Urea je parametar iz krvi i morkaće koji se najčešće koristi za procenu stanja i funkcionalnosti bubrega. Reč je o malom molekulu koji je produkt razlaganja proteina u aminokiseline, a nastaje u našoj jetri.
U kojim slučajevima je važno da se naloži analiza parametra urea
U opisanom procesu razlaganja proteina stvaraju se aminokiseline i amonijak. Upravo taj amonijak se pretvara u ureu, manje štetnu hemikaliju, koja se dalje iz organizma izbacuje aktivnošću i ispravnom funkcijom naših bubrega.
Pored procene stanja stanja i funkcije bubrega, ova analiza koristi lekarima kao pomoć dijagnosticu oboljenja bubrega i njihovog oštećenja. Takođe, značajna je i u praćenju efikasnosti propisane terapije.
Lekar nalaže da se urea uradi i kod osoba koje nemaju simptome, odnosno kao rutinski test, ali i onima kod kojih se sumnja na neko oboljenje ili problem u funkciji. Periodična provera je važna u slučaju osoba sa bolestima bubrega i oni kod kojih je uznapredovala bubrežna insuficijencija.
Kako se uzima uzorak da bi se proverila urea
Uzimanje uzorka se vrši najčešće ujutru, posle noćnog perioda gladovanja, odnosno neunošenja hrane. Načini su uzorak iz seruma (venski izvađena krv) ili uzorak urina, prema potrebi jednokratni ili 24-časovni. Potrebno vreme za analizu uzoraka je 1 dan.
Šta je BUN i kako urea reaguje na određene promene kanalisanja azota
Azot uree je normalan otpadni proizvod koji naše telo stvara nakon što u organizam unesemo hranu. Jetra razgrađuje proteine iz hrane, a dok to radi, stvara azot uree u krvi, poznat kao BUN. Ovu supstancu jetra ispušta u krv, odakle ona na kraju završava ububrezima.
Kada su naši bubrezi zdravi, uklanjaju BUN, obično ostavljajući malu količinu u krvi, ali ga bubrezi uglavnom oslobađaju tako što ga izbacuju iz tela kroz urin. Ako je funkcija bubrega poremećena ili oslabljena, oni u krvi ostavljaju više BUN supstance.
Test količine azota u urei, koji se takođe naziva BUN ili serum BUN test, zapravo meri koliko ovog otpadnog proizvoda imamo u krvi. Ako su nivoi povišeni i van normalnog opsega, to može da znači da bubrezi ili jetra možda ne rade kako treba.
Simptomi koji ukazuju da bi trebalo proveriti ureu, odnosno nivo BUN
Ukoliko osećate neki od sledećih simptoma obavestite lekara, a on će odlučiti da li je potrebno proveriti nivo uree:
- promena u količini mokraće
- penasta, krvava, ili mokraća promenjene boje (smeđa, tamno žuta)
- bol pri mokrenju
- oticanje ruku, šaka, nogu, zglobova, edemi oko očiju, na licu ili stomaku
- nemirne noge u toku spavanja
- bol u sredini leđa u regiji bubrega
- hronični umor.
Postoji posebna priprema za test i šta može da utiče na rezultat
Pre analize krvi, trebalo bi obavestiti lekara koje lekove uzimate. Ako neki od njih može da promeni rezultat testa, moguće je da će biti potrebno obustaviti ih na neko vreme, ali isključivo uz savet lekara.
Nekoliko okolnosti može uticati na rezultate BUN testa, tako da nivo BUN koji je niži ili viši od normalnog opsega ne znači uvek i da postoji problem. Ali, to takođe ne treba sami da zaključujete, već će ih u odnosu na simptome i stanje tumačiti lekar.
Stvari koje mogu da utiču na povišeni ili sniženi nivo azota u urei su:
- ishrana sa visokim sadržajem proteina
- ishrana sa nedovoljno proteina
- pojedini lekovi, uključujući steroide i antibiotike
- trudnoća
- starenje.
Povišene vrednosti uree
Visok nivo uree, odnosno BUN azota može da ukazuje na različite probleme sa bubrezima, ali i još neka stanja:
- dehidratacija
- opstrukcija urinarnog trakta (nemogućnost mokrenja)
- kongestivna srčana insuficijencija (srce ne pumpa dovoljno krvi)
- stanje šoka
- povrede izazvane opekotinama
- stres
- srčani udar
- gastrointestinalno krvarenje (krvarenje u digestivnom traktu)
Urea i niske vrednosti
Niski BUN nivoi su retki, ali do njih može da dođe. Evo nekih od mogućih razloga:
- bolest jetre
- neuhranjenost
- prekomerna hidratacija (previše unesene tečnosti)
Međutim, rezultat uree nije i pouzdan i dovoljan način da se dijagnostikuju ovi problemi, bilo da su vezani za visok ili nizak nivo uree, pa će možda biti potrebni i dodatni testovi. Jedan od najkompatibilnijih je test nivoa kreatinina.
