Visok donji krvni pritisak, šta ga izaziva i kako se leči

Stanje kada je visok samo donji pritisak neuobičajen je tip hipertenzije i čini manje od 20 odsto svih slučajeva visokog krvnog pritiska. Kao i druge vrste hipertenzije može povećati rizik od moždanog udara, srčanih bolesti

Visok donji krvni pritisak je stanje u kojem je donji (dijastolni) krvni pritisak viši u odnosu na normalne vrednosti. Stanje se određuje kao izolovana dijastolna hipertenzija, uglavnom je problem koji se javlja kod mlađih osoba i ukazuje na rizik od kasnije pojave sistolne hipertenzije.  Stručnjaci, ipak, navode da izolovana dijastolna hipertenzija sama po sebi ne ukazuje na veći rizik od povišenih vrednosti krvnog pritiska. Izolovana dijastolna hipertenzija definiše se kao stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≤ 140 mmHg, a dijastolni ≥ 90 mmHg. Stručnjaci dodaju da se s ova podela odnosi na odrasle osobe, koje nisu na antihipertenzivnoj terapiji i koje nisu akutno obolele.

Od čega zavise vrednosti krvnog pritiska?

Preporučujemo

Sila kojom krv deluje na zid krvnog suda zove se krvni pritisak. Vrednosti krvnog pritiska variraju u toku jednog dana, zavise od snage srčane funkcije, elastičnosti  arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Vrednosti krvnog pritiska su slika ukupnog zdravstvenog stanja, načina života, uzrasta, fizičke spremnosti. “Gornji“ pritisak beleži se posle kontrakcije srca, i to je najviši pritisak u arterijama, donji “dijastolni” pritisak se registruje kada je srce relaksirano.

Visok donji pritisak - vrednosti

Hipertenzija je stanje kada je krvni pritisak viši od 130/80 mm Hg. Kod hipertenzije su povišene vrednosti i sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Izolovana dijastolna hipertenzija registruje se kada su vrednosti sistolnog krvnog pritiska normalne, a vrednosti dijastolnog krvnog pritiska povišene iznad 90 mm Hg, po klasifikaciji naših stručnjaka.

Stanje kada je visok samo donji pritisak neuobičajen je tip hipertenzije i čini manje od 20 odsto svih slučajeva visokog krvnog pritiska. Kao i druge vrste hipertenzije može povećati rizik od moždanog udara, srčanih bolesti, infarkta, srčane insuficijencije, aneurizme, atrijalne fibrilacije, bolesti perifernih arterija, gubitka vida i hronične bolesti bubrega.

Šta uzrokuje visok dijastolni krvni pritisak?

Mogući uzroci izolovane dijastolne hipertenzije su ishrana sa visokim sadržajem natrijuma, gojaznost, kofein, slaba fizička aktivnost, prekomerna konzumacija alkohola, stres, anksioznost.

Visok donji pritisak se beleži i posle upotrebe nekih lekova kao što su amfetamini, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, antidepresivi, oralne kontraceptivne pilule.

Srce više i napornije radi

Hipertenzija ili visok krvni pritisak je medicinsko stanje kada je pritisak u arterijama stalno povišen. Srce pumpa krv u arterije i dalje u sve delove tela. Kod stanja hipertenzije srce mora da upotrebi veću silu kako bi krv kroz arterije dospela do svih organa. U takvim uslovima srce više i napornije radi, pa je povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti, srčanog udara i srčane insuficijencije, dolazi i do sužavanja krvnih sudova i veće opasnosti od  moždanog udara, bolesti bubrega i gubitka vida.

Zašto nastaje hipertenzija?

Postoji mnogo razloga za pojavu hipertenzije. Mogući uzroci visokog krvnog pritiska su kofein, akutni stres, anksioznost, upotreba određenih lekova (kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kombinacija lekova. Visok krvni pritisak može biti i posledica upotrebe nekih narkotika, dehidracije. Kod nekih pacijenata se zapaža da je krvi pritisak, usled straha veći u bolničkim uslovima, ova pojava se zove i efekat belog mantila.

Lečenje visokog krvnog pritiska

Povišen krvni pritisak je moguće lečiti uz primenu odgovarajuće terapije i promene životnih navika.

Izuzetno je važno kontrolisati unos soli i šećera, smanjiti telesnu težinu, ukoliko odstupa od prihvatljive, povećati fizičku aktivnost ukoliko je bila zapostavljena u prethodnom periodu. Kada je terapija u pitanju, nju može propisati isključivo lekar koji je upoznat sa celokupnom zdravstvenom situacijom pacijenta. Izbor lekova zavisi od mnogo faktora, ali i broj lekova, jer su ponekad neophodne određene kombinacije različitih medikamenata. Ako bilo šta od preporučenog izostane, ni rezultati lečenja neće biti zadovoljavajući.