Senka je mesecima bila umorna, duša je bolela a telo vrištalo: Šta je shvatila paralisana strahom od karcinoma

Veliki je broj ispovesti u rubrici "Moja priča" o borbi sa bolešću, ali i ratovima koje svakodnevno vodimo sa sobom, drugima, svojim slabostima i snagom, a koje su vas motivisale da lične strahove, dileme i pobede podelite sa nama i sa drugim čitateljkama. Pred vama je upravo jedna takva ispovest, koja može da trgne, opomene i promeni.

Kada idemo protiv sebe, gutamo knedle...

Hranite se srećom, a ne tugom jer ona donosi bolest! Znala je to odlično Senka V. iz Vranja.

Preporučujemo

Međutim,  život je nije mazio pa je bila primorana da često ide protiv sebe, ugrize se za jezik da nekog ne uvredi, proguta knedle i ne zaplače kad se iznervira… U tom lavirintu, od onog što je ona istinski bila do uloge majke, supruge, ćerke, koleginice i prijateljice, izgubila je sebe.

Krvarenje između ciklusa i hitna biopsija

Mesecima se osećala loše, duša je bolela a telo vrištalo. Bila je stalno umorna, bezvoljna i iscrpljena. No, nije ni pomišljala da potraži pomoć, Iščekivanjesve dok nije prokrvarila između dva menstrualna ciklusa. Naterala je sebe da ode kod ginekologa, i to joj je bio prvi pregled nakon drugog porođaja.

Čekajući, čitav život joj je prolazio kroz glavu, a misao da je nešto krenulo po zlu nije je napuštala. To joj je nagovestio i ginekolog rekavši da mora da odmah uradi biopsiju i da će tek kada bude gotov histopatološki nalaz moći da izjasni o promenama na grliću materice.

Iščekivanje rezultata i crne misli

Vraćajući se kući gorko se kajala što je prestala da brine o sebi i dozvolila da se nađe u ovakvoj situaciji.

Dani su se nizali prolazeći u stalnom iščekivanju i strahu kakvi će biti rezultati. Već je zamišljala sebe na operacionom stolu, kako prima hemioterapiju, ide na zračenje, umire…

Agoniju je prekinuo poziv njenog ginekologa koji joj je saopštio da nije opasno kako je izgledalo, ali da će morati da dolazi na pregled na svakih šest meseci. Senki je to bio najradosniji dan jer je za dlaku izbegla težak scenario koji je mogao da joj se desi.

Ne čekajte da vam bolest otvori oči i mislite o sebi!

Tada je donela odluku da se promeni i da joj briga o zdravlju i sebi bude na prvom mestu. Svesna je bila da to neće biti lako pored svega što je sebi natovarila na leđa, ali za početak radovala se što se budi u svom domu i što uživa u jutarnjoj gužvi i haosu koji su majstorski priređivali njeni najbliži.

Ona stara Senka nije nestala potpuno ali se povlačila pred novom koja je, na svu sreću, na lakši način shvatila šta je u životu najbitnije i zašto ne treba zanemarivati sebe i svoje potrebe.

Ne čekajte da vam bolest otvori oči i mislite o sebi, jer jedino tako možete biti dobri i korisni i drugima, poručuju žene iz Udruženja onkoloških pacijenata Vranje.

(eKlinika.rs)