Smrt bližnjeg kida dušu, a samo je jedan način da se pretvori u život: Viktorov tata Pavle u bolnici čeka treću sreću
- Teško je. Pavlovo stanje se pogoršalo i on je od ponedeljka u bolnici, ali ja verujem u njegovu snagu, i spas nalazim u veri i nadi da lek postoji i da će njegov telefon opet da zazvoni - nada se u potresnoj ispovesti za eKlinika portal Suzana Vasiljević, čiji suprug Pavle je u kratkom periodu dobio dva poziva koja znače život, a i dalje je bez "nove" jetre
Pavle Lazarević (1982) je otac trogodišnjeg dečačića Viktora i suprug Suzane Vasiljević, sagovornice eKlinika portala. Sa njihovih porodičnih fotografija isijava ogromna ljubav. Iskreni, široki osmesi zajedništva, podrške, nade. Ko bi poverovao da budućnost ove gotovo opipljive sreće zavisi od jednog telefonskog poziva?
Hronologija hoda po mukama: Remisija, relaps, komplikacije...
Preporučujemo
Povišen nivo ALT vrednosti u analizi krvi upućuje na neko od 10 stanja
Ultrazvuk otkrio vaskularne komplikacije koje izazivaju kozmetički fileri
Suzana nam priča da je dijagnoza penetrantne forme Kronove bolesti sa lokalizacijom na ileumu i kolonu (Morbus Crohn, non specificatus A2 B1 L3+p ileocolitis K50.9), uz perianalnu fistulu i EIM u vidu PSC (Cholangitis sclerosans primaria K83.0) Pavlu postavljena 2006. godine. Ipak, adekvatnom terapijom uspeo je da dovede bolest pod kontrolu, pa je 2014. i 2015. godine lečen biološkom terapijom. Nakon toga postignuta je remisija bolesti zbog čega je biološka terapija prekinuta.
Usled relapsa bolesti 2021. godine indukovan je novi ciklus ANTI TNF terapije. U avgustu 2023. godine došlo je do progresije, kao i do komplikacija PSC-a u vidu skoka bilirubina i hidropsa žučne kese, te je indukovana holecistektomija (Cholecystitis, non specificata K81.9).
Lekari su Pavla zadržali u bolnici i na sve moguće načine pokušavali da mu pomognu. Tada je započela obrada radi transplatacije jetre. U decembru 2023. godine biva ponovo hospitalizovan usled pogoršanja stanja, kada je ustanovljeno da je transplatacije jetre za njega jedino rešenje. Na listu čekanja je stavljen 18. jula ove godine.
Više hospitalizacija u Srbiji zbog lošeg stanja, pa odlazak u inostranstvo: Borba traje, i ne prestaje
No, porodica i prijatelji su u rovovskoj borbi za Pavlov život već duže vreme. Tako je bilo i pre saznanja da će mu biti potreban organ bez koga se ne može, jer je u pitanju centralna laboratorija našeg organizma.
- Od januara do marta 2024. smo preko fondacije "Budi human" skupljali novac za Pavlovo lečenje. Zahvaljujući humanim ljudima za samo 2 meseca je sakupljeno 100. 000 evra. 31.05. 2024. je išao na lečenje u Tursku u bolnicu Acibadem Atakent, kada mu je nakon intervencije "otvoren" ceo bilijarni sistem. Urađena mu je dilatacija žučnih puteva, što podrazumeva proširenje segmenta žučnog puta balonom kako bi se otvorio suženi deo. U avgustu 2024. ponovo je išao u Tursku na kontrolu i vađenje stentova jer oni ne smeju dugo da budu u žučnim kanalima. Nakon toga je nastavio lečenje u Srbiji i više puta bivao hospitalizovan zbog pogoršanja zdravstvenog stanja - opisuje Suzana Vasiljević detaljno kakvo je stanje bilo prošle godine i šta je sve porodica podnela.
Život u čekanju poziva, rađanju i rušenju nade: Kako ostati čovek, zahvalan i verujući
Samo oni koji žive sa svešću da taj jedan poziv zaista jeste most između života u strahu i neizvesnosti, i nekih bezbrižnih dana o kojima dok se to ne desi samo sanjaju, znaju koliko je teško.
Veoma je komplikovano, verovatno i nemoguće "staviti se u tuđe cipele". Mi, koji (trenutno?) nemamo takve probleme i ne bavimo se nečim što nas lično ne dotiče, ne možemo znati kako je nekome kada sazna da je član porodice doživeo moždanu smrt. Isto tako ne možemo znati ni kako je nekome kome je jedina nada da porodica u trenuku najveće boli potpiše saglasnost za doniranje organa.
Suzana, naša sagovornica, zna. Ali, zna i ono što ne biste mogli ni da zamislite: kako je to kada se pojavi nada, pa se i ona izjalovi. Zna i kako posle takvog događaja - ali ne jednog nego dva, ostati čovek, verovati i biti zahvalan. Pa i kada se slomiš, moraš dalje sa osmehom...
"Zamislite koliko je porodica poput naše, koje čekaju..."
Za samo dva meseca, Pavlov telefon je istim povodom zazvonio isto toliko puta. Prvi put, 27. jula ove godine, Suzana Vasiljević je zapisala:
- Juče je u najtežem trenutku, jedna porodica smogla snage da kaže "DA". To "DA" će spasiti nekoliko života! Odluka o doniranju organa je čin najveće humanosti i nesebičnosti. To je darivanje novog života onima koji ga čekaju godinama. Zamislite koliko porodica poput naše postoji, koliko braće, sestara, roditelja i dece svakodnevno strepi uz telefon, nadajući se tom jednom pozivu koji može promeniti sve. Juče je oko podneva i Pavlu je zazvonio telefon. Nepoznat broj. "Dobar dan Pavle. Doktorka Nina sa Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije na vezi. Imamo donora koji odgovara Vašoj krvnoj grupi. Za sat i po-dva budite na Urgentnom centru. Znate proceduru. Pozvaćemo još dva kandidata. Onaj ko bude najkompatabilniji biće transplatiran."
"Sva tri kandidata su bila jako slična..."
I nastavila dramu...
- Muk. Šok. Neverica. Sreća. Radost. Strah. Ogroman strah. Rolerkoster emicija.
Dan pun strepnje i straha od neizvesnosti. Nakon detaljnih pregleda i pretrega, uveče oko 20h, doktori su ušli u Pavlovu sobu i saopštili mu da, na žalost, nije on izabran. Sva tri kandidata su bila jako slična i oni su se odlučili za kandidata koji je bio najduže na listi čekanja. Svakako, mi smo zahvalni porodici donora i izabranom kandidatu želimo svu sreću i dug život sa novom jetrom - koliko li je hrabrosti i jakog srca potrebno za ovo, pitamo se?
Drugi poziv...
Petak, ovaj upravo prošli, veče. Pavle se igra sa detetom, a Suzana peče mafine i pakuje stvari za bazar za malog Vojina (dečaka za koga se prikupljaju novčana sredstva zbog transplantacije kostne srži). Priseća se (i to je uobličila u bolnu ali otrežnjujuću objavu za društvene mreže) da joj je kroz glavu svašta prolazilo, vraćale se slike i osećaj...
- Pavlov telefon zvoni... On gleda u ekran i dugo se ne javlja... Doktorka Nina sa UKCS..."Pavle, mislim da imamo potencijalnog donora za Vas. Ako porodica da saglasnost sutra uveče će jedan od kandidata biti transplatiran. Ujutru ćemo Vas obavestiti".
"Jedno drugom čuvamo strah, a oči nas odaju"
I ponovo...
- Tajac. Strah. Nada... I opet strah... Ogroman strah... Duga noć... preduga... Nikako da svane... Ujutru opet telefon zvoni, sada već poznat broj. Doktorka Nina..."Pavle, imamo saglasnost porodice. Čeka se biopsija, ali kolege sa hirurgije traže da zbog moguće gužve u gradu krenete odmah. Biće dva kandidata."
Dokumentacija i par najosnovnijih stvari u ranac i krećemo ka Kliničkom. U taksiju muk. Držimo se za ruke i gledamo. Jedno drugom čuvamo strah, a oči nas odaju. Nakon prijave na šalteru šalju nas u sobu 10. Tamo nas prima doktorka sa informacijom da je poslednji pH nalaz pokazao da jetra donora nije dobra i da neće biti transplatacije - šokantno se završava ista, druga epizoda.
Nije kraj drame: Sada smo Pavlu, Suzani i Viktoru potrebniji nego ikad
Suzanine reči se zarivaju se pravo u srce svake osobe sa barem zrncem empatije, ali i upozoravaju i mole da o transplantaciji govorimo stalno. Ovog puta je još zapisala:
Neverica. Tuga. Suze. Očaj... Zagrljaj pun podrške i tihe molitve da treći poziv bude Pavlov - treća sreća. Čovek za ovakve stvari nikada nije dovoljno spreman i hrabar koliko god radio na jačanju svoje psihe, vere, strpljenja i snage.
No, tu nije kraj porodične drame. Sada smo više nego ikada potrebni i njoj i Pavlu.
- Teško je. Pavlovo stanje se pogoršalo i on je od nedelje u bolnici, ali ja verujem u njegovu snagu i spas nalazim u veri i nadi da lek postoji i da će njegov telefon opet da zazvoni. Mnogi životi ostanu nespašeni jer porodice ne znaju želju svog bližnjeg. Zato je važno da o ovoj temi govorimo na vreme. U trenutku kada ti se čini da su svi putevi zatvoreni ljubav i podrška zajednice otvara nova vrata nade. Pričaj. Podeli. Ohrabri. Jedno "DA" može spasiti čak 8 života! - neumorno ponavlja Suzana.
"Ne gubimo nadu, čekamo Pavlov trenutak"
U jednoj od svojih objava konstatovala je da se utisak da se transplatacioni program u našoj zemlji pokrenuo, ali da 1800 ljudi još uvek čeka. Među njima su i deca. Zato je, neprekidno apeluje, važno da pričamo o doniranju organa. Da širimo svest.
- Da pričamo javno, često, glasno, bez srama o svojim tugama, borbama, padovima. Da budemo jedni drugima podrška. U zemlji u kojoj donora nema dovoljno svest o značaju transplatacije može promeniti mnoge živote. Samo zajedno možemo doneti promene i dati nadu onima koji čekaju svoj najvažniji poziv u životu. I Pavle čeka svoju novu šansu, ali mi ne gubimo nadu - čekamo sa osmehom i nadamo se da će doći i Pavlov trenutak - potresno, ali životno, čovečanski i nesagledivo snažno, Suzana Vasiljević čeka treću šansu oca njenog deteta, voljenog supruga i njenog ličnog heroja.
Povezane vesti
Poziv na Miholjdan bio je treća sreća: Pavle više nije između života i smrti, već u zagrljaju porodice
Željka čeka i bebu i transplantaciju jetre: Ne plašim se smrti, verujem da će Bog čuti moje molitve
Nokautirao je Rokija u ringu, isto to već devet godina radi kanceru: Čuvenog snagatora mučilo je da li su za njegov rak krivi steroidi
Kako se Željka rešila 30 kilograma i šta je to donelo njenoj neizlečivo bolesnoj jetri
eKlinika zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
