Visok očni pritisak jedan je od glavnih faktora koji utiče na nastanak glaukoma – progresivne i hronične bolesti koja, ako se ne leči, može dovesti do slepila. Svako smanjenje očnog pritiska od samo 1 do 2 mm Hg značajno utiče na bolju vidnu funkciju, upozoravaju lekari. Na pojavu hipertenzije oka mogu delovati neke bolesti, upotreba lekova, povrede oka, ali i povišen nivo stresa.
Visok očni pritisak zahteva individualnu terapiju
Većina hipertenzija oka posledica je blokade odvodnih kanala oka. Ukoliko nema odgovarajuće drenaže, dolazi do pritiska tečnosti i povišenog očnog pritiska. Očni pritisak meri se u živinim milimetrima. Normalna vrednost je od 10 do 21 mm Hg. Hipertenzija oka je stanje kod koga je povišen očni pritisak, ali bez oštećenja glave očnog nerva i vidnog polja pacijenta. Stoga nije neophodno odmah započeti lečenje.
– To su uglavnom one vrednosti očnog pritiska od 22-24 mm Hg. Takvi pacijenti se redovno prate, jer posle pet godina oko 10 odsto njih razvije glaukom. Može se zato reći da je hipertenzija uvod u glaukom. Pacijenti sa tanjom rožnjačom, kratkovide osobe i oni kod kojih u porodici postoji glaukom, kandidati su za ranije uvođenje terapije kod očne hipertenzije. Ne postoji opšte pravilo, svaki pacijent sa povišenim očnim pritiskom zahteva individualan pristup i na 6 do 12 meseci kontrole, kako bi se na vreme uočila i najmanja oštećenja i započela terapija – objašnjava za portal eKlinika specijalista oftalmolog Doma zdravlja Vračar u Beogradu dr Sanja Kostić.
Smanjenje očnog pritiska utiče na vidnu funkciju
Stručnjaci kažu da stanje povišenog očnog pritiska može de se menja s godinama. Kako bi se uspostavila dijagnoza potrebno je da pritisak bude viši od 21 mm Hg na oba oka, tokom dva uzastopna merenja. Pritisak varira tokom dana, najveće vrednosti su uglavnom u jutarnjim satima.
– Smanjenje očnog pritiska od samo 1 do 2 mm Hg značajno utiče na vidnu funkciju u budućnosti i čuva vid. Kod pacijenta od 70 godina, koji ima, na primer, odmakli glaukom i značajno oštećenje vidnog polja, smanjenjem očnog pritiska sa 16 na 14 mm hg odlažemo oštećenje za celih sedam godina, i tako čuvamo vid – ističe dr Kostić.
Kako se meri očni pritisak?
Očni pritisak se meri pomoću različitih aparata, ali je najprecizniji, takozvani, zlatni standard Goldmanov tonometar, kaže dr Sanja Kostić.
– Pacijentu se prethodno ukapa lokalni anestetik i boja fluorescein, potom se aparat lagano prislanja na površinu oka i meri pritisak. Prosečne vrednosti očnog pritiska su oko 16 mm hg +-2, kod najvećeg broja ljudi. Moram da napomenem da postoji i glaukom sa normalnim pritiskom, to je normotenzivni glaukom, kada su neki drugi mehanizmi odgovorni za nastanak oštećenja vidnog polja i očnog nerva – objašnjava dr Kostić.
Kada se primenjuje hitna terapija?
Obavezni koraci prilikom dijagnostike, osim detaljne anamneze i kliničkog pregleda su i merenje očnog pritiska na svaka dva sata, kako bi lekar imao uvid u minimalne i maksimalne vrednosti pritiska tokom dana kao i na njegove varijacije, objašnjava doktorka Kostić.
– Meri se i centralna debljine rožnjače, jer pacijenti sa tanjom rožnjačom imaju veći rizik da dobiju glaukom. Kompjuterizovano vidno polje je značajna metoda za postavljanje dijagnoze i praćenje glaukoma. Uz pomoć optičke koherentne tomografije, dobijamo detaljni kolorni i numerički prikaz segmenata glave očnog nerva i retine. Tek kada se urade svi ovi pregledi, donosi se odluka o dijagnozi i terapiji glaukoma – navodi dr Sanja Kostić i dodaje da su izuzetak osobe, kod kojih se već na prvom pregledu izmeri očni pritisak viši od 25-27 mm hg. U ovom slučaju pacijentu se odmah daje terapija, jer bi svako odlaganje pogoršalo postojeće oboljenje.
Glaukom koji se ne leči dovodi do postepenog gubitka vidnog polja
Dr Sanja Kostić ističe da je visok očni pritisak glavni faktor rizika za nastanak glaukoma – hronične i progresivne bolesti, koja ukoliko se ne leči, dovodi do postepenog gubitka vidnog polja i slepila kao krajnjeg ishoda.
Glaukom je drugi vodeći uzrok nastanka slepila u svetu, posle katarakte. Učestalost oboljevanja je 2,2 odsto u opštoj populaciji, dok se kod starijih od 60 godina, povećava na 6 do 10 odsto. Procenat slepila od glaukoma je oko 10 odsto, navodi doktorka.
– Veća učestalost glaukoma je kod kratkovidih osoba (mijopia) i to glaukom otvorenog ugla, dok se kod dalekovidih (hipermetropija) češće javlja glaukom zatvorenog ugla – precizira dr Kostić.
Visok očni pritisak, dijabetes, hipertenzija
Stručnjaci naglašavaju da je važno posetiti oftalmologa već nakon 40. godine i izmeriti očni pritisak. To je vreme kada mnoge osobe dobijaju i prve naočare za čitanje. Redovno praćenje stanja je posebno važno, ako osoba imala pozitivnu porodičnu anamnezu za glaukom. Pojedini lekovi kao što su kortikosteroidi, antidepresivi, antihistaminici i antiparkinsonici, mogu usloviti, posle dugotrajne upotrebe, pojavu povišenog očnog pritiska, objašnjava dr Kostić.
– Ne postoji direktna povezanost glaukoma sa hipertenzijom i dijabetesom, ali je glaukom češći kod ovih pacijenata, verovatno zbog promena na nivou malih krvnih sudova i na taj način manjka kiseonika i neadekvatne ishrane očnog nerva i mrežnjače. Kod odmaklih stadijuma dijabetesa, sa promenama na očnom dnu, nastaje poseban oblik glaukoma, neovaskularni glaukom čija je prognoza jako loša – kaže dr Sanja Kostić.
I povrede oka mogu da uslove visok očni pritisak
Povrede oka mogu da dovedu do skoka intraokularnog pritiska. To su, kako objašnjava za portal eKlinika dr Kostić, teže povrede oka, kontuzione povrede, na primer udarac tupim predmetom, ali i perforativne povrede, uzrokovane oštrim predmetom, gde postoji oštećenje unutrašnjih struktura oka.
– Takvi pacijenti se zbog prirode povrede i smanjenje vidne oštrine, bola, crvenila, otoka kapaka, najčešće odmah jave oftalmologu. Moguće je da visokog očnog pritiska dođe i posle nekoliko meseci ili godina, od zadobijene kontuzione povrede. Tada se povećanje očnog pritiska registruje jednostrano, na oku koje je pretrpelo povredu – kaže dr Kostić.
Terapija je doživotna
Terapija očnog pritiska je trojaka, primenjuju se lekovi u vidu kapi i to je najzastupljeniji i najčešće doživotni vid terapije. Pacijentima je na raspolaganju i laserska i hirurška terapija.
– Glaukom se ne može izlečiti, cilj terapije je da se uspori progresija bolesti i poboljša kvalitet života pacijenta.Ukoliko se lečenje započne na vreme, pre nego što nastanu oštećenja vidnog polja, i ukoliko pacijent redovno primenjuje terapiju i ide na kontrole, lečenje je uglavnom uspešno – naglašava dr Kostić.
Jako je važna saradnja pacijenta, redovna terapija, se ne sme preskakati. Bitno je da se kapi primenjuju u propisano vreme. Dr Kostić savetuje pacijente da razgovaraju sa izabranim lekarom ili oftalmologom, ukoliko imaju bilo kakve nejasnoće.
Kontrole na 6 meseci
Pacijenti koji već leče glaukom dolaze na kontrole na šest meseci, ukoliko je postignut ciljni pritisak, to jest, pritisak koji ne dovodi do progresije oštećenja vidnog polja niti do strukturnih promena na glavi očnog nerva i mrežnjači.
– Ukoliko pritisak nije stabilan i varira, dolazi do progresije bolesti, pa se stanje kod takvog pacijenta češće prati na svaka dva do tri meseca. Pacijenti sa dijagnozom glaukoma leče se decenijama i zato je veoma bitna saradnja i poverenje između pacijenta i oftalmologa – napominje dr Kostić.
Stres utiče na očni pritisak
Često pacijenti povezuju skok očnog pritiska sa nekom stresom situacijom, neposredno ili nekoliko dana pre merenja pritiska. Oksidativni stres u velikoj meri utiče na nastanak većine bolesti, kaže dr Kostić.
– Stres je okidač za nastanak mehanizma oksidativnog stresa, pa posredno možemo zaključiti da je moguće da stres može isprovocirati skok očnog pritiska. Kad su u pitanju jako stresne situacije, dolazi do skoka kortizola za koji je dokazano da dovodi do povećanja očnog pritiska – objašnjava dr Sanja Kostić.
Bolest glaukoma mi se javila pre oko 20 god. Sad imam 50. Relativlo rano. Osećao sam blagu glavobolju, slabiju koncentraciju u prostoru i posebno, oko izvora svetlosti ( sijalica, sveća, itd) javile se dugine boje. Ustanovljen je glaukom otvorenog ugla. Lečim se i danas kapima miokarpin 2-3 puta po 1 kap i kosopt. Išao sam na lasersku intervenciju. To je prosto rečeno otvaranje novih rupica u oku za protok očne vodice. Puno mi je pomogla ta intervencija, ali i dalje koristim kapi, samo što sad nemam drastičan skok očnog pritiska kao ranije. Vid mi polako slabi i to smatram da posle toliko godina je neminovno. Nema trajnog rešenja čak i posle klasične operacije, tako mi je rekla doktorka na očnoj poliklinici u Beogradu. Redovno koristim kapi i to je to….