Visok pritisak ili hipertenzija, jedan od najčešćih kardiovaskularnih problema, i funkcije bubrega su u vrlo bliskoj vezi. Dobro regulisana hipertenzija ne može da ošteti bubrege, što se ne može reći za visok pritisak koji se ne kontroliše, a faktori rizika i za kardiovaskularne bolesti i bolesti bubrega su praktično isti. Stručnjaci uvek ističu i da viši rizik od bubrežnih, ali i srčanih komplikacija, imaju osobe sa dijabetesom.
Ako je jedan sistem organa bolestan, drugi će odreagovati
– Kardiovaskularni sistem i bubrezi su prvo povezani fiziološki. Naime, bubrezi se, uprošćeno gledano, sastoje od spleta krvnih sudova-glomerula i sistema tubula. Kroz bubrege protiče oko 20 odsto ukupnog minutnog volumena srca. Sama mokraća je zapravo očišćena i koncentrovana krvna plazma. Bubrežni glomeruli stvaraju ultrafiltrat plazme, primarnu mokraću, i do 180 l dnevno. Ova primarna mokraća posle prolazi složene procese tubularne reapsorpcije i sekrecije, koncentruje se do prosečnih 1,5 do 2 l, te dolazi do stvaranja definitivne mokraće kojom organizam izbacuje degradacione produkte. Sama ova fiziološka povezanost uslovljava to da će se u slučaju bolesti jednog sistema, problemi obično javiti i na drugom – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Ivan Čurić, nefrolog.
Šta je nefroskleroza i kako se objašnjava veza visok pritisak – bubrežna insuficijencija?
Dr Čurić kaže da je ovo pitanje zanimljivo, ali i kontraverzno. Naime, nefroskleroza je često skupni termin pod kojim se „podvuče“ mnogo bolesnika kod kojih se tačan uzrok terminalne bubrežne slabosti ne zna.
– Bolesnik jednostavno dođe u ambulantu ili bude primljen kao hitan slučaj u bolnicu sa visokim azotnim materijama u krvi. Uz ostale pokazatelje hronične bubrežne bolesti, na ultrazvučnom pregledu se nađu mali i „skvrčeni“ bubrezi. Znači, veliki broj bolesti može dovesti do hronične bolesti bubrega. Nažalost, kada već nastupi terminalna bubrežna slabost, tada diferentnog lečenja nema, osim započinjanja dijalize. Tada nema smisla raditi ni određene dijagnostičke metode poput biopsije bubrega. Takvi bolesnici, a njih je mnogo, dobiju dijagnozu nefroskleroza /nefroangioskleroza, odnosno bolest bubrega kao posledica hipertenzije – naglašava dr Ivan Čurić.
Šta je primarno – visok pritisak ili bubrežna slabost?
Prema rečima dr Čurića, danas se uzroci hipertenzivne nefropatije/nefroangioskleroze dovode u pitanje. Zapravo, kako ističe, postoje dokazi da su promene u bubrezima primarne, a hipertenzija sekundarna. Kod Afroamerikanaca, gde je ova pojava veoma česta, sada je već dokazana genetska uslovljenost poremećaja. Sigurno je da se pod ovim “pokrivajućim” terminom nađu i bolesnici sa nedijagnostikovanim glomerulonefritisima, naročito kod mlađih – objašnjava dr Ivan Čurić i dodaje i da kod starijih ima dosta onih sa makrovaskularnom aterosklerotskom bolešću bubrega.
Kako da prepoznamo simptome i ne desi se odmakla bubrežna bolest?
Neki simptomi su vezani za nepravilan rad srca, veoma često za visok krvni pritisak, a neki za nepravilan rad bubrega. Kako da kao pacijenti znamo da prepoznamo one koji mogu da budu znaci uslovljenog poremećaja, ili čak i postojanja oba?
– Kod bolesti srca, najčešće su simptomi dosta jasni, što pacijente i dovodi lekaru. Simptomi i znaci bolesti zavise od patološkog supstrata. Recimo, kod ishemijske bolesti to je bol u sredogruđu, a kod srčane slabosti gušenje prvo u naporu, a kasnije u mirovanju i pri ležanju na ravnom. Takođe, kod poremećaja srčanog rada, pacijenti se žale na osećaj lupanja i/ili preskakanja srca. Bol u sredogruđu, koji se javlja pri naporu i ima karakter stezanja ili pritiska – uvek treba da bude alarm. Kod bolesti bubrega simptomi i znaci takođe zavise od osnovne bolesti. Najdrastičniji primer su bubrežne kolike kod prisustva kamena u mokraćnim putevima. Zatim, česte su promene izgleda, boje i mirisa mokraće. Ono što nikako ne treba zanemariti i što je uvek znak za uzbunu je pojava krvi u mokraći, bez osećaja bola. Na žalost, mnoge bubrežne bolesti prolaze tiho, oligo ili asimptomatski. Gotovo svakodnevno imamo slučajeve u ordinacijama kada pacijent dođe prvi put na pregled u preterminalnoj ili terminalnoj fazi bubrežne slabosti. Ovde su od velikog značaja preventivni godišnji pregledi – napominje za eKlinika portal dr Ivan Čurić.
Predispozicije i faktori rizika za bubrežnu slabost i bolesti srca su isti
Povezanost kardiovaskularne patologije i bolesti bubrega se ogleda i u tome da su faktori rizika zapravo zajednički. To su, ističe dr Čurić, gojaznost, šećerna bolest, hiperlipoproteinemija, pušenje, hipertenzija. Bolesnici sa šećernom bolešću su naročito ranjiva grupa i oni se moraju striktno lečiti i kontrolisati kako od strane kardiologa, tako i od strane nefrologa. Kod ostalih pacijenata, bitno da su vrednosti krvnog pritiska dobro regulisane i da se svi barem jednom godišnje pregledaju od strane interniste. Dobro regulisana hipertenzija ne može da ošteti bubreg, ističe dr Ivan Čurić, i objašnjava kako izgleda pregled koji će sačuvati i srce i bubrege:
– Preventivni pregledi obuhvataju klasičan fizikalni pregled sa merenjem krvnog pritiska, EKG, osnovnu laboratoriju sa obaveznim nalazom urina i azotnih materija u krvi (urea i kreatinin). Nalaz hipertenzije kod mladih osoba je uvek upozorenje i treba sprovesti ispitivanje u pravcu sekundarne hipertenzije koja je najčešće bubrežnog porekla. Ultrasonografija abdomena takođe treba da bude deo preventivnih pregleda.
Dijagnostičke metode
Dr Ivan Čurić navodi da preliminarni sistematski, odnosno preventivni pregledi podrazumevaju dijagnostički minimum: fizikalni pregled sa merenjem krvnog pritiska, EKG i uzimanje krvi za standardne laboratorijsku analize.
– To je kompletna krvna slika – šećer u krvi, elektroliti, urea, kreatinin, lipidni status, ALT, AST, TP i pregled urina. Dalja dijagnostika se širi spram faktora rizika, prisutnih tegoba, eventualno nađenih abnormalnosti prilikom fizikalnog pregleda, i uočenog u laboratorijskim nalazima. Taj sledeći korak su svakako ultrazvučni pregled srca i/ili bubrega, što opredeljuje dalju užu dijagnostiku. Terapija je širok pojam s obzirom na široku lepezu bolesti koje spadaju u ovaj spektar, ali svakako se moramo voditi savremenim vodičima dobre prakse – ističe dr Čurić.
Prevencija i životne navike koje čuvaju bubrege i srce
Za obe grupe bolesti, odnosno sistema, tradicionalni faktori rizika su, podseća dr Čurić, zajednički.
– Opšte poznate preporuke za zdrav život se podjednako odnose i na zdravlje oba ova naša organska istema. To su prestanak pušenja, održavanje normalne telesne mase, redovna fizička aktivnost, lečenje hipertenzije i šećerne bolesti i povišenih masnoća u krvi. Takođe, i nezanemarivanje ličnog zdravlja, posebno ako su već prisutne određene tegobe – naglašava dr Ivan Čurić.
Velika je sreća i čast poznavati tako velikog stručnjaka i izuzetnog doktora.