogao da se poigra sa sinom.
– Sa početkom dijalize, uradio je tipizaciju tkiva i bio na listi čekanja. Onda je došao 2. septembar 1999. kada smo dobili poziv sa VMA da je potencijalni primalac organa. Iako sam znala proceduru i da poziv ne znači automatski i da će dobiti organ, moja intuicija govorila je da će baš tada on biti taj. Tako je i bilo. Dobili smo 22 godine normalnog porodičnog života – jednostavno objašnjava Jasmina jednu od najvećih dobiti uspešnih transplantacija.
Normalan život porodice prekida pandemija
Naša sagovornica konstatuje da je tim činom njihov sin odrastao u funkcionalnoj porodici kao što je to bio slučaj sa svim njegovim drugarima koji nisu imali kao otežavajuću okolnost bolest nekog od roditelja. Što se tiče odnosa između nje i supruga, rekla nam je: tišina im je nekad više govorila od reči.
Nažalost, sa dolaskom pandemije korona virusa, infekcija pogoršava rad Draganovih bubrega. Stanje se nekako održavalo zahvaljujući krvnoj plazmi, ali je virus ipak uspeo da napravi problem u celom organizmu. Ponovo počinje sa dijalizom, a tada saznaju i da postoji mogućnost da se uradi retransplantacija.
Dragan, Željko i Jasmina: Kad je porodica jaka i zdrava, nebo je granica Foto: Jasmina Matić
Zašto sam odlučila da mužu dam bubreg
– Moja odluka da budem donor svom suprugu bila je moj lični stav. Nije to bila ni žrtva, ni milosrđe. Jednostavno, to je bila moja želja da pomognem i vratim srećne, zdrave dane mojoj porodici. Da pobedim dijalizu i nadoknadim vreme koje nam je mašina uzela. Verovala sam i imala poverenje u medicinske stručnjake sa VMA da moje zdravlje neće biti narušeno i da će mi kvalitet daljeg života biti isti. Dostojanstvo i normalan život su se opet vratili u naš dom 8. decembra prošle godine, kada smo uradili transplantaciju. A što se tiče operacije, samo me podseti ožiljak na levoj strani i ništa više. Sve ostalo je isto – priča nam Jasmina u želji da se sruše brojne stigme i širi svest o važnosti donorstva.
Porodica je stub za sve životne bitke
Ne smatra sebe ni herojem, jer je, kako kaže, to uradila za svoju porodicu kako bi nastavili tamo gde su stali.
– U svim životnim bitkama koje smo vodili zajedno, kada je jedan pao, drugi je bio tu. Kada je porodica dobro, sve je dobro. Ako je to rešenje, potrebno je samo da postoji mogućnost da se bude živ donor (za šta postoje rizici ali i stroge zakonske odredbe, propisi i uslovi koje kontroliše i sprovodi Etička komisija – prim.aut) i pogledati u svoje srce. Snagu i sve ostalo daje upravo ta porodica jer kada ima zdravlja i svi drugi problemi se daju rešiti. Porodica je blagoslov, a naša je dobila i drugu šansu da verujemo u budućnost i zajedno uživamo sa nadom da ćemo dočekati i da uživamo sa svojim unucima, srećni i zdravi – optimizam i pozitivne misli ne napuštaju našu sagovornicu.
Zajedno i u humanitarnim akcijama Foto: Jasmina Matić/Privatna arhiva
Ko su pravi heroji i kome idu Jasminine molitve
Humanost je izgleda u genima članova porodice Matić. Tako se sin Željko pored ostalog bavi humanitarnim radom, svestan važnosti donorstva, koje je za život njegove porodice učinilo mnogo. Nedavno je u Smederevu organizovan humanitarni skup automobila za Jelenu, devojku koja čeka transplantaciju bubrega. Željko posećuje takve manifestacije, a podržavaju ih i njegovi roditelji. Nečije DA u trenutku moždane smrti spašava ili čini dužim i srećnijim živote više porodica – čini se da nema boljeg primera za to od naše sagovornice i njenih voljenih.
– Za mene su istinski heroji upravo ljudi iz porodica koji su u teškim trenucima, kada je život ugašen nekom od njihovih članova, nesebično dozvolili da drugi slave život i nastave dalje, iako je to za njih neverovatno teško. Nema je data ta mogućnost čak 22 godine. Iako sam ja sada donor svom suprugu, nikada nismo i nećemo zaboraviti u molitvi porodicu koja nam je tu šansu dala – najvažnijom porukom završava ispovest za naš portal Jasmina Matić.
