Poziv na Miholjdan bio je treća sreća: Pavle više nije između života i smrti, već u zagrljaju porodice

- I sad mi oči zasuze kad se setim Viktorovog vriska "Tataaaa!" i Pavlovih reči: "Rekao sam da ću doći brzo" - opisuje Suzana Vasiljević u razgovoru za eKlinika portal pod jakim emocijama prvi porodični susret nakon suprugove uspešne transplantacije jetre, uz pregršt važnih poruka

Posle velike borbe i 19 godina života sa neizlečivom bolešću jetre, Pavle Lazarević (1982) je 13. oktobra transplantiran u UKCS i došao je kući, svom sinu Viktoru i porodici. Za nepuna tri meseca tri puta je bio pozivan, dva puta nažalost vraćan, a taj treći poziv, na Miholjdan, bio je najvažniji poziv u njegovom životu.

Sve je još sveže, oporavak traje: Treća sreća zahvaljujući velikom srcu porodice donora

Preporučujemo

- Sve je i dalje sveže i oporavak traje. Verujem da ćemo tek nakon nekoliko meseci osetiti pun potencijal transplatacije i udahnuti život punim plućima. Svakako, nadamo se budućnosti sa manje stresa, straha i boli i više slobode - kaže ushićeno u razgovoru za eKlinika portal njegova supruga Suzana Vasiljević.

Nedavno se Pavlu stanje pogoršalo, i to brzo nakon što je drugi put vraćen posle poziva kada se pojavio organ i mogućnost da bude transplantiran. No, i to se događa onima koji čekaju spasonosni poziv: kada neko u trenutku najveće boli da saglasnost za doniranje organa nikada se ne poziva samo jedan kandidat, a životno ugroženiji dobija organ.

Pavle je vraćan dva puta, a njegova supruga Suzana i pored šoka i teške situacije obećala je da će eKlinici javiti radosne vesti posle trećeg poziva, treće sreće.

Tako je i bilo. Dogovorile smo da kada Pavle stigne kući objavimo radosne vesti: jedan mladi život se nastavlja, spašen je zahvaljujući srcu i velikoj humanosti porodice donora, kao i umeću i trudu lekara. Ali ne samo jedan život, Pavlov, već još nekoliko života.

Prvi zagrljaji po dolasku kući: "Rekao sam da ću doći brzo"

Kako je izgledao prvi susret?

- Izlazak iz bolnice, tačnije moj susret s Pavlom, taj naš zagrljaj uz reči "Uspeo si! Uspeli smo! Bravo!" i Pavlov prvi susret sa detetom ne mogu rečima opisati. I sad mi oči zasuze kad se setim Viktorovog vriska "Tataaaa!" i Pavlovih reči: "Rekao sam da ću doći brzo". Deca su nešto posebno i daju ti energiju koju niko drugi ne može. Ljudi misle da smo mi heroji, ali heroji su upravo ljudi koji daju saglasnost. Zamislite koliko porodica poput naše postoji, koliko sestara, braće, roditelja i dece svakodnevno strepi uz telefon, nadajući se tom jednom pozivu koji može promeniti sve? - u dahu opisuje Suzana Vasiljević i ne propušta da opet spomene porodice donora.

Tata i sin će konačno moći da uživaju u brojnim aktivnostima koje su pre transplantacije bile samo san Foto: Suzana Vasiljević/privatna arhiva

Još jedna divna vest, još spašenih i produženih života

Ponavlja da neizmernu zahvalnost duguju porodici donora, koja je u trenutku njihove najveće boli, smogla snagu i rekla "DA" doniranju organa. Suzana Vasiljević daje nam još jednu važnu i ohrabrujuću informaciju:

- Prekjuče je transplatiran i jedan Miloš, Pavlov saborac, dečko koji je poslat kući to veče kada je Pavle izabran. Još jedna porodica je smogla snagu i rekla "DA" i time će spasiti Miloša i još nekoliko života! Milošu želimo brz oporavak i nadamo se da će se ovakve vesti nastaviti kako do kraja godine tako i kontinuirano u predstojećoj, čime će veći broj pacijenata dočekati taj dugo očekivan poziv. Ogromna podrška za sve one koji čekaju! Zajedno možemo sve! - naglašava Viktorova mama i Pavlova supruga, uz podsećanje da jedan donor znači čak do 8 spašenih života.

Svaka transplantacija je prilika da se ponovo diše, voli, živi...

Suzana Vasiljević podseća i da je transplatacija jetre jedna od najsloženijih hirurških procedura u medicini, ali to nije samo medicina. To je, kaže, hrabrost. Plemenitost. Humanost u najčistijem obliku.

- Svaka transplatacija znači novi početak - mogućnost da se ponovo diše punim plućima, da se bez ograničenja jede, pije, hoda, radi, voli. Zato je svaka odluka o doniranju organa zapravo poklon ne samo jednom čoveku, već celim porodicama koje zajedno dobijaju novu priliku za život. Drago mi je da se situacija u Srbiji, po pitanju transplatacije organa, popravila i da je Pavle dočekao organ u svojoj zemlji. Od početka 2025. godine 19 porodica je reklo "DA" i 96 pacijenata je dobilo šansu za novi i bolji život. Krenuli smo malo da se osvešćujemo i veći je broj saglasnosti, ali to može i mora mnogo bolje. Uprkos ohrabrujućem trendu, broj donora je i dalje nedovoljan. 1800 ljudi i dalje čeka... Među njima je i oko 40. dece. Za svakog od njih čekanje predstavlja svakodnevnu borbu sa ograničenjima koje bolest nameće, sa neizvesnošću koja traje mesecima, a nekad i godinama - upozorava sagovornica našeg portala.

Foto: Suzana Vasiljević/privatna arhiva

Stid zbog sakupljanja novca za lečenje

Suzana Vasiljević je u porodičnoj borbi uz supruga prošla mnoge stvari o kojima ne ćuti, ali o kojima nije lako ni govoriti. Jedna od njih je stid, koji neki ljudi teško prevaziđu kada im je novac neophodan za lečenje. Opet, na žalost, svedoci smo sms lečenja kao jedine mogućnosti i mnogih situacija koje ne bi bile rešene da nije ljudi dobre volje koji žele da pomognu.

I njima je bilo veoma teško i emotivno da se pokrene broj u Fondaciji "Budi human" i da se krene u sakupljanje novca za Pavlovo lečenje.

- Kad vidite na Fondaciji sliku nekog svog i poziv za pomoć javlja se neprijatnost i uznemirenost. Suočavali smo se sa mislima i strahovima i pitanjima na koje nismo imali odgovor. Jedan od ključnih izvora motivacije bilo nam je dete i san o budućnosti, o tim nekim običnim stvarima koje su nam tad delovale daleke. Sredstva su se skupila jako brzo i ovom prilikom želim da se još jednom zahvalim svima koji su na bilo koji način učestvovali i pomogli - ima Suzana potrebu da objasni i ovaj deo Pavlovog lečenja, pre svega zbog transparentnosti i opet zahvalnosti dobrim ljudima:

Nada da neće doći do nepredviđenih okolnosti i želja da se novac preusmeri nekome kome je potreban

- Napominjem da se prikupljene donacije na Pavlovom računu fondacije "Budi Human" mogu utrošiti isključivo namenski za plaćanje troškova lečenja. Mi nemamo pristup tom novcu i novac se ne može fizički podići sa računa i koristiti u druge svrhe. Plaćanje lečenja vrši Fondacija na osnovu dostavljenog predračuna/računa za plaćanje. Zbog mogućih komplikacija koje se dešavaju nakon transplatacije (npr. odbacivanje organa) i same prirode bolesti (povratak iste) sav prikupljeni novac će i dalje stajati na računu Fondacije "Budi human", ali mi se nadamo da neće doći do nekih nepredviđenih okolnosti. Naša želja je svakako da se nakon završetka pavlovog lečenja sav prikupljeni novac preusmeri na druge korisnike fondacije.

Zahvalnost je neizmerna: Od lekara, dobrih ljudi do Boga što je uslišio molitve

Za kraj, opet hvala... I moramo to razumeti, slušati, apelovati na ljude da ne preskaču tekstove o transplantacijama i doniranju organa jer se ovakve stvari ne dešavaju uvek nekom drugom...

- Hvala još jednom svima vama što ste bili deo naše borbe i što ste i dalje uz nas.

Hvala porodici donora, hvala lekarima i celokupnom medicinsko osoblju UKCS, kao i lekarima sa KBC "Zvezdara", gde se Pavle lečio godinama. Veliko hvala članovima udruženja "Zajedno za novi život"  koji su nam ogromna podrška, koji su nesebično delili svoja iskustva i zahvaljujući kojima smo došli do važnih informacija. I hvala Gospodu Bogu što je uslišio sve naše molitve - zahvalna je Suzana Vasiljević.

Podizanje svesti, edukacija javnosti i otvoren razgovor o donorstvu ključni su koraci ka napretku u ovoj oblasti jer doniranje organa nije samo medicina. To je odluka o tome kakvo društvo želimo da budemo. Nema veće humanisti nego spasiti nečiji život, kada znaš da neko živi zahvaljujući nekom tvom! Da i kada odeš, ostaješ!