Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kronova bolest sa perianalnim fistulama može da se leči matičnim ćelijama i u Srbiji

Piše: Marijana M.Rajić
8:45 - 14. 11. 2022.

Tim naših stručnjaka prvi je u regionu zapadnog Balkana sproveo ovu proceduru na Prvoj hirurškoj klinici prošle sedmice, a o detaljima nove nade za obolele od teškog oblika Kronove bolesti za eKlinika portal govore profesor dr Goran Barišić sa Prve hirurške klinike UKCS i docent dr Srđan Marković iz IBD centra KBC „Zvezdara“

Kronova bolest Barišić i Marković Prof.dr Goran Barišić i doc.dr Srđan Marković: Optimistična očekivanja stručnjaka koji su učestvovali u prvoj aplikaciji matičnih ćelija kao leka za tešku formu Kronove bolesti Foto: Privatna arhiva/Shutterstock

Kronova bolest uz ulcerozni kolitis svrstava se u zapaljenske bolesti creva (IBD). Karakterišu ih simptomi koji značajno utiču na kvalitet života pacijenata kakvi su bol u trbuhu, česte prolivaste stolice (ponekad uz krv i sluz), temperatura, anemija, gubitak telesne težine. Kronova bolest se javlja u više različitih formi, a jedna od najtežih je prisustvo perianalnih fistula. Pojava fistula dodatno komplikuje već urušen kvalitet života obolelih od Kronove bolesti, pri čemu dolazi do izlivanja fekalija na trbušni zid.

Kronova bolest i pojava fistula

Kako je za adekvatan terapijski tretman pacijenata sa Kronovom bolešću potrebno zajedničko praćenje gastroenterologa i hirurga, saradnja stručnjaka iz različitih centara je ne samo poželjna, već i preko potrebna. Rezultat je najviši interes pacijenata. To se na najbolji način pokazalo i na aktuelnom primeru, prvi put u Srbiji sprovedenom operativnom procedurom korišćenja matičnih ćelija kao leka upravo u tri slučaja obolelih od Kronove bolesti. I to teškog oblika, sa perianalnim fistulama.

– Ovo je prvi put da se kod nas u gastroenterologiji i kod zapaljenskih bolesti creva sprovodi lečenje matičnim ćelijama. Do sada poznate i dostupne terapije doprinosile su dovođenju pacijenata u stanje remisije i bile efikasne do jedne tačke, ali su oboleli i dalje imali i imaju probleme. To se posebno odnosi na teške slučajeve kod kojih fistule ne zaceljuju, odnosno ostaju aktivne i kroz koje neprekidno cirkuliše gnojni sadržaj. Uglavnom su to mlađi ljudi koji treba da budu što funkcionalniji, što je sa više fistula veoma teško. Postoje slučajevi sa višegodišnjim aktivnim perianalnim fistulama, kod kojih se, nažalost, nije ni sumnjalo da je u pitanju Kronova bolest – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal doc.dr Srđan Marković, gastroenterohepatolog iz IBD centra u KBC Zvezdara.

U ovom referentnom centru se leči više od 1.000 pacijenata, a inovativnom terapijom oko 400, sa najtežim formama inflamatornih bolesti creva.

Da li su svi pacijenti sa Kronovom bolešću kandidati za ovaj vid terapije

Gotovo trećina pacijenata sa Kronovom bolešću iskusi razvoj perianalne fistule. Ali, kada ni pored inicijalne imunosupresivne ili biološke terapije, koje imaju za cilj da se stanje creva dovede u normalu rešavanjem upale ne zatvore postojeće fistule, pacijent može da bude kandidat za ovakvu vrstu inovativne terapijske opcije, lečenje matičnim ćelijama.

– Osoba koja je kandidat treba da ima simptome perianalnih fistula lociranih oko čmara i u rektumu. Zatim, da barem šest meseci bude tretirana biološkom odnosno imunomodulatornom terapijom, uz uredan kolonoskopski nalaz bez perianalnih gnojnih kolekcija na pregledu male karlice magnetnom rezonancom. Terapija je skupa i namenjena je onima kod kojih su otvorene šanse za najveći efekat. Generalno, kod zapaljenskih bolesti creva je suština lečenja izabrati pravog pacijenta, kome ćemo u pravom trenutku dati pravu terapiju. Kada se svi ti parametri udruže i podudare, možemo govoriti o zalečenom pacijentu. Naš referentni IBD centar u KBC Zvezdara ima dugogodišnju uspešnu saradnju sa stručnjacima Prve hirurške klinike. Ovaj poduhvat, prvi put izveden u Srbiji ali i na prostoru zapadnog Balkana logičan je sled događaja sa najvišim interesom pacijenata kao motivom, ali i potrebom primene najinovativijih metoda koje se u Evropi i svetu već sprovode – kaže doc.dr Marković.

Procedura obavljena brzo, prethodile opsežne pripreme

Profesor dr Goran Barišić, digestivni hirurg i načelnik III odeljenja Prve hirurške klinike u Beogradu objašnjava za eKlinika portal da je ideja o primeni matičnih ćelija u lečenju Kronove bolesti kod nas bila aktuelna i ranije, ali je sve prolongirala covid 19 pandemija.

– Sama procedura je obavljena relativno brzo, za oko tri sata i isto toliko pacijenata, ali su tome prethodile dvogodišnje, pa i duže pripreme. U Brisel smo na potrebnu edukaciju najpre otišli kolega Ass.dr Ivan Dimitrijević i moja malenkost, da bi nam se kasnije na još jednoj doobuci pridružio i prof. dr Velimir Marković, hirurg i direktor Prve hirurške klinike. Princip po kome se kao lek u ovom slučaju koriste matične ćelije se još uvek ispituje, ali ono što znamo je da deluju kao imunomodulatori. To praktično znači da modifikuju imunski odgovor organizma i deluju antiinflamatorno. Inflamacija je i ključni momenat koji dovodi do Kronove bolesti – podseća prof.dr Barišić i dodaje:

Važnost precizne hirurške opservacije perianalnih fistula i kako na Kronovu bolest deluju matične ćelije

– Sama metoda ne zamenjuje dobru hirurgiju, jer i kod klasičnog hirurškog rešavanja ovakvih fistula, neophodno je definisati precizan put, odnosno kanal fistule. To podrazumeva precizno određivanje dela odakle je fistula krenula iz lumena creva, definisanje fistuloznog kanala sve do spoljašnjeg otvora (koji se obično jedino vidi). Ukoliko se to ne uradi savršeno precizno, a često je upravo to problem u klasičnoj hirurškoj proceduri i razlog zašto se fistule vraćaju, neće pomoći ni matične ćelije („stem cells“). Mora se šavom hermetički zatvoriti unutrašnji otvor, a potom precizno infiltrirati matične ćelije oko unutrašnjeg otvora i duž fistuloznog kanala da bi metoda bila uspešna.

Inače, precizira sagovornik eKlinika portala, radi se o matičnim ćelijama koje se uzimaju od donora, iz masnih tkiva, najčešće stomaka. Davalac mora da bude zdrav i prolazi rigorozne testove. Uzete ćelije se prečišćavaju, a u kulturama tkiva se umnožavaju u milijardama. Dobra okolnost je, kaže prof.dr Goran Barišić, da nema alergijskih reakcija na same ćelije upravo zbog procesa prečišćavanja. Ali, logistika mora biti izuzetno precizno planirana i izvedena. Od momenta napuštanja leka, odnosno živih ćelija iz fabrike u Španiji, trasporta, propisanog čuvanja i aplikacije pacijentima, može da prođe najduže 72 sata.

Očekivanja su, saglasni su stručnjaci koji su učestvovali u proceduri, racionalna i optimistična. Inače, neke od sličnih inovativnih intervencija već su urađene na Prvoj hirurškoj klinici u slučajevima fekalne inkontinencije kod žena.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend